Novi fond od 30 miliona dolara cilja startapove iz Srbije i regiona

Srpski startapovi privukli su skoro 44 miliona dolara ulaganja tokom 2025. godine, oporavljajući se posle nekoliko godina niskih investicija, a na tržište sada istupa društvo za upravljanje investicionim fondom koje je upravo zatvorilo prvi fond vredan 30 miliona dolara i očekuje da značajan deo tog kapitala ode timovima koji grade iz Srbije i šireg regiona. 

Reč je o Forty.5 Venturesu - fondu registrovanom u Srbiji pre tri godine, sa kancelarijama u Beogradu, Los Anđelesu i Singapuru - koji je već 5,5 miliona uložio u osam kompanija, dok je još sedam u procesu detaljne analize, kaže osnivač i partner koji upravlja fondom Zoran Vasiljev.

"Nemamo formalnu kvotu po državama, niti želimo da investicije merimo isključivo prema mestu registracije kompanije. Međutim, očekujemo da značajan deo kapitala bude uložen u timove koji grade iz Srbije i šireg regiona Jugoistočne Evrope. Beograd je jedna od naših ključnih operativnih baza, pa nam je prirodno da ćemo biti veoma aktivni u radu sa srpskim osnivačima - uključujući i timove koji su pravno strukturirani van Srbije, ali imaju razvoj, osnivače ili ključne operacije u zemlji", navodi sagovornik Bloomberg Adrije.

Prema njegovoj proceni, domaći VC (engl. venture capital - rizični kapital) ekosistem je napredovao, ali je i dalje relativno mlad i plitak u poređenju sa razvijenijim evropskim tržištima, pri čemu je najveći problem kada kompanije treba da pređu iz početne faze razvoja u fazu u kojoj mogu da privuku veća ulaganja i nastave brži rast.

"U ranim fazama danas postoji više opcija nego pre nekoliko godina: anđeli, akceleratori, javni programi, lokalni fondovi i sve veća otvorenost stranih investitora. Ipak, najveći jaz se vidi kada kompanija treba da pređe iz 'seed' faze u ozbiljnije 'Series A' i 'growth' (rast, prim. aut.) runde", smatra Vasiljev, koji ima dugogodišnje iskustvo na rukovodećim pozicijama u tehnološkom sektoru - između ostalog i u Infobipu, hrvatskom startapu koji je prvi u Adria regionu dostigao status jednoroga.

Međutim, napominje i da ovo nije problem samo Srbije, u kojoj su, prema podacima zajednice osnivača startapova Garaža, lane zaključene svega dve runde Serije A, ukupne vrednosti 14 miliona dolara. Domaći ekosistem se muči da ponovi uspeh iz 2021, kada je priliv investicija u ovdašnji startap ekosistem bio značajno veći. Istini za volju, treba napomenuti i da je taj talas ulaganja bio vođen viškom kapitala na svetskom nivou, te stoga i drukčijim raspoloženjem investitora.

"Širom regiona Centralne i Istočne Evrope (engl. Central and Eastern Europe - CEE) kapital je postao koncentrisaniji, a investitori selektivniji: u prvom kvartalu 2025. broj rundi u CEE pao je za 23 odsto na godišnjem nivou, a kada se iz ukupnog iznosa isključe najveće transakcije, osnovna aktivnost je bila slabija. U drugom kvartalu zabeleženo je više od 640 miliona evra kroz 144 javno prijavljene runde, što pokazuje da aktivnosti ima, ali da investitori traže čvršće dokaze tržišne tražnje, kvalitetnije 'unit economics' (ekonomika pojedinačne jedinice poslovanja, prim. aut.) i osnivače koji mogu da grade van domaćeg tržišta", pojašnjava.

Od Beograda do svetskog tržišta

Fondovi koji ulažu u Srbiju i region danas traže kompanije koje ne zavise od malog lokalnog tržišta: proizvode sa međunarodnim potencijalom, imaju jasan put do kupca, realnu ekonomiku, snažan tehnički tim i osnivače koji rano razumeju prodaju, regulativu i prikupljanje kapitala na svetskom nivou, kaže Vasiljev.

"Oprez je veći nego u periodu jeftinog kapitala, ali je to ujedno prilika za disciplinovane timove koji mogu da pokažu stvaran napredak, a ne samo dobru prezentaciju. Ekosistemu treba više kontinuiranog privatnog kapitala i snažniji most ka međunarodnim tržištima", navodi on.

Zoran Vasiljev; Foto: Forty.5 Ventures

Forty.5 Ventures će u pojedinačne kompanije u početku ulagati između 200.000 i milion dolara, uglavnom u 'pre-seed' i 'seed' fazi. Težište je na vertikalnoj veštačkoj inteligenciji (tehnologija koja je napravljena za konkretnu industriju, profesiju ili poslovni proces, umesto da bude alat opšte namene), finansijskim tehnologijama i sajber-bezbednosti, ali i na gejmingu, sportu i drugim oblastima. 

Beograd je jedna od tri ključne operativne baze ovog fonda: dok odatle želi neposredniji pristup osnivačima i tehnološkom talentu u Srbiji i regionu, Los Anđeles vidi kao vezu sa američkim tržištem, a Singapur kao ulaznu tačku prema Azijsko-pacifičkom regionu.

"Najveća prednost Jugoistočne Evrope danas je odnos kvaliteta tehničkog i preduzetničkog talenta prema troškovima, kao i činjenica da sve više osnivača od početka razmišlja globalno", kaže Vasiljev i dodaje da je, s druge strane, najveća prepreka ograničen pristup velikim kupcima, kapitalu za naredne runde i mrežama koje ubrzavaju internacionalizaciju. "Zato naš model nije samo da napišemo ček. Sa osnivačima želimo da radimo na tržišnom pozicioniranju, pripremi za prodaju i prikupljanje sredstava, strateškim uvodima ka klijentima i partnerima, kao i na pripremi za ulazak u Sjedinjene Američke Države i Singapur kada za to postoji stvarna poslovna spremnost."

Prema podacima Startup Genomea, dve trećine srpskih startapova planira međunarodno širenje, dok je više od 70 odsto njih isplaniralo da tokom 2026. prikuplja eksterni kapital. Takođe, više od tri četvrtine osnivača razvija proizvod namenjen međunarodnim tržištima.

Za fond je, međutim, jedan od ključnih dugoročnih rizika upravo prelazak sa takvog proizvoda na globalnu prodaju.

"Tehnologija sama po sebi nije dovoljna; potrebno je osvojiti kupce, izgraditi prodajne kanale, zaposliti pravi tim i obezbediti kapital za sledeće faze rasta. Upravo tu želimo da budemo najkorisniji - otvaranjem tržišta, partnerstava i investitorskih odnosa izvan regiona", kaže Vasiljev.

Veštačka inteligencija nije samo pitanje tehnologije

Govoreći o vertikalnoj veštačkoj inteligenciji (engl. artificial intelligence - AI) kao jednoj od glavnih oblasti koje fond želi da finansira, sagovornik objašnjava da ih ona privlači zato što najveća vrednost ne nastaje iz još jednog generičkog AI interfejsa, već iz dubokog razumevanja konkretne industrije, njenog toka rada, podataka, regulative i ekonomike kupca.

"Najveći prostor vidimo u oblastima u kojima i dalje postoji veliki procenat manuelnog, repetitivnog i skupog rada: finansijske operacije, 'compliance' (usklađenost sa propisima, prim. aut.), bezbednost, upravljanje rizikom, industrijski procesi, prodaja, korisnička podrška, medijski i kreativni radni tokovi, kao i administrativni slojevi u velikim organizacijama", kaže Vasiljev.

Fond traži kompanije u kojima AI može da smanji troškove, ubrza procese, poveća prihod, smanji rizik ili reši problem koji postojeći softver nije uspeo da reši. "Posebno su interesantne kompanije koje poseduju specifičan domen znanja, pristup relevantnim podacima i jasnu distribuciju do kupca."

To se uklapa i u strukturu domaćeg ekosistema. Prema prošlogodišnjem istraživanju Startap skener, 41 odsto srpskih startapova posluje u oblasti AI-ja.

"Kao fond u ranoj fazi, želimo da zadržimo disciplinu: ne jurimo brzinu plasmana kapitala, već kvalitet osnivača, jasnoću problema koji rešavaju i potencijal da kompanija već od početka gradi globalno tržište", sumira Vasiljev.

Drugi fond za kasnije faze

Na pitanje koji je očekivani prinos za prvi fond i u kom vremenskom periodu očekuje da investitori vide povrat, sagovornik odgovara da im je cilj da ostvare "prinose koji su primereni preuzetom riziku" i "da fond bude konkurentan u odnosu na globalne venture standarde".

"Ne objavljujemo javno konkretan ciljani IRR (engl. Internal Rate of Return - interna stopa prinosa, prim. aut.) ili multiple, jer se takvi ciljevi prvenstveno komuniciraju LP-jevimа (engl. Limited Partners - investitori u fond, prim. aut.) i ne predstavljaju garanciju rezultata", ističe.

Sam rizični kapital je, kako podseća, dugoročna klasa aktive, pa za prvi fond računaju na horizont od pet-šest godina, uz mogućnost produženja, dok prve značajnije likvidnosti mogu nastupiti ranije kroz sekundarne transakcije, akvizicije ili naredne runde. "Realno, najveći deo povrata očekuje se u periodu od pete godine života fonda."

Depositphotos

Fond je, inače, podržan pre svega od strane porodičnih kancelarija, uspešnih preduzetnika, poslovnih anđela i operatera iz Evrope, Sjedinjenih Američkih Država i Azijsko-pacifičkog regiona. Pritom, Forty.5 Ventures već planira i drugi fond, koji bi trebalo da obezbedi dodatni kapital za najbolje kompanije iz prvog portfolija kada dođu do faze Serije A. Za sada pak ne objavljuju njegovu potencijalnu veličinu niti rok za prikupljanje.

"Prerano je da iznosimo detalje o veličini ili vremenu prikupljanja drugog fonda", kaže Vasiljev. "Fokus nam je sada potpuno na kvalitetnom plasmanu Fund I kapitala, izgradnji portfolija i dokazivanju našeg operativnog modela. Veličina i dinamika narednog fonda zavisiće od rezultata prvog portfolija, kvaliteta 'pipelinea' (tok potencijalnih investicija, prim. aut.) i šireg tržišnog okruženja."