Gde Srbija traži svog drugog jednoroga posle Ominima

Da li je Ominimo izuzetak ili početak novog talasa kompanija koje mogu da naprave sličan iskorak? Poznavaoci prilika ocenjuju da drugi srpski jednorog verovatno neće biti kopija Ominima, ali bi mogao da nastane po sličnom principu: iz tradicionalne industrije, uz duboko razumevanje problema i primenu veštačke inteligencije (engl. artificial intelligence - AI), podataka i naprednih modela.

Ima li onda već kandidata koji su viđeni za drugog srpskog jednoroga? Sigurno da ima, ali licitiranje imenima po pravilu je nezahvalno. 

"Neću imenovati kompanije - ne zato što nemam kandidate na umu, nego zato što je to nekorektno i prema osnivačima i prema čitaocima. Osnivačima stavlja na leđa očekivanje koje im nimalo ne pomaže u poslu, a svako imenovanje iz usta investitora zvuči kao preporuka, što ne bi bilo", kaže Zoran Vasiljev, izvršni direktor i generalni partner fonda Forty.5 Ventures.

Međutim, profil sledećeg jednoroga se, prema njegovom mišljenju, može već sada prilično precizno opisati. Prvo, on verovatno već postoji, navodi sagovornik. "Nije u garaži - najverovatnije je između Serije A i Serije B, ima realan prihod i već posluje van Srbije." Drugo, verovatno je registrovan u inostranstvu, a inženjerski tim mu je u Beogradu, Novom Sadu ili Nišu - tako je, uostalom, i sa Ominimom.

Vasiljev dodaje da su ga, po logici stvari, osnovali ljudi koji su već bili "unutra" - ili u globalnoj kompaniji, ili u samoj industriji koju sada napadaju. Dakle, reč je o serijskim osnivačima i iskusnim ljudima u prvom pokušaju, a ne o studentima. Uz to dodaje da takvom timu Srbija zasigurno nije tržište, nego baza. "Domaće tržište ne postoji u njegovom planu rasta." 

Kosta Andrić, izvršni direktor i partner u ICT Hubu, takođe ne želi da nagađa o konkretnom imenu budućeg jednoroga, jer, kako kaže, vrednost kompanije ne zavisi samo od kvaliteta proizvoda.

"Ne bih licitirao konkretnim imenima. Status jednoroga danas zavisi od mnogo faktora koji prevazilaze kvalitet proizvoda. Tu su trenutak na tržištu kapitala, brzina međunarodne ekspanzije i sposobnost kompanije da privuče velike investicione runde", navodi Andrić.

Nove kompanije neće nužno izmišljati nova tržišta

Umesto toga, Andrić važnijim smatra obrazac koji je pokazao Ominimo. Kompanija nije nastala iz ideje da se napravi još jedan tehnološki proizvod, već iz dubokog poznavanja industrije koju je pokušala da promeni. "Njihovi osnivači nisu došli sa idejom da naprave tamo neku kompaniju. Više od decenije gradili su karijeru radeći sa najvećim evropskim osiguravajućim kućama. Duboko su razumeli industriju, njene procese i probleme, a zatim su iskoristili tehnologiju da naprave značajno bolje rešenje. Kapa dole."

Osnivač i direktor kompanije Ominimo Dušan Komar | Foto: Višnja Šešum

Upravo spoj industrijske ekspertize i tehnološke sposobnosti mogao bi da bude ključan za narednu generaciju uspešnih kompanija.

"Sledeći jednorog će verovatno doći iz velike industrije poput finansija, zdravstva, logistike, energetike ili proizvodnje. Međutim, neće ga definisati sama industrija, već činjenica da će osnivači imati izuzetno duboko razumevanje problema koji rešavaju i koristiti AI za fundamentalnu transformaciju poslovanja", dodaje on.

Slično razmišlja i Vasiljev. "Kada je reč o industrijama, vidim tri najverovatnija bazena. AI u regulisanim industrijama sa velikim novčanim tokovima, poput osiguranja, kreditiranja, logistike i energetike, gde je matematika prednost, a ne ukras. Tu su i alati za programere i infrastruktura za podatke, kao i gejming, 'real-time' 3D i simulacije, gde već postoji generacija ljudi sa iskustvom globalnog proizvoda i uspešnog izlaska. Kao divlju kartu dodao bih bioinformatiku i zdravstvene podatke, kao i 'deep-tech' hardver."

On dodaje da bi važan efekat prvog jednoroga mogao da bude stvaranje nove generacije osnivača. "Drugi jednorog po pravilu izlazi iz 'mafije' prvog", kaže on, nagoveštavajući da bi ljudi koji danas rade u Ominimu mogli za tri do četiri godine da osnivaju svoje kompanije - s tom razlikom što će unapred znati kako izgleda velika runda i kako se ide na svetsko tržište.

Ideja da se najveće tehnološke prilike danas nalaze u transformaciji postojećih industrija sve je prisutnija među investitorima. AI, prema oceni Andrića, neće prvenstveno stvarati potpuno nove sektore, već menjati one koji već postoje.

"Zato mislim da ćemo sve više viđati kompanije koje uzimaju tradicionalne sektore i kroz AI, podatke i automatizaciju rešavaju probleme koji postoje decenijama. To je često mnogo veća poslovna prilika nego pokušaj da se izmisli potpuno nova kategorija proizvoda", kaže on.

Ominimo nije digitalizovao osiguranje - promenio je ekonomiku biznisa

Mada transformacija tradicionalnih industrija uz pomoć AI-ja, podataka i automatizacije trenutno jeste najizgledniji put do stvaranja novih velikih tehnoloških kompanija, Vasiljev ukazuje na pametno postavljene temelje prvog domaćeg jednoroga. "Ominimo nije 'digitalizovao osiguranje'. Digitalizacija je danas jeftina i rade je svi. Ono što su oni uradili jeste da su napali najskuplji deo poslovnog modela - procenu rizika i formiranje cene. Tu se u osiguranju novac zaista pravi ili gubi", kaže on.

Vasiljev smatra da je dobitna formula spoj velike tradicionalne industrije sa prostorom za povećanje profitabilnosti, tima koji ima snažnu prednost u matematici i podacima, kao i sposobnosti kompanije da brzo raste uz održiv poslovni model i racionalno korišćenje kapitala. "Naša komparativna prednost je kvantitativna - matematika, fizika, inženjerstvo, olimpijske generacije. Nije brend, nije potrošački marketing, nije distribucija. Kategorije u kojima pobeđuje bolji model biće nam prirodno lakše od kategorija u kojima pobeđuje veći marketinški budžet."

Vasiljev smatra da tradicionalne industrije danas imaju priliku da ubrzaju transformaciju kroz saradnju sa startapovima koji duboko razumeju njihove probleme, umesto da same godinama grade tehnološke kapacitete. Prema njegovoj oceni, ključni sastojci uspeha su globalna vizija, iskusno liderstvo i menadžment koji već zna kako se gradi kompanija za međunarodno tržište.

Potpuno nova tehnologija od nule u teoriji jeste drugi mogući put, ali iako zemlja, prema njegovoj oceni, ima ljude sposobne za takve projekte, taj model je trenutno sporiji i rizičniji jer zahteva više kapitala i vremena za pronalaženje tržišta.

Treću, možda i najvažniju varijantu, vidi u tome da kompanija ne bude samo tehnološki dobavljač industriji, već da sama postane njen deo. "Ominimo nije prodao alat osiguravačima - ušao je u posao osiguranja. To je znatno teže i traži drugačiji odnos prema regulativi i kapitalu, ali je upravo to razlog zašto se o vrednovanju govori u milijardama, a ne u desetinama miliona", zaključuje Vasiljev.

Jednorog menja percepciju Srbije, ali posao tek počinje

Značaj Ominimovog uspeha prevazilazi samu vrednost kompanije, ocenjuju sagovornici. Iako je reč o srpsko-mađarskoj kompaniji, doprinos srpskih osnivača i zrelost domaće tehnološke scene koja je omogućila nastanak ovakvog tima predstavljaju važan deo ove priče. Prvi srpski jednorog šalje znak međunarodnim investitorima da iz Srbije mogu da nastanu kompanije sposobne za svetski rast i stvaranje velike vrednosti, ali istovremeno menja i očekivanja domaćih osnivača.

"To je pre svega važan signal svetu. Prvi jednorog pokazuje da iz Srbije mogu da nastanu kompanije koje igraju globalnu utakmicu i stvaraju ogromnu vrednost", kaže Andrić. Prema njegovim rečima, takvi primeri menjaju percepciju investitora, privlače kapital i povećavaju poverenje u domaći tehnološki sektor.

Ili, kako to Vasiljević opisuje, "pre prvog jednoroga, fond mora interno da opravda zašto uopšte gleda Srbiju. Posle njega - ne mora. Estonija posle Skajpa, Litvanija posle Vinteda, Rumunija posle UiPatha: svuda se ponovilo isto, prelazak iz kategorije egzotično u kategoriju poznato."

Sagovornici ocenjuju da bi jedan od najvažnijih efekata Ominimovog uspeha mogao da bude promena ambicija nove generacije osnivača i stručnjaka. Prvi domaći jednorog pokazuje da iz Srbije mogu da nastanu globalne kompanije vredne milijarde dolara, čime se pomera granica onoga što domaći preduzetnici smatraju dostižnim - sa regionalnih ciljeva ka izgradnji kompanija za svetsko tržište. Ovakav uspeh otvara mogućnost da vrhunski inženjeri i stručnjaci za podatke grade globalne proizvode iz Srbije, ali i da se deo kapitala iz uspešnih kompanija kasnije prelije u nove projekte kroz prve domaće anđele investitore.

Dugoročno, očekuju da bi Ominimov uspeh mogao da doprinese prelasku domaćeg tehnološkog sektora sa usluga i autsorsinga ka razvoju sopstvenih proizvoda. "Godinama smo rasli na autsorsingu i uslugama. To nije bilo loše - stvorilo je inženjersku bazu, disciplinu i devizni priliv - ali nije stvorilo vlasništvo nad proizvodom, nad maržom i nad vrednošću", kaže Vasiljev.

Prema njegovoj oceni, cilj ne bi trebalo da bude samo stvaranje jednog novog jednoroga, već većeg broja kompanija koje mogu da dostignu ozbiljnu vrednost na globalnom tržištu. "Ekosistemu je više potrebno deset kompanija od dvesta do trista miliona, nego jedan naslov", zaključuje Vasiljev.