Prazni džepovi srpskih startapova uprkos velikim ambicijama

Na svaka tri startapa u Srbiji prošle godine jedan nije ostvario nikakve prihode, a drugi je imao godišnje prihode do 50.000 evra. Startapovi sa prihodima većim od miliona evra praktično su na nivou statističke greške, pokazao je novi izveštaj.

Dve ključne tendencije koje se trenutno vide u ovom segmentu privrede međusobno su neusklađene. Prvo, skup strukturnih uslova ostaje uglavnom nepromenjen, dok su se u nekim slučajevima i pogoršali, objašnjava direktorka Inicijative "Digitalna Srbija" Tanja Kuzman.

"Većina ekosistema nastavlja da radi ispod značajnih pragova mesečnih prihoda, a procenat startapova starijih od tri godine koji ostaju ispod milion evra godišnjeg prihoda naglo se povećao. Veliki broj osnivača nastavlja da tretira svoje startapove kao sekundarnu profesionalnu obavezu. Ishodi zapošljavanja bili su lošiji od navedenih planova u svakoj od poslednje tri uzastopne godine", ocenila je ona u njihovom šestom godišnjem istraživanju "Startap skener". 

Drugo, nekoliko indikatora ukazuje na merljiv pomak u strateškoj orijentaciji, napomenula je. "Više startapova planira da prikupi eksternu investiciju nego u bilo kom prethodnom izdanju. Startapovi ciljaju veće runde finansiranja. Ekosistem je zabeležio primetan pomak sa samostalnih softverskih komponenti ka kompletnim platformama i proizvodima koji su izvorno zasnovani na veštačkoj inteligenciji (AI-native). Osnivači su obrazovaniji, sa više komercijalnog iskustva i više međunarodno orijentisani nego u bilo kom trenutku u prošlosti. Posmatrani sami za sebe, ovi indikatori bi mogli da ukazuju na pozitivnu budućnost lokalnog ekosistema."

Međutim, njihova analiza je pokazala da postoji dosledan i merljiv jaz između navedenih namera i operativnih indikatora koji bi trebalo da ih podrže.

"To je jasno vidljivo u projekcijama rasta prihoda - 53 odsto startapova očekuje da će njihov MRR (engl. Monthly Recurring Revenue - mesečni ponavljajući prihod, prim. aut.) rasti za više od 10 odsto u 2026. godini, dok samo 9,5 odsto trenutno postiže tu stopu. Ciljevi prikupljanja sredstava nisu usklađeni sa tržišnom trakcijom prihoda", zaključuje Kuzman.

Savez ekonomista Srbije

Zanimljivo je da tipičan domaći startap koji je učestvovao u ovogodišnjem istraživanju ima tim od dvoje do troje ljudi, registrovan je u roku od godinu dana od početne ideje, posluje u oblasti BioTech/MedTech, obrazovanja ili finteka i funkcioniše po B2B (engl. business-to-business - poslovanje između firmi) poslovnom modelu.

Finansije startapova prilično tanke

Generisanje prihoda ostaje ograničeno u većem delu ekosistema, pokazali su podaci "Startap skenera". Čak 36,7 odsto startapova prijavilo je da uopšte nije imalo prihode u 2025. godini, dok je dodatnih 27,9 odsto ostvarilo do 50.000 evra, što će reći da skoro dve trećine analiziranog uzorka nije ostvarilo značajniji komercijalni uspeh.

Među startapovima koji ostvaruju prihode, najčešći je opseg između 50 i 150 hiljada evra (12,9 odsto). "Samo 3,4 odsto njih prijavljuje godišnji prihod veći od milion evra", kaže se u istraživanju.

A slika postaje još složenija kada se podaci filtriraju prema starosti startapa: od 69 startapa koji posluju duže od tri godine, petina i dalje prijavljuje nulte prihode, dok ubedljiva većina generiše manje od milion evra godišnje. Publikacija skreće pažnju na to da bi za ove startapove strateški prioritet trebalo da bude izgradnja i monetizacija jake baze korisnika, kako bi demonstrirali nivo skalabilnosti i brzinu rasta koju zahtevaju zreliji oblici finansiranja, poput VC (engl. venture capital - rizični kapital) fondova.

Posledično, dve trećine startapova još nije profitabilno.

Na to se nadovezuju i podaci o razvijenosti poslovanja ovih kompanija, koji su takođe daleko od impresivnih. Ekosistem je i dalje u velikoj meri usmeren ka ranim fazama.

Preko tri četvrtine firmi nalazi se u fazama ideje, početnog finansiranja (pre-seed), razvoja minimalno funkcionalnog proizvoda (MVP) ili rane investicione faze (seed), pri čemu je potonja najčešća pojedinačna faza sa preko trećine startapova. Faza rasta čini otprilike petinu, dok Serije A i B zajedno predstavljaju svega nešto više od četiri odsto uzorka.

"Promene u fazama u poređenju sa 2024. godinom ukazuju na kontinuirani pritisak na startap levak. Pad zastupljenosti Serija A i B, u kombinaciji sa koncentracijom startapova u MVP i seed fazi, signalizira da put od rane validacije do kasnijih faza rasta i dalje predstavlja težak prelaz za mnoge", kaže se u publikaciji.

Autori naglasak stavljaju na startapove starije od tri godine koji su i dalje u fazi ideje ili početnog finansiranja - među njima, manje od pet odsto još nije izašlo na tržište sa gotovim proizvodom. "Međutim, ako posmatramo takve startape koji su i dalje u MVP fazi, taj broj raste na 17 odsto. Ovo je indikacija da se značajan deo ekosistema kreće tempom koji odstupa od onoga što se tipično očekuje od brzorastućih poduhvata."

Ambiciozni snovi

Depositphotos

Prošle godine investicije je primilo skoro 30 odsto startapova, što je skroman rast u odnosu na 2024. godinu. Među onima koji su prikupili investicije, veći procenat njih našao je investitore putem preporuka nego što je to bio slučaj godinu ranije (68,2 odsto u 2025. u poređenju sa 49,1 odsto u 2024).

"Ovo je značajna promena koja naglašava koliko okruženje za finansiranje zapravo zavisi od dostupne mreže kontakata. Takođe, ova promena naglašava da naš ekosistem postaje skloniji saradnji, sa jačom kulturom preporuka i uzajamne podrške. Formalni kanali za prikupljanje sredstava, takmičenja u predstavljanju ideja i onlajn platforme igraju sekundarnu ulogu", kažu autori istraživanja.

 

Preko 70 odsto firmi planira da dođe do investicije ove godine, s tim da približno četvrtina njih cilja na runde iznad milion evra. "U kontekstu u kojem 42,2 odsto startapova nema MRR, 70,1 odsto nema procenu vrednosti iz prethodne runde, a samo mali broj kompanija je pokazao putanju prihoda koju zahtevaju investitori koji ulažu u startapove u fazi rasta, izazov koji postoji između izrečenih namera i spremnosti za investicije je veliki. Ovo nije nužno novost, ali je izraženiji trend nego prethodnih godina."

Investicije je do sada u nekom trenutku prikupilo skoro 30 odsto startapova, a među onima koji su dobili finansijsku injekciju tek petina ih je obezbedila milionske (u evrima) iznose. 

Finansiranje, inače, predvodi na spisku izazova za kompanije. Ali to što ga najveći broj startapova navodi kao ključni problem ne znači nužno da novca na tržištu nema, već više dolazi kao posledica toga što firme još nisu dostigle prekretnice koje investitori zahtevaju. Drugi najšire rasprostranjeni problem je akvizicija korisnika i kupaca, a treći razvoj proizvoda. 

Zreliji startapovi se sele na Zapad, širenje na evropska tržišta san skoro svih

Nepunih 10 odsto startapova su registrovani u Sjedinjenim Američkim Državama (SAD), oko šest odsto u državama Evropske unije (EU), a mali broj je u Švajcarskoj i na Novom Zelandu. Kako se objašnjava u izveštaju, startapovi koji su preselili svoja sedišta u inostranstvo obično su zreliji timovi i na to su uglavnom usmereni zahtevima investitora, blizinom ključnih ciljnih tržišta ili efikasnijim administrativnim okruženjem.

Računica kaže da je i dalje preko 80 odsto firmi zasnovano u Srbiji, gde Beograd zadržava dominantnu poziciju.

Kada je već reč o geografiji, treba se osvrnuti i na ciljna tržišta, a brojevi ovde pokazuju manjak sposobnosti za svetski uspeh. Najčešće navođeno aktivno tržište, na kojem prodaje više od 40 odsto startapova, jeste - Srbija. Prate je Zapadni Balkan (22,4 odsto), Evropa (25,9 odsto) i SAD (19,7 odsto). Azija i MENA (engl. Middle East and North Africa - Bliski istok i Severna Afrika) su prisutne, ali u manjem obimu.

Ako se posmatraju primarna tržišta (tamo gde startapovi ostvaruju najveću bazu korisnika ili kupaca), Srbija takođe prednjači (sa 25,9 odsto), a iza nje su SAD (13,6 odsto) i Evropa (12,2 odsto).

Manje od 30 odsto startapova je od samog početka gradilo proizvod za svetsko tržište i odmah krenulo sa međunarodnom prodajom, što je najčešće navođeni faktor uspešne internacionalizacije. "Pronalaženje lokalnog partnera za globalno širenje zauzima drugo mesto, a prate ga obezbeđivanje velikih međunarodnih ugovora i otvaranje fizičkog predstavništva u inostranstvu."

U ovoj godini, gotovo 70 odsto startapova planira širenje na nova tržišta, pri čemu je Evropa gotovo univerzalni cilj među onima koji planiraju internacionalizaciju (navodi je 98 odsto njih). Drugi na listi želja je Zapadni Balkan, a treće su SAD (oba regiona sa po oko 60 odsto). Region MENA nalazi se na mapi planova za oko trećinu startapova koji teže međunarodnom širenju.