Kako teče oporavak srpskog startap ekosistema

Srpski startap ekosistem raste sporije po broju investicija, ali brže po kvalitetu i veličini rundi, pokazali su najnoviji podaci. Vidljiv je oporavak investicione klime posle pada od pre nekoliko godina, kao i rast u oblasti "pre-seed" (jako ranih) ulaganja i veći broj novih timova, između ostalog.

Predstavnici sektora ova pomeranja vide kao pozitivnu tranziciju ekosistema u kojoj možda nema eksplozivnog rasta u broju ugovorenih investicija, ali ima dosta jasnih signala sazrevanja.

Ukupno prikupljeni kapital porastao je sa oko 32 miliona dolara u 2024. na gotovo 44 miliona u 2025. godini Istovremeno je broj investicija tek blago povećan, sa 21 na 24, navodi se u nedavno objavljenom izveštaju Garaže, zajednice osnivača startapova, koja podstiče međusobno učenje sa ciljem stvaranja budućih jednoroga. Nastala je 2021. kao inicijativa Tenderlyja, startapa iz oblasti blokčejn tehnologije, koji poznavaoci prilika poslednjih godina posmatraju kao jednu od sjajnijih zvezda domaće startap scene.

Kretanja u Srbiji inače prate svetske cikluse, ali su brojevi i dalje znatno ispod ranijih nivoa. Posle vrhunca od 141 milion dolara u 2021, finansiranje startapova u Srbiji palo je na 47 miliona u 2022. i na 17 miliona u 2023, u skladu sa globalnim padom aktivnosti i vrednovanja. U 2024. i 2025. dolazi do oporavka, što ukazuje na obnovljeno interesovanje investitora, slično svetskoj tendenciji povratka kapitala u tehnologiju, prvenstvenog zbog veštačke inteligencije.

"Godina 2021. je bila jasan izuzetak, vođen svetskim viškom kapitala i dosta drugačijom investicionom klimom. Današnji nivoi su realniji i zdraviji za dugoročni razvoj. Fokus više nije na volumenu, već na kvalitetu i održivosti. U tom smislu, možda je važnije gledati tendenciju oporavka iz 2023. ka 2025. nego pokušavati da se vratimo na vrhunac iz 2021. Ako se taj trend nastavi, to je mnogo stabilnija osnova za rast ekosistema", kaže menadžerka Garaže Milena Milić.

Kako ističe, ključna poruka koju tržište trenutno šalje ne leži samo u ukupnom obimu, već i u strukturi ulaganja. "Rast investicija ne dolazi iz mnogo većeg broja investicija, nego iz većeg volumena investicija. Poseban rast zabeležen je, kako u broju, tako i u količini kapitala u najranijoj 'pre-seed' fazi, što nam pokazuje da sve veći broj startapova podiže veće investicije ranije. To u suštini znači da se tržište pomera ka modelu gde investitori prave jasniju selekciju: nema mnogo više kompanija koje dobijaju novac, ali oni koji ga dobiju, dobijaju više."

Milena Milić | Foto: Branislav Jovanović

Sagovornica dodaje da je to i posledica svetskog okruženja, "gde se kapital koncentriše u timove koji pokazuju najjače signale", ali i znak da lokalni ekosistem polako sazreva i da se standardi podižu.

Jačanje 'pre-seed' ugovora

Dakle, značajna promena dolazi već na samom početku toka ulaganja. "Pre-seed" faza beleži i dupliranje broja rundi (sa četiri u 2024. na osam u 2025.) i dupliranje ukupnog kapitala (sa sedam na 14 miliona dolara). Prosečna pre-seed runda sada iznosi oko 1,8 miliona dolara, što je iznad nivoa iz prethodnih par godina. Kako se kaže u izveštaju, ovo pokazuje da osnivači grade više startapova sa visokim potencijalom. Istovremeno, medijalna veličina runde skočila je sa oko 800.000 iz 2024. na 1,3 miliona dolara.

Na pitanje da li to govori o kvalitetu startapova ili promeni investicionog okruženja, Milić odgovara: "Oba".

"Sa jedne strane, bolji timovi dobijaju više kapitala jer dolaze sa jačim signalima i većim poverenjem investitora. Sa druge strane, svetska tendencija je da se ulaže ranije i više po rundi. Takođe je važno što rast medijane pokazuje da ovo nije samo rezultat par izuzetno velikih rundi, nego da se tipična investicija povećala. To znači da se standard podigao kroz ceo ekosistem i da timovi koji uspeju da se finansiraju danas zapravo dobijaju više kapitala i dužim periodom finansijske sigurnosti nego ranije", kaže ona.

Kada je reč o ranim fazama razvoja, treba reći i da je domaći ekosistem dobio 15 novih startapova (ovo je međugodišnji rast od 60 odsto) i osam koji su obezbedili "pre-seed" u prvoj godini od osnivanja (u poređenju sa 2024. kada nijedan takav slučaj nije zabeležen).

"Nove tehnologije su snizile barijeru pokretanja startapa i donele nam novu generaciju mladih osnivača koji pokreću startapove. Takođe, ono što je novina u našem ekosistemu je sve veći broj osnivača koji po drugi put grade posao i ljudi koji su već bili u startapovima, pa sad pokreću svoje. To je dobar signal, znači da se znanje i iskustvo vraćaju nazad u ekosistem, a ne da sve kreće od nule svaki put", kaže Milić.

Kao dodatno zanimljivo izdvaja zapažanje da ti timovi dolaze spremniji, imaju bolji osećaj za tržište, brže dolaze do prvih korisnika i generalno su od samog početka više usmereni na sprovođenje ideja u delo. Manje vremena troše na eksperimentisanje bez pravca, a više na validaciju i konkretne korake ka tržištu, što se onda reflektuje i na to da uspevaju ranije da podignu kapital.

Šta leži iza nižih brojeva u 'seed' segmentu

"Seed" faza se, sa druge strane, suočila se sa padom broja rundi od 50 odsto, mada je ukupni obim investicije ostao relativno stabilan. Drugim rečima, manje timova uspeva da pređe u sledeću fazu, ali oni koji uspeju - podižu veće runde.

Foto: Branislav Jovanović

"Ono što je bitno naglasiti jeste i da se klasifikacija 'seed' i 'pre-seed' izmenila i vrlo često se ono što bismo ranije nazvali 'seed' po veličini investicije sada klasifikuje kao 'pre-seed'. Ako gledamo šta se dešava sa timovima koji su već podigli 'pre-seed', vidimo da timovi ne dostižu dovoljno brzo nivo spremnosti za 'seed'. Tu najveći fokus osnivača treba da bude na razvoju ponavljajućih prihoda odnosno sistema prihoda kroz razvoj strategija izlaska na tržište i kanala prodaje", savetuje sagovornica.

Zabeležene su dve runde serije A (u odnosu na nijednu u 2024), ali nijedna serije B (u prethodnoj godini postignuta je jedna takva runda).

Sem ove uobičejne kategorizacije investicija po fazama razvoja startapa, izveštaj daje osvrt na "bridge" (prelazne runde) i "growth" (rundе za rast) finansiranje. Ukupan iznos "bridge" rundi skočio je za preko 50 odsto, što znači da više kapitala ide na produženje vremena za rad i razvoj pre sledeće runde. Obim "growth" rundi porastao je za 25 odsto, ukazujući na pojačanu potražnju za dodatnim finansiranjem kako bi ispratila potražnju.

Inače, ugovori tipa SAFE (engl. Simple Agreement for Future Equity - jednostavan ugovor kojim ulažeš u startap danas, a dobijaš vlasnički udeo tek kasnije, kada se desi sledeća investiciona runda) dominiraju - od ukupno 24 investicije primenjeni su u 14, što ukazuje na povoljnije uslove za osnivače.

Foto: Branislav Jovanović

Među aktivnim investitorima su: 20VC, Project Europe, Inovo, Credo, Fifth Quarter Ventures, SQ Capital, TS Ventures, South Central Ventures, Silicon Gardens i Omorika Ventures.

Ko prikuplja kapital

Postavlja se pitanje da li se iz strukture investicija mogu izdvojiti neki obrasci kao što su tipovi timova, industrije ili druge karakteristike koji dominiraju, a Milić kaže da "nije toliko do industrije koliko do tima".

"Ono što je zajedničko startapovima koji uspešno prikupljaju novac jeste da dobro razumeju problem i imaju neku značajnu prednost (mreža, iskustvo, distribucija). Generalno su timovi bliži korisnicima nego ranije i više se ulaže u razumevanje problema kroz direktan kontakt, istraživanje i rane pokazatelje zainteresovanosti", navodi ona.

Foto: Branislav Jovanović

Uz to, kako je tehnologija prestala da bude glavna konkurentska prednost, osnivači se okreću tržištu ranije i dobijaju jasnije signale ranije. "Investitori sve manje obraćaju pažnju na ideje, a sve više na konkretne dokaze da postoji realna potreba i da tim zna kako da dođe do tržišta. Taj pomak ka distribuciji i strategiji izlaska na tržište je verovatno jedan od većih koje vidimo."

Neki od zaključaka Garažine analize jesu da tehnologija i znanje mogu brzo zastariti ako poslovanje sporo napreduje, da je sposobnosti prilagođavanja velika prednost, a blizak kontakt sa korisnicima u ranoj fazi neophodan. Zajedničke osobine startapova koji su prikupili kapital uključuju potpunu posvećenost, dobro razumevanje tržišta i jasnu viziju. Oni biraju velike i zahtevne probleme, razumeju korisnike, pametno koriste preporuke i kontakte i u proces prikupljanja kapitala ulaze spremni.