IT sektor Srbije na prekretnici - talas otpuštanja i odlazak kompanija

U IT sektoru Srbije poslednjih nedelja zabeležen je talas otpuštanja - tri strane kompanije otpustile su više od 500 zaposlenih samo tokom marta. Takav razvoj događaja do sada nije bio zabeležen u jednoj od najbrže rastućih grana domaće privrede.

Prema rečima Ane Jovanović iz Srpske IT asocijacije, razlog za to je kombinacija faktora: od nepredvidivog poreskog sistema do niskih ulaganja u istraživanje i razvoj, koja su ispod jedan odsto BDP-a.

Prvo je italijanska Lottomatica, firma za igre na sreću i sportsko klađenje, otpustila 348 zaposlenih, a usledio je odlazak dve američke kompanije - softverska firma Zendesk saopštila je da zatvara kancelariju u Srbiji i otpustila 60 ljudi. Nakon nje, o zatvaranju je izvestila i gejming kompanija PlayStudios, vlasnik licence za Tetris, u kojoj je radilo oko 100 ljudi, o čemu je Bloomberg Adria već pisala. PlayStudios je time zatvorio jedini studio u Evropi i najveći centar za istraživanje i razvoj, gde su domaći stručnjaci radili upravo na Tetrisu.

Talas otpuštanja, koji Jovanović opisuje kao "donekle očekivan", uneo je nemir u IT industriju, koja je krajem 2025. zapošljavala oko 115.000 ljudi i u kojoj je izvoz u prošloj godini dostigao novu rekordnu vrednost, premašivši 4,5 milijarde evra.

 

 

 

 

Kombinacija faktora

 

Depositphotos

 

Srbija, koja je ranije bila ne samo cenovno, već i poreski konkurentna, izgubila je adut u vidu poreskih olakšica u junu prošle godine. Mnoge IT kompanije, koje su između 2023. i 2025. koristile subvencije za zapošljavanje novonastanjenih domaćih i stranih IT stručnjaka, preusmeravaju projekte na druga tržišta u Evropi, kaže Jovanović. "Kompanije planiraju pet ili čak deset godina unapred, a s obzirom na to da je poreski sistem Srbije nepredvidiv, one ne žele da alociraju resurse kao nekada", ističe Jovanović.

Prema procenama Srpske IT asocijacije, kompanije su usled ukidanja podsticaja ostale bez miliona evra planiranih ušteda. "Za kompanije je veoma važno koliki će biti trošak, odnosno da li im se isplati da otvaraju kancelarije u nekoj zemlji", kaže Jovanović i podseća da je u tom trenutku prosek plata u IT sektoru bio niži nego danas. Zbog iznenadnog ukidanja Uredbe o podsticajima, kompanije su se "našle u situaciji da im se troškovi naglo povećaju", čime je Srbija izgubila na privlačnosti.

Ubuduće, to bi moglo da dovede do smanjenja broja novih radnih mesta, dok bi srpsko tržište postepeno izgubilo na značaju. "Kompanije koje zatvaraju ogranke u Srbiji pretežno se odlučuju za relokaciju na druga tržišta, kao što su Bugarska i Poljska."

 

Strukturni problemi u IKT sektoru

Iako je IKT sektor jedan od nosilaca privrednog rasta, smatra se da ga muče strukturni problemi, pre svega jer je zasnovan na autsorsovanju usluga, budući da je angažovanje programera i drugih stručnjaka u Srbiji dugo bilo jeftinije nego na zapadnim tržištima. Međutim, to se poslednjih godina menja. "Dobar je znak što prosek plata raste", kaže Jovanović i dodaje da, uporedo s tim, Srbija gubi jedan od aduta kojima je ranije privlačila IT firme, odnosno niže troškove rada. "Plate u IT sektoru Srbije sada su konkurentne platama u većini evropskih zemalja", kaže Jovanović. Kako smatra, važno je da se sektor "preorijentiše i postane sofisticiraniji". Kako ističe, za to su potrebna "ulaganja u istraživanje i razvoj", a ona danas čine "manje od jedan odsto BDP-a, što je nedovoljno".

Kako je Bloomberg Adria prethodno objavila, na spisku velikih IT kompanija koje su koristile podsticaje Ministarstva privrede jesu ruski IT gigant Yandex, američka kompanija Luxoft, koja posluje u sklopu globalnog IT giganta DXC Technology, češka kompanija JetBrains, kao i američka gejming kompanija Sperasoft, koja stoji iza pojedinih izdanja popularnih igara kao što su "Call of Duty" i "Dragon Age". Mnoge od njih koristile su ove podsticaje za zapošljavanje ruskih, ukrajinskih i beloruskih stručnjaka.

Podsticaji su ukinuti "iznenadno, bez prethodnih konsultacija sa IT sektorom", istakao je Marko Vučetić, direktor Srpske IT asocijacije (SITA). "Ova nagla promena narušila je poverenje u poslovno okruženje u Srbiji", rekao je Vučetić, podsećajući da je zemlja prethodnih godina stekla reputaciju tehnološkog centra Balkana.

 

 

Depositphotos

Potrebni podsticaji za juniore

 

Već nekoliko godina domaća IT industrija se postepeno udaljava od tradicionalnog autsorsovanja i sve više se usmerava na razvoj "custom" (po narudžbini, prim. aut.) softverskih rešenja koja donose dodatnu vrednost klijentima, pokazuju podaci Vojvođanskog IKT klastera. IKT sektor beleži snažan rast, ali ne generiše proporcionalan tehnološki napredak.

Osim toga, IT industrija globalno prolazi kroz proces transformacije – veštačka inteligencija ubrzava automatizaciju rutinskih zadataka programiranja, testiranja i podrške koje su nekada radili juniori. Mladima je zato sve teže da dobiju prvi posao u ovom sektoru. Promena u strukturi oglasa za posao je osetna, kaže Jovanović. "Otprilike jedan od sedam oglasa u IT sektoru odnosi se na juniorske pozicije, a postoji veliki broj odličnih kandidata", dodaje.

Kako ističe, potrebno je da se država sistemski pozabavi ovim problemom. "Srpska IT asocijacija priprema predlog poreskih olakšica za zapošljavanje juniora, koje će predložiti resornom ministarstvu, upravo kako bi mladi što lakše našli posao", kaže Jovanović.

Posle ekspanzije tokom pandemije kovida, svetsko IT tržište ušlo je u fazu sporijeg rasta i racionalizacije troškova. Kombinacija rasta troškova zapošljavanja programera u Srbiji, nepovoljnije poreske klime nakon ukidanja Uredbe o podsticajima i manjka ulaganja u inovacije preti da uvede srpski IT sektor u krizu, za koju možda ne postoji brzo rešenje.