Tržište je brže od formalnog obrazovanja - koje će veštine biti ključne u budućnosti?

Slobodno bi se moglo reći da svedočimo možda najbrže rastućoj tehnološkoj revoluciji u savremenoj istoriji. Razvoj veštačke inteligencije (engl. artificial intelligence - AI) sasvim sigurno menja poslove današnjice, počevši od trgovine pa i do softverskog inženjerstva. O tome, uostalom, pišu i svetski mediji, ali i analitičari koji prate finansijske rezultate najvećih globalnih kompanija. 

Kretanja na tržištu rada u Srbiji u poslednjih nekoliko godina pokazuju da je faza relativno brzog postpandemijskog
oporavka okončana, navodi se u martovskom izdanju "Makroekonomske analize i trendovi" (MAT). "Ukupno posmatrano, tržište rada u Srbiji ulazi u period umerenog, strukturno uslovlјenog prilagođavanja. Stagnacija zaposlenosti, rast neaktivnosti, selektivan rast zarada i sve oprezniji planovi poslodavaca ukazuju da prostor za širenje broja radnih mesta postaje ograničen, dok u prvi plan izbijaju pitanja produktivnosti, strukture zaposlenosti i demografskih ograničenja", navodi se u analizi.

 

Drugim rečima, razvoj tržišta u Srbiji pokazuje da poslodavci sve više vrednuju kombinaciju tehničkih i netehničkih veština. Ubrzana primena novih tehnologija (a naročito AI-ja) postavlja dodatne zahteve u pogledu znanja, fleksibilnosti i spremnosti zaposlenih da preuzmu nove uloge, navodi se u najnovijem izveštaju "remAIn relevant: Veštine za poslove budućnosti", analizu Inicijative "Digitalna Srbija" u kojoj se prikazuju ključne kompetencije koje će oblikovati tržište rada u narednim godinama.

Tačnije, pitanje "Koje će veštine biti ključne u budućnosti" postaje jedno od primarnih ne samo među zaposlenima, nego i među poslodavcima i institucijama. Tako je, sudeći prema rezultatima, fleksibilnost ključna veština, a adaptabilnost i spremnost na učenje postaju osnov konkurentnosti na tržištu rada. Naime, 81,8 odsto ispitanih kompanija smatra da su fleksibilnost, prilagodljivost i kontinuirano učenje ključne veštine zaposlenih.

 

 

Inače, istraživanje je sprovedeno sa predstavnicima kompanija iz Srbije koje posluju na domaćem i međunarodnom tržištu.

Veštine koje se smatraju najvažnijim

Kada se govori o budućnosti, navodi se u izveštaju, poslodavci sve češće ističu da su netehničke veštine podjednako važne kao i tehnička znanja. "Najčešće pominjane veštine koje će biti potrebne zaposlenima u narednih pet godina jesu fleksibilnost i prilagodljivost, kontinuirano učenje, analitičko razmišljanje, kreativno razmišljanje, samopouzdanje i inicijativa, empatija i aktivno slušanje, kao i timski rad i komunikacione sposobnosti."

Kao pojašnjenje navodi se da se ove veštine smatraju ključnim jer omogućavaju zaposlenima da se brzo prilagode promenama, uspešno rešavaju probleme i efikasno sarađuju u dinamičnim radnim okruženjima. "Fleksibilnost, kontinuirano učenje i analitičko i kreativno razmišljanje pomažu u rešavanju složenih izazova, dok samopouzdanje, inicijativa, empatija i komunikacione sposobnosti doprinose efikasnoj saradnji u timovima i kvalitetnijim odnosima sa klijentima i partnerima."

 

 

Kada je reč o tehničkim veštinama, interesantno je da, prema ovom istraživanju, kompanije u narednih pet godina kao ključne tehničke veštine izdvajaju: veštačku inteligenciju i mašinsko učenje, rad sa podacima i analitiku, sajber-bezbednost, kao i tehničku pismenost i rad sa digitalnim alatima. "Uz ove oblasti, kompanije posebno naglašavaju važnost kontinuiranog učenja i sposobnost prilagođavanja brzim tehnološkim promenama. Veliki broj kompanija naglašava potrebu za kontinuiranim učenjem i adaptacijom na brze promene u tehnologiji."

 

 

 

Na tržištu su danas najtraženije i takozvane hibridne veštine, koje predstavljaju kombinaciju tehničkog znanja i mekih sposobnosti (engl. soft skills). Sve više ljudi gradi modularne kompetencije kroz mikrokvalifikacije - kratke programe obuka i personalizovane razvojne planove unutar kompanija. Na tom principu nastao je i "skills passport", sistem koji beleži koje veštine zaposleni ima i kako da ih najbolje primeni u praksi, pisala je Bloomberg Adria.

Tržište je brže od formalnog obrazovanja

Ono što zaposlene možda najviše zanima jeste, pre svega, kako se uopšte pripremiti za ovako dinamično tržište, koje se neverovatno brzo menja. "Postoji izražena potreba za jačom vezom između obrazovnih institucija i industrije, kako bi se studentima omogućilo sticanje veština koje su tržištu zaista potrebne", stoji u izveštaju.

"Većina kompanija navodi da je nedostatak praktičnog iskustva jedan od glavnih izazova pri zapošljavanju novih kandidata. Mnogi kandidati dolaze sa diplomama fakulteta, ali bez potrebnih veština koje bi odmah mogli da primene na pozicijama za koje su aplicirali. Osim toga, često se primećuje manjak razvijenih netehničkih veština, što dodatno otežava proces selekcije."

 

 

U izveštaju se kao posebno važno ističe da su gotovo sve kompanije naglasile da formalno obrazovanje u sadašnjem obliku ne obezbeđuje dovoljno praktičnih i relevantnih znanja za budućnost, uprkos naporima koje pojedini fakulteti i profesori ulažu da se postojeći programi prilagode. "Postoji izražena potreba za jačom vezom između obrazovnih institucija i industrije kako bi se studentima omogućilo sticanje veština koje su tržištu zaista potrebne."

Koji su poslovi najtraženiji u Srbiji

Podsetimo, stopa nezaposlenosti u Srbiji prošle godine je iznosila 8,2 odsto, što ukazuje na smanjenje broja nezaposlenih u 2025. godini, ali i u prethodnih pet godina. Istovremeno, učešće radno sposobnog stanovništva opada, dok poslodavci u brojnim sektorima prijavljuju manjak radne snage. I dok se u svetu često priča o tome da su zanatlije trenutno najtraženije, izgleda da to važi i za Srbiju.

U poslednjih nekoliko godina, u Srbiji su znatno porasle zarade i potražnja za tradicionalno slabije plaćenim zanimanjima, poput vozača, komercijalista, prodavaca, majstora i frizera. U uslužnom i zanatskom sektoru, u prvoj polovini 2025. najtraženiji su bili zidari, auto-limari, mehaničari, vodoinstalateri, frizeri, bravari, stolari, pekari i kozmetičari.

S druge strane, najviše zarade u Srbiji imaju zaposleni u oblasti Informisanje i komunikacije, gde je prosečna neto plata u novembru dostigla 236.884, beležeći rast u odnosu na oktobar, kada je iznosila 235.028 dinara. I dalje je, međutim, niža u odnosu na septembar 2025, kada je bila 237.105 dinara, navodi se u nedavnom saopštenju Republičkog zavoda za statistiku.

Slede zaposleni u oblasti Finansijske delatnosti i delatnost osiguranja, sa neto zaradom od 158.648 dinara u novembru. U tom sektoru su plate takođe nešto porasle u odnosu na oktobar, kada su zaposleni u proseku primali 152.251 dinar. Radnici sektora Stručne, naučne i tehničke delatnosti su po neto zaradi na trećem mestu sa 143.509 dinara, kao i u oktobru, kada su primali u proseku 141.153 dinara.