Transformacija tržišta rada - vozači, majstori i frizeri preuzimaju tron

U poslednjih nekoliko godina, u Srbiji su znatno porasle zarade i potražnja za tradicionalno slabije plaćenim zanimanjima, poput vozača, komercijalista, prodavaca, majstora i frizera. U uslužnom i zanatskom sektoru, u prvoj polovini 2025. najtraženiji su bili zidari, auto-limari, mehaničari, vodoinstalateri, frizeri, bravari, stolari, pekari i kozmetičari.

"Tržište rada prolazi kroz transformaciju. Pre desetak godina dominirali su IT i inženjerski poslovi, a danas su najtraženiji prodavci, magacioneri, vozači, radnici u proizvodnji, konobari i kuvari. To pokazuje jačanje sektora trgovine, logistike, proizvodnje i ugostiteljstva, koji sada generišu najveći deo zapošljavanja", kaže za Bloomberg Adriju Miloš Turinski iz Infostuda. Dodaje da se "IT scenario" može očekivati i u drugim sektorima ukoliko dođe do naglog priliva kandidata bez odgovarajuće obuke ili iskustva.

Zakon ponude i potražnje objašnjava ovu promenu: IT sektor je zasićen, što smanjuje broj oglasa, dok radnici sa praktičnim veštinama lako pronalaze posao. Tako je u 2025. najtraženije zanimanje - prodavac, zabeležilo 2.949 oglasa. Ipak, plata za ovu poziciju ostala je niska (75.000-80.000 dinara); prodajni savetnici, s druge strane, mogu da zarade do 158.000 dinara mesečno.

Koja zanimanja beleže najveći skok plata

To su sva zanimanja koja su postala teže dostupna i zahtevaju kombinaciju praktičnih veština i odgovornosti. Rast plata kod vozača i komercijalista pratio je i rast potražnje: broj oglasa za vozače povećao se više od deset puta u odnosu na pre deset godina, a prosečna plata vozača danas iznosi oko 126.000 dinara.

Osim izazova sa deficitom ove grupe radnika, globalna pandemija i rast e-trgovine znatno su povećali potrebu za brzim i pouzdanim transportom roba i putnika. Kompanije CarGo, Glovo, Wolt i Dexpress povećale su broj kurira i vozača, tražeći pouzdane kandidate sa srednjom stručnom spremom. Osim plata, fleksibilnost rada je među glavnim benefitima - vozači sami mogu planirati sate rada, što povećava mesečni prihod i motivaciju.

 

Tržište rada u Srbiji se istovremeno suočava sa deficitom kvalifikovanih majstora, što dovodi do povećanja plata i u tom sektoru. Majstori u oblastima elektroinstalacija, vodoinstalacija, klimatizacije i sličnim tehničkim uslugama mogu ostvariti mesečne zarade od 185.000, pa i više, u zavisnosti od specijalizacije i iskustva. Ovaj trend je posebno izražen u većim gradovima, gde je potražnja za majstorskim uslugama najveća.

Na nedostatak majstora u Srbiji, zbog kojeg su porasle cene usluga, a na termine se čeka mesecima, dobrim delom je uticalo masovno iseljavanje radno sposobnih ljudi u Nemačku, Austriju i Sloveniju - zemlje koje vape za zanatlijama. Dodatno, mladi u Srbiji su godinama unazad bežali od zanata, pa su majstori postali resurs koji se teško nalazi.

Međutim, percepcija o ovom poslu se sada menja.

"Kandidati u poslednje vreme češće razmatraju zanatske poslove jer vide da donose stabilnost i sigurnu zaradu. To važi i za mlade koji su ranije više birali administrativna ili IT zanimanja, a sada se sve više opredeljuju za praktična znanja kroz kurseve i prekvalifikacije", kaže Turinski.

 

 

Rast potražnje za ovim profesionalcima doveo je i do novih poslovnih modela. Platforme i agencije poput e‑majstori.rs, NadjiMajstora.rs, BeGe Majstori i MajstorPro omogućavaju brzo i pouzdano pronalaženje kvalifikovanih majstora za sve vrste kućnih i građevinskih radova.

Ko želi negovan izgled, spreman je da plati za to

Frizerska i kozmetičarska industrija u Srbiji se u poslednjih nekoliko godina transformisala. Iako je tokom pandemije kovida 19 zabeležen pad prometa u salonima, situacija se ubrzo stabilizovala, a sektor ponovo raste.

Prema podacima Agencije za privredne registre (APR), od početka 2025. do septembra, registrovan je 1.391 frizerski i kozmetički salon, što je za 15,5 odsto više nego u istom periodu prošle godine, kada ih je osnovano 1.204. Dakle, jasno je da potražnja za frizerskim uslugama ne opada, mada se vlasnici salona iz te industrije istovremeno žale na manjak stručnog kadra. Kao i u slučaju vozača i majstora, došlo je do svojevrsnog paradoksa - posla ima, nude se solidne (često natprosečne zarade), a opet, manjka radne snage.  

Specijalizovani frizeri i kozmetičari, posebno oni sa naprednim veštinama i sertifikatima, mogu ostvariti mesečne zarade od najmanje 100.000 dinara. U Beogradu i Novom Sadu, plate frizera sa iskustvom i stalnim klijentima dosežu 120.000 dinara i više. Takođe, neki saloni nude fleksibilne uslove rada, uključujući skraćeno radno vreme, što dodatno privlači zaposlene. 

Odnos klijent-frizer u Srbiji (i širem regionu) se s vremenom značajno promenio, i to ne samo u pogledu cena, već i u načinu pružanja usluge, očekivanjima klijenata, komunikaciji i ulozi samog frizera. Konkretno, mnogi frizeri više nisu "samo zanatlije" već "brend", posebno u doba društvenih mreža. Na Instagramu i TikToku oni grade čitavu zajednicu pratilaca, a najbolji među njima regularno imaju liste čekanja i rezervacije po nekoliko meseci unapred.

 

"Volimo da kažemo da sa strankama treba razviti blizak odnos, jer ako vi očarate stranku - ona vam se apsolutno predaje", rekla je za Bloomberg Adriju Ivana Špicer iz IM Academyja, jedna od najpoznatijih edukatorki u regionu.

 

 

Cene su se gotovo udvostručile posle korone, i to ne samo u Srbiji, već i u Hrvatskoj, BiH. U Beogradu žensko šišanje sada u proseku košta od 2.500 do 3.000 dinara (i više), dok tretmani poput balayage tehnika dostižu cene od 15.000 do 18.000 dinara (i više). To povećanje frizeri su objašnjavali skokom cena energenata, kirija i profesionalnih proizvoda, ali je činjenica da zakon ponude i potražnje primarno utiče na poskupljenje usluga.

Uz to, odnos između klijenta i frizera postao je partnerski - klijent donosi fotografije sa Instagrama i očekuje dijalog, a frizer preuzima ulogu savetnika koji procenjuje šta je realno uraditi i šta je zdravo za kosu. Posredi je i društveni kontekst - dok su ranije odlazak kod frizera mnogi doživljavali kao rutinu, danas on predstavlja znak negovanja fizičkog izgleda i brige o sebi. Frizerski i kozmetički saloni su nova vrsta statusnog simbola.

Pekare velikodušnije prema radnicima

Radnici i prodavci u pekarskoj industriji su do pre nekoliko godina spadali u segment slabo plaćenih zanimanja, sa početnim platama od oko 50.000 do 60.000 dinara. Posao je bio fizički zahtevan, sa dugim smenama i ograničenim opcijama fleksibilnog rada. Danas je situacija osetno drugačija, iako se potražnja za pekarskim proizvodima nije mnogo menjala.

Ipak, širenje pekarskih lanaca i nove tehnologije dovele su do pojačane konkurencije, a samim tim i do značajnog rasta plata i uvođenja fleksibilnijih smena. Početne plate kreću se od 85.000 do 95.000 dinara, dok poslovođa može zaraditi i do 140.000 dinara za prvu smenu od šest sati do podneva. Kraće smene od četiri do šest sati omogućavaju radnicima da sami biraju termine i dodatno zarađuju, dok prekovremeni rad i bonusi za proizvodnju dalje povećavaju prihod.

 

 

Makroekonomski faktori, poput inflacije i rasta troškova sirovina, kao i deficit kvalifikovanih radnika, dodatno su podigli vrednost radnika u toj profesiji.