Ljudi su poslednji veliki resurs - šta nas čeka na tržištu rada do 2035?

Adria region ulazi u deceniju u kojoj će demografija, veštačka inteligencija i globalna konkurencija promeniti način na koji kompanije zapošljavaju, a ljudi grade karijere. Do 2035. neće biti dovoljno imati diplomu. Biće važno šta umete, koliko brzo učite i da li vas neko drugi u svetu želi više.  

Za 10 godina pitanje na razgovoru za posao možda više neće počinjati sa "šta ste završili?", već sa "šta umete da uradite?" i "koliko brzo možete da naučite ono što još ne znate?".  

To nije samo posledica veštačke inteligencije, već više demografije koja je neumoljiva.   

U gotovo celom Adria regionu radne snage je iz godine u godinu sve manje. Stanovništvo stari, mladi odlaze, a kompanije već danas praznine popunjavaju radnicima iz inostranstva. Istovremeno, AI preuzima deo rutinskih zadataka i menja sadržaj poslova, dok se konkurencija za najbolje ljude odavno više ne završava na granicama Srbije, Hrvatske, Slovenije, Bosne i Hercegovine i Severne Makedonije.  

"Tržište rada 2035. opisao bih kroz tri povezane sile: demografija će određivati koliko talenata imamo, tehnologija koje su nam kompetencije potrebne, a globalna konkurencija gde će ti ljudi odlučiti da rade", rezimira Haris Kadenić, direktor marketinga regruterske kompanije Manpower Jugoistočna Evropa.  

U toj jednačini demografija je možda najteži problem. AI se može kupiti, novi program obuke može se pokrenuti, kompanija može promeniti poslovni model. Stanovništvo se, međutim, ne menja preko noći.  

 

Demografski pad povećavaće pritisak na zemlje regiona da privlače radnike iz drugih država, ali Kadenić upozorava da se problem ne može rešiti jednostavnim "uvozom ljudi". Upravo zato pitanje više nije samo koliko ljudi nedostaje, već i kako će zemlje i kompanije pokušati da nadomeste taj nedostatak.  

Od manjka poslova do manjka ljudi  

Siniša Komnenović, potpredsednik regije South u kompaniji Alma Career i direktor kompanije Alma Career Croatia, smatra da je demografija možda najtvrdokorniji izazov, jer se njene posledice ne mogu promeniti preko noći. Domaći i regionalni bazen radne snage postaje sve ograničeniji, stanovništvo stari, a poslednjih godina vidimo snažan rast broja stranih radnika koji popunjavaju praznine na tržištu rada.  

"Hrvatska je tu možda najočigledniji primer, ali sa vrlo sličnim izazovima, različitog intenziteta, suočavaju se i druga tržišta u regionu. Do 2035. pitanje više verovatno neće biti da li su nam potrebni strani radnici, već kako dugoročno privući ljude koji su nam potrebni, kvalitetno ih integrisati i zadržati."  

Pitanje privlačenja i zadržavanja radnika tako postaje jednako važno kao i samo popunjavanje otvorenih radnih mesta. Sličnu promenu perspektive vidi i Miloš Turinski, menadžer platforme za pronalaženje poslova Infostud u Srbiji, koji smatra da će demografski pad doneti najdublju promenu do 2035. godine jer će on odrediti koliko ćemo ljudi uopšte imati na raspolaganju.  

"Veštačka inteligencija će menjati poslove i način rada, a globalna konkurencija će najboljim ljudima omogućiti da rade za kompanije bilo gde u svetu. Ipak, osnovni problem Srbije biće sve manja baza radno sposobnog stanovništva.”  

Zato do 2035. verovatno nećemo prvenstveno govoriti o nedostatku radnih mesta, već o nedostatku ljudi sa odgovarajućim znanjima.   

Depositphotos

"Poslodavci će istovremeno morati da ulažu u automatizaciju, zadržavanje zaposlenih, aktiviranje ljudi koji su danas van tržišta rada i privlačenje radnika iz inostranstva. Najveća promena neće biti samo u tome ko radi, već i koliko će jedna osoba pomoću tehnologije moći da uradi”, kaže on.   

Ta kombinacija manjka ljudi, potrebe za novim znanjima i mogućnosti da tehnologija poveća učinak zaposlenih nije izazov samo za najveća tržišta regiona. Ni makedonska ekonomija neće biti imuna na takve procese.  

Kristijan Kožeski, docent na Ekonomskom fakultetu u Skoplju, smatra da će svi ovi problemi biti aktuelni i do 2035, u svim zemljama  bez obzira na nivo razvoja.  

On ističe da će od strateškog pristupa, odnosno od kreiranja i dosledne primene novih ekonomskih i socijalnih politika, pre svega zavisiti na šta će biti stavljen naglasak i koji će od ovih trendova oblikovati tržište rada do 2035. godine.  

"Za Makedoniju dodatni problem i ograničavajući faktor za unapređenje performansi tržišta rada biće to što do sada nisu kreirane uspešne politike koje bi mladu, visoko kvalifikovanu radnu snagu održivo integrisale u produktivna radna mesta koja odgovaraju njihovom obrazovanju.”  

AI neće nužno ukinuti poslove, već će ih promeniti  

Tehnologija već danas menja način na koji radimo, a veštačka inteligencija taj proces značajno ubrzava. Ne govorimo samo o nestanku ili automatizaciji pojedinih poslova. Mnogo veća promena dešavaće se unutar samih zanimanja.  

"Poslovi koje poznajemo dobiće nove zadatke i alate, deo rutinskih aktivnosti preuzeće tehnologija, nastajaće potpuno nova zanimanja, a od radnika će se tražiti kombinacija digitalnih, stručnih i ljudskih veština”, naglašava  Siniša Komnenović.  

World Economic Forum procenjuje da će se gotovo 40 odsto ključnih veština potrebnih za rad promeniti do 2030. godine. To dovoljno govori o brzini transformacije koja nas očekuje.  

Slično razmišlja i Turinski, koji upozorava da je pogrešno očekivati da će AI jednostavno ukinuti veliki broj zanimanja.  

"Mnogo je verovatnije da će menjati pojedinačne zadatke, organizaciju rada i očekivanu produktivnost, dok će većina profesija nastaviti da postoji u drugačijem obliku", kaže on.  

Veći rizik za Srbiju mogao bi, prema njegovom mišljenju, biti upravo suprotan – da zemlja ima tehnologiju koja može da ubrza rad, ali nedovoljno ljudi koji imaju znanje da je koriste, kontrolišu i primene u konkretnim poslovima.  

"Do 2035. neće nestati potreba za ljudima. Nestaće sigurnost da znanje koje danas imamo može ostati dovoljno tokom čitave karijere."  

Prema Kožeskom, zabluda je da će veštačka inteligencija doprineti značajnim promenama na tržištu rada, odnosno da će značajan deo radnika biti istisnut sa tržišta i da će doći do trajnog poremećaja u učešću rada i kapitala u raspodeli nacionalnog dohotka.  

"Smatram da je nakon pojave veštačke inteligencije, odnosno nakon ‘početnog šoka’ koji se na neki način pojavio i neposredno nakon pandemije kovida 19, došlo do značajnijih promena na tržištu rada. Otuda se u narednom periodu očekuje stabilizacija, kao i funkcionalna i postepena integracija veštačke inteligencije na tržištu rada, a ne njena integracija i značajne promene na tržištu rada po svaku cenu", objašnjava on.  

Globalna borba za talente biće sve žešća  

Važan  element je globalna borba za talente, koja zapravo traje već godinama. Hrvatski poslodavac danas za kvalitetnog IT stručnjaka, inženjera ili nekog drugog visoko traženog stručnjaka više ne konkuriše samo kompaniji iz Zagreba, Splita ili Ljubljane. Konkuriše poslodavcima iz Berlina, Amsterdama, Dablina ili kompaniji sa drugog kraja sveta koja toj osobi omogućava rad na daljinu.   

Do 2035. ta utakmica mogla bi postati još izraženija. Zemlje i kompanije koje budu nudile najbolju kombinaciju primanja, kvaliteta života, razvoja karijere i fleksibilnosti imaće veliku prednost.  

Slovenački Institut za makroekonomske analize i razvoj (Umar) upozorava da bi se taj trend u budućnosti mogao zaustaviti. "Razvoj i napredak u oblasti veštačke inteligencije mogli bi uticati i na mogućnosti nekih grupa, naročito mladih, da uđu na tržište rada i pronađu zaposlenje. Time će još više porasti značaj prilagodljivosti, digitalnih znanja i celoživotnog učenja", navodi Umar u ovogodišnjem izveštaju o razvoju.  

Umar upozorava i na širenje "platformizacije rada". Ona u užem smislu obuhvata digitalni nadzor nad zaposlenima (vremenski i fizički nadzor i nadzor načina obavljanja radnih aktivnosti) i algoritamsko upravljanje zaposlenima (automatizovano usmeravanje i donošenje odluka u vezi sa različitim aspektima rada), uz podršku veštačke inteligencije.  

"Uticaji platformizacije na uslove rada nisu jednoznačni, jer je reč o upotrebi visoko rizičnih sistema veštačke inteligencije i povećanom riziku od prekarizacije zaposlenih. Istraživanja pokazuju da manje intenzivni i informativni oblici digitalnog nadzora uglavnom nisu štetni, dok sveobuhvatan, intenzivan i fizički nadzor, kao i algoritamsko upravljanje, povećavaju stres i smanjuju autonomiju radnika."  

Celoživotno učenje kao novi trend 

Pitanje veština i celoživotnog učenja biće novi trend. "Reskilling” i "upskilling” postaće sastavni deo naših karijera, a sposobnost učenja mogla bi postati jedna od najvrednijih kompetencija na tržištu rada.  

Prema određenim projekcijama i predviđanjima, među poslovima koji bi u narednim godinama mogli biti najviše na udaru jesu administrativna i druga rutinska kancelarijska zanimanja, dok se snažan rast očekuje kod AI i data stručnjaka, tehnoloških i zelenih zanimanja.  

Depositphotos

Istovremeno, možda potcenjujemo zanimanja u zdravstvu, nezi, obrazovanju, tehničkim strukama i zelenoj infrastrukturi. Upravo su to oblasti u kojima će, zbog starenja stanovništva i zelene tranzicije, rasti potražnja, uz relativno manji pritisak tehnologije na njihove ključne zadatke.  

"Kada govorimo o veštinama, tehnologija će definitivno povećavati vrednost AI-ja, rada sa podacima i tehnološke pismenosti. Međutim, jednako je važno ono što je teško automatizovati. Na primer, analitičko razmišljanje, kreativnost, prilagodljivost, komunikacija, vođenje ljudi i sposobnost kontinuiranog učenja”, navodi Komnenović.  

Zato radnicima savetuje da ne pokušavaju da predvide jedno "sigurno zanimanje", već da grade kombinaciju stručnosti i prilagodljivosti.  

Na pitanje koje bi profesije i veštine bile precenjene, a koje potcenjene, Turinski kaže da je precenjena ideja da će samo poznavanje jednog digitalnog alata, programskog jezika ili posedovanje atraktivne poslovne titule garantovati dugoročnu sigurnost. "Tehnologije se menjaju prebrzo da bi jedno konkretno znanje bilo dovoljno za čitavu karijeru. Pod većim pritiskom biće rutinski kancelarijski poslovi, osnovna administracija, jednostavna obrada podataka i deo početnih poslova koji se zasnivaju na proizvodnji standardizovanog sadržaja.”  

Upozorava da su danas  potcenjene profesije bez kojih društvo i privreda ne mogu da funkcionišu: zdravstveni i socijalni radnici, nastavnici, tehničari, zanatlije, stručnjaci za održavanje, građevinski i proizvodni radnici. Njih nije jednostavno automatizovati jer zahtevaju praktično iskustvo, prisustvo, odgovornost i rad sa ljudima", kaže on.  

Od veština će, dodaje on, najvrednije biti kombinacije, stručno znanje i digitalna pismenost, korišćenje veštačke inteligencije i kritičko razmišljanje, tehnička sposobnost i komunikacija. "Neće biti dovoljno samo znati kako se koristi AI. Biće važno znati postaviti pravo pitanje, proveriti rezultat i preuzeti odgovornost za odluku.”  

Stručno stečeno obrazovanje ostaće važno i ubuduće, smatraju u zavodu za zapošljavanje Slovenije, ali su saglasni da  završeno formalno obrazovanje više neće biti dovoljno.  

"U vreme brzih tehnoloških i društvenih promena jedno obrazovanje ili jedno zanimanje često nisu dovoljni za ceo radni vek. Zato celoživotno učenje, eventualni mikrokredencijali i redovno usavršavanje postaju neophodan deo profesionalnog razvoja i biće sve važniji i u budućnosti." Oni koji budu nastavili da se obrazuju imaće bolje mogućnosti za zapošljavanje i veću otpornost na promene na tržištu rada.  

Kompetencije budućnosti su "meke veštine", koje su često prenosive između različitih zanimanja, navode u zavodu. To su pre svega digitalne veštine, veštine rada sa ljudima – međuljudske kompetencije, interkulturne kompetencije, pregovaračke veštine, savetodavne veštine, emocionalna inteligencija, komunikacija, saradnja, umrežavanje i vođenje.  Tu je i  razvijanje načina razmišljanja – kritičko mišljenje, razumevanje dubljeg smisla, "računarsko razmišljanje", strateško razmišljanje i rešavanje problema. Na spisku je , naravno, i kreativnost – inovativno i divergentno mišljenje. Zatim, multidisciplinarnost – dubinsko poznavanje jedne oblasti uz znanja iz drugih oblasti  

Uvoz radne snage   

Komnenović smatra da će zemlje Adria regiona i dalje morati da uvoze radnu snagu, ali pitanje je da li će ona biti dopuna domaćem tržištu rada ili njegova nužna zamena. Po trenutnim trendovima, bez stranih radnika teško ćemo održati sadašnji nivo privredne aktivnosti.  

"Ali uvoz radne snage sam po sebi nije dugoročno rešenje. Ako želimo da zadržimo ljude u Hrvatskoj i regionu, moramo biti konkurentni u onome što im nudimo. Plata je prvi preduslov, ali nije jedini. Tu su kvalitet radnog mesta, radno vreme, mogućnost napredovanja, fleksibilnost, odnos prema zaposlenima, sigurnost zaposlenja i ukupan kvalitet života.”  

Države će morati  da privuku i zadrže  strane radnike. To znači više od same radne dozvole. Smeštaj, učenje jezika, integracija, poštovanje radnih prava i mogućnost dugoročnog života u Hrvatskoj postaće sve važniji. Loši uslovi i slaba integracija povećavaju fluktuaciju stranih radnika, jer oni vrlo lako mogu otići dalje, ka tržištima koja nude bolje plate i uslove.  

 Kako će se promeniti odnos između obrazovanja i rada?   

Formalno obrazovanje nikada neće potpuno izgubiti svoju snagu i težinu. Univerzitetska diploma i dalje će biti važan signal znanja, discipline i stručnosti, a u nizu profesija ostaće i neophodan preduslov. Međutim, već danas vidimo da tradicionalni modeli obrazovanja teško mogu da prate brzinom promene koje se događaju na tržištu rada.  

"Zato mislim da budućnost nije izbor između diplome i kratkih specijalizovanih edukacija, već njihova kombinacija. Formalno obrazovanje trebalo bi da nam pruži kvalitetne temelje i sposobnost kritičkog razmišljanja, dok će celoživotno učenje omogućavati da tokom karijere kontinuirano nadograđujemo konkretna znanja koja tržište traži”, navodi Komnenović. 

Turinski kaže da univerzitetska diploma neće izgubiti vrednost, posebno u medicini, inženjerstvu, obrazovanju, nauci i drugim profesijama koje zahtevaju duboko i sistematično znanje. Izgubiće, međutim, monopol nad dokazivanjem sposobnosti.  

"Tržište će sve više vrednovati ono što kandidat zaista ume da uradi: konkretne projekte, iskustvo, profesionalne sertifikate i sposobnost da novo znanje brzo primeni. Kratke obuke mogu brzo da odgovore na promenu tehnologije, ali ne mogu uvek da zamene razumevanje, širinu i kritičko mišljenje koje bi kvalitetno visoko obrazovanje trebalo da razvije. Zato budućnost nije izbor između fakulteta i kratkih obuka. Najuspešniji model biće dobro osnovno i formalno obrazovanje, dopunjeno stalnim učenjem tokom čitave karijere. Ideja da se obrazovanje završava do dvadeset i neke godine prestaće da bude održiva”, kaže Turinski.  

I Kožeski smatra da ono što neće izgubiti na vrednosti jeste fakultetska diploma. Da, kratki, praktično usmereni i specijalizovani kursevi mogu biti dopuna visokom obrazovanju, ali ga nikako ne mogu zameniti.  

"Empirijski podaci pokazuju da radnici sa stečenim visokim obrazovanjem pokazuju veću otpornost na tržištu rada u uslovima kriznih poremećaja u privredi, odnosno u periodima kada je najveći deo radnih mesta bio izložen riziku od privremenog ili trajnog gašenja", kaže Kožeski.  

Kadenić smatra da univerzitetska diploma neće izgubiti vrednost, ali će izgubiti monopol nad dokazivanjem kompetencija.  

"Za određene profesije – medicinu, inženjerstvo, pravo, nauku i niz regulisanih zanimanja – duboko formalno obrazovanje ostaće nezamenljivo. Problem je u ideji da osoba završi obrazovanje sa 23 ili 25 godina i zatim narednih 40 godina uglavnom koristi isto znanje. Taj model je praktično završen", ističe.  

Obrazovanje i rad će se zato sve više preplitati tokom cele karijere, kroz kombinaciju temeljnog obrazovanja, kratkih specijalizacija i kontinuiranog učenja na radnom mestu. Kompanije će, dodaje, razvoj zaposlenih morati da posmatraju kao deo osnovne poslovne infrastrukture.  

Zabluda o tržištu rada  

Možda je najveća zabluda da će tržište rada 2035. prvenstveno definisati tehnologija i da će gotovo sve ostalo pasti u drugi plan, kaže Komnenović.

Utisak mu je da pomalo potcenjujemo važnost ljudskog faktora. Što tehnologija bude sposobnija da preuzima rutinske i analitičke zadatke, to bi mogle postajati vrednije veštine koje je teže automatizovati, poput kreativnosti, prosuđivanja, komunikacije, empatije, vođenja ljudi, donošenja odluka i sposobnosti prilagođavanja.  

Druga zabluda je da možemo precizno predvideti koja će zanimanja biti pobednici, a koja gubitnici. Verovatnije je da će se većina današnjih poslova menjati zajedno sa tehnologijom, a ne jednostavno nestajati.  

U suštini, iako deluje gotovo paradoksalno, što tržište rada bude tehnološki naprednije, ljudski kvaliteti mogli bi postajati sve važnija konkurentska prednost pojedinca.  

Turinski kaže da će uvoz radne snage postati trajni deo tržišta rada regiona, ali ne bi smeo da bude jedina strategija. "Zemlje Zapadnog Balkana istovremeno imaju odlazak stanovništva, nedostatak radnika u pojedinim sektorima i značajan broj ljudi koji su nedovoljno uključeni u tržište rada. Zbog toga prostor postoji i među mladima, ženama, starijim radnicima, ljudima iz manjih sredina i pripadnicima ranjivih grupa.”  

Region teško može da pobedi razvijenije zemlje samo visinom zarade. "Može, međutim, da ponudi kvalitet života, niže troškove, fleksibilan rad, brže profesionalno napredovanje i povezanost sa dijasporom. Neophodno je i da uvoz radnika bude uređen tako da podrazumeva njihovu pravnu zaštitu, integraciju i mogućnost da napreduju, a ne samo kratkoročno popunjavanje najtežih i najslabije plaćenih poslova. Ključno pitanje zato nije da li ćemo uvoziti radnu snagu, već da li ćemo istovremeno uspeti da zadržimo domaće ljude i uvezene radnike pretvorimo u ravnopravne članove tržišta rada.”  

Ako bismo 2035. godine merili koliko je ekonomija uspešna, na pitanje da li su važniji kapital, tehnologija ili sposobnost privlačenja i zadržavanja talenata, Turinski navodi da će kapital i tehnologija moći relativno brzo da se prenesu iz jedne zemlje u drugu. 

 "Ono što će praviti razliku biće ljudi koji umeju da ih pretvore u produktivnost, inovacije i proizvode veće vrednosti. Zbog toga će sposobnost privlačenja, razvoja i zadržavanja talenata biti ključna konkurentska prednost ekonomije. To se neće odnositi samo na vrhunske programere, naučnike i menadžere. Uspešna ekonomija moraće da privlači i zadržava čitav spektar ljudi, od inženjera i zdravstvenih radnika do nastavnika, tehničara i zanatlija. Tehnologiju je moguće kupiti, ali bez odgovarajućih ljudi ona ostaje nedovoljno iskorišćena investicija.”  

"Najveća zabluda je da će veštačka inteligencija jednostavno ukinuti veliki broj zanimanja i ostaviti ljude bez posla. Mnogo je verovatnije da će menjati pojedinačne zadatke, organizaciju rada i očekivanu produktivnost, dok će većina profesija nastaviti da postoji u drugačijem obliku”, kaže on.  

Depositphotos

Veći rizik za Srbiju mogao bi da bude upravo suprotan, dodaje, da ćemo imati tehnologiju koja može da ubrza rad, ali nedovoljno ljudi koji imaju znanje da je koriste, kontrolišu i primene u konkretnim poslovima. "Do 2035. neće nestati potreba za ljudima. Nestaće sigurnost da znanje koje danas imamo može ostati dovoljno tokom čitave karijere”, navodi Turinski.  

Prognoze tržišta rada u Sloveniji u ovom trenutku veoma su neizvesne, pre svega zbog brzog razvoja novih tehnologija i veštačke inteligencije, kao i aktuelnih geopolitičkih okolnosti koje utiču na (sporiji) privredni rast. "Zbog trenutnih okolnosti veoma je teško predvideti broj radnih mesta", odgovorili su iz slovenačkog zavoda za zapošljavanje.  

"Mladi će se zapošljavati u zanimanjima koja tek nastaju. Čak i ako se budu zapošljavali u više ’klasičnim’ zanimanjima, promene usled uvođenja veštačke inteligencije, digitalizacije i automatizacije stalno su prisutne, što znači drugačiji način rada i potrebu za dodatnim znanjima", rekla je za Bloomberg Adriju generalna direktorka zavoda Greta Metka Barba Škerbinc.  

Analiza stanja na slovenačkom tržištu rada i prognoze do 2039. godine pokazuju da će među zanimanjima za kojima će u budućnosti biti najveća potražnja biti stručni saradnici za poslovanje i upravljanje, stručnjaci za vaspitanje i obrazovanje, građevinski radnici, metalci i mašinski mehaničari, zanimanja iz oblasti ličnih usluga, vozači, zdravstveni stručnjaci, kao i stručnjaci iz matematičkih, prirodnih i tehničko-tehnoloških nauka. 

Da li bismo mogli govoriti o potcenjenosti ili precenjenosti nekih zanimanja? Kada je reč o sadašnjoj situaciji, najveće probleme sa zapošljavanjem imaju kadrovi iz oblasti poslovanja i administracije, umetnosti, kulture i medija, kao i društvenih nauka. "Pretpostavljamo da će se ovaj trend nastaviti i u budućnosti", saopštili su iz zavoda za zapošljavanje. S druge strane, izražen nedostatak kadra prisutan je u oblastima obrazovanja, zdravstvene zaštite, tehničkih nauka, prirodnih nauka, građevinarstva, ugostiteljstva i saobraćaja.  

Zasad u Sloveniji i dalje preovlađuje veliki nedostatak radne snage, a trendovi pokazuju da će tako biti i narednih godina. Potrebe poslodavaca u drugoj polovini ove godine ukazuju na rast broja zaposlenih od 2,1 odsto, odnosno na više od 30.000 novih radnih mesta. Potražnja se tokom godina povećava, uprkos već rekordno visokoj zaposlenosti. U jesen 2025. godine poslodavci su za prvu polovinu ove godine prognozirali rast zaposlenosti od 1,3 odsto.  

Nedostatak radne snage u Makedoniji dostigao je novi rekord u drugom kvartalu ove godine. Prema podacima Državnog zavoda za statistiku, zaključno sa junom bilo je 10.697 slobodnih radnih mesta, a najviše radnika nedostajalo je u ugostiteljstvu – stopa slobodnih radnih mesta iznosila je 6,23 odsto.  

Makedonija do 2035. godine može postepeno preći sa tržišta rada koje se tradicionalno suočavalo sa nedostatkom radnih mesta na tržište na kojem će sve izraženiji problem biti nedostatak odgovarajuće radne snage. To, međutim, neće značiti da će se nezaposlenost, posebno među dugoročno nezaposlenim osobama, i visok stepen neaktivnosti automatski smanjivati.  

Naprotiv, možemo istovremeno imati nedostatak radnika u određenim delatnostima i značajan broj neaktivnih, dugoročno nezaposlenih osoba, što je samo po sebi pokazatelj nedovoljno iskorišćenog ljudskog potencijala.  

"Otuda će glavni izazov biti neusklađenost između strukture ponude i potražnje za radnom snagom. Zato će od velikog značaja biti strateški pristup, odnosno da li će ove promene biti unapred i sistemski rešavane ili će politike reagovati tek nakon što nedostatak kadra postane ozbiljno ograničenje za unapređenje performansi tržišta rada i uspostavljanje održivih stopa ekonomskog rasta", kaže Kožeski.  

U narednom periodu dodatno će se povećavati mobilnost radnika, koji će sve manje zavisiti od geografske lokacije, odnosno od trenutnog mesta prebivališta. Ovom trendu ide u prilog i to što se smanjuju troškovi mobilnosti i migracije radne snage, ali i administrativne procedure.  

Zato, prema Kožeskom, fokus treba staviti na povećanje produktivnosti rada, odnosno na mogućnost da radna mesta stvaraju veću bruto dodatu vrednost, odnosno da se unaprede performanse tržišta rada, bez obzira na to da li će veći ili manji deo radne snage dolaziti iz inostranstva.  

"Kada je reč o dodatnom uvozu radne snage iz inostranstva, samo unapređenje tržišta rada doprineće privlačenju radnika sa odgovarajućim kvalifikacijama, za koje će uspostavljanje održivog zaposlenja u domaćoj privredi moći da se realizuje uz znatno niže troškove koje će morati da snose preduzeća", kaže naš sagovornik.  

Kada je reč o odlasku makedonskih talenata, Kožeski smatra da država mora da preduzme mere kako bi se taj proces usporio, da bi mogli da se vide benefiti od onoga što je u njih uloženo tokom školovanja.  

"Kada je reč o potencijalnim izazovima sa odlivom naše visokokvalifikovane radne snage, mora se napomenuti da je od posebnog značaja iskoristiti društvene troškove uložene u obrazovni proces, odnosno u proces stvaranja i unapređenja nivoa ljudskog kapitala, oličenog u visokoobrazovanim osobama, odnosno stvoriti uslove da oni doprinose stvaranju vrednosti u domaćoj privredi", kaže on.  

Pogrešno je misliti da će zbog veštačke inteligencije čitave profesije biti obezvređene. Kožeski smatra da će do 2035. godine fokus više biti na promeni sadržaja radnih mesta nego na samim profesijama.  

"Ukoliko bi trebalo izdvojiti neke profile radnih mesta, iz današnje perspektive smatram da su pre svega precenjeni profili čija se vrednost zasniva gotovo isključivo na rutinskoj obradi informacija, unosu podataka, standardizovanim administrativnim procedurama, osnovnim proračunima, pripremi tipskih izveštaja ili generičkom sadržaju. Ta zanimanja neće nužno nestati, ali će sve veći deo njihovih zadataka moći da bude automatizovan sa povećanjem nivoa digitalizacije u narednom periodu", smatra Kožeski.  

Šta će značiti uspeh 2035. godine?  

To neće biti stopa BDP-a ili obim investicija, već da li je promenjena struktura privrede, odnosno da li je povećano učešće sektora i delatnosti koje stvaraju i izvoze veću dodatu vrednost.  

"Uspešna će biti privreda u kojoj se rast produktivnosti prenosi i na zarade i životni standard, a tehnološki napredak ne ostaje koncentrisan u malom broju velikih kompanija, već se širi i na mala i srednja preduzeća. Podjednako važno biće da domaća radna snaga bude konkurentna na evropskom tržištu rada, ali i da domaća privreda bude dovoljno konkurentna kako ti radnici ne bi morali trajno da napuštaju zemlju", kaže Kožeski.  

Kadenić smatra da dostupnost radne snage već postaje strukturni, a ne ciklični problem.  

Prema njegovim rečima, veštačka inteligencija (AI) fundamentalno će promeniti način rada, a globalna konkurencija način na koji se kompanije bore za radnike.  

"Za Zapadni Balkan postoje vrlo jasni pokazatelji. Svetska banka upozorava da stanovništvo regiona stari jednom od najbržih stopa u Evropi, dok podaci OECD-a pokazuju značajan obim emigracije iz zemalja Zapadnog Balkana", kaže Kadenić.  

Depositphotos

Region bi tako do 2035. godine mogao doći u paradoksalnu situaciju – tehnologija će smanjivati potrebu za ljudskim radom u pojedinim zadacima upravo u trenutku kada će privredama nedostajati ljudi.  

"Regionu će AI biti potreban upravo zato što će imati manje raspoložive radne snage. Automatizacija će biti jedan od odgovora na demografski deficit, ali neće u potpunosti rešiti problem", kaže on.  

"Strategija tržišta rada do 2035. ne može biti samo ‘koga možemo dovesti?’. Mora istovremeno da postavi pitanja kako zadržati ljude koje već imamo, kako vratiti ili ponovo povezati dijasporu, kako aktivirati ljude koji danas nisu dovoljno uključeni u tržište rada i kako pametno upravljati međunarodnom radnom migracijom", pojašnjava.  

Poseban potencijal vidi upravo u dijaspori. Prema OECD-u, procenjeni udeo stanovništva poreklom iz zemalja Zapadnog Balkana koje živi u inostranstvu iznosio je 23,6 odsto u 2024. godini, dok je za Bosnu i Hercegovinu procenjen na 33,8 odsto.  

"To pokazuje veličinu regionalnog izazova, ali i potencijal dijaspore kao izvora znanja, kapitala, poslovnih veza i eventualnog povratka talenata", kaže Kadenić.  

Kada je reč o zanimanjima i veštinama, smatra da će se do 2035. godine više menjati sadržaj profesija nego što će one nestajati.  

"Danas je precenjena ideja da je poznavanje konkretnog alata ili tehnologije dugoročna prednost. Tehnologije će se brzo menjati, a ono što je danas specijalizovano i retko, sutra može postati standardizovano ili automatizovano", pojašnjava.  

Generativna veštačka inteligencija do tada bi mogla da postane osnovna radna pismenost, poput korišćenja interneta ili Eksela danas. Zbog toga će prilagodljivost biti jedna od najvrednijih profesionalnih kompetencija.  

Kadenić najvećom zabludom smatra pitanje koje će zanimanje veštačka inteligencija potpuno preuzeti.  

"Mnogo važnije pitanje biće koji će deo posla 2035. godine obavljati tehnologija, a u kojim segmentima će ljudi morati da budu bolji nego danas", kaže on.  

Kako tehnologija bude napredovala, rašće vrednost sposobnosti koje je teško automatizovati – prosuđivanja, odgovornosti, kreativnog povezivanja informacija, poverenja, empatije, liderstva i donošenja odluka u nejasnim situacijama.  

"Mnogo veće pitanje biće da li će biti dovoljno ljudi sa kompetencijama potrebnim za poslove koji tada budu postojali", dodaje.  

Za region to znači da će morati da povećava produktivnost, ubrza tehnološku transformaciju, privlači međunarodne talente i istovremeno bolje razvija i zadržava sopstvene.  

"Budućnost tržišta rada zato nije priča o tome da li će pobediti čovek ili tehnologija. Pobediće privrede i kompanije koje najbolje spoje jedno i drugo", naglašava Kadenić.  

On upozorava i da AI ne treba posmatrati samo kao tehnološku investiciju.  

"AI je jednako toliko transformacija radne snage", kaže Kadenić.  

Za zemlje regiona to je posebno važno jer su konkurentnost tradicionalno često gradile na nižoj ceni rada.  

"Ako želimo dugoročnu konkurentnost regiona, potrebno je napraviti tranziciju od prednosti zasnovane na troškovima ka prednosti zasnovanoj na talentima – od ‘kod nas je rad jeftiniji’ prema ‘kod nas možete pronaći znanje, kvalitet, produktivnost i ljude sa kojima možete da skalirate poslovanje’", naglašava.  

U takvoj privredi najveća prednost neće nužno biti broj stanovnika niti cena rada, već sposobnost da se kvalitetni ljudi privuku, razvijaju i zadrže.  

"Zato će politika razvoja talenata sve više biti i ekonomska politika", zaključuje Kadenić.   

Nezaposlenost u evrozoni i Hrvatskoj 

Stopa nezaposlenosti u evrozoni i Evropskoj uniji u julu je ostala nepromenjena u odnosu na prethodni mesec, dok je u Hrvatskoj blago smanjena, pokazao je izveštaj evropskog statističkog zavoda Eurostata. Na nivou Evropske unije takođe je ostala nepromenjena, na 6,1 odsto. 

U odnosu na isti mesec prošle godine, stopa nezaposlenosti porasla je za 0,1 procentni poen i u evrozoni i u EU. U julu 2025. godine iznosila je 6,3, odnosno 6,0 odsto. 

Eurostat procenjuje da je u EU u julu bez posla bilo 13,5 miliona građana, od čega 11,3 miliona u evrozoni. 

Na mesečnom nivou broj nezaposlenih smanjen je u EU za 41.000, dok je u evrozoni ostao nepromenjen. U odnosu na jul prošle godine, broj nezaposlenih povećan je za 296.000 u EU i 175.000 u evrozoni. 

U Hrvatskoj je stopa nezaposlenosti u julu iznosila 4,3 odsto, što je 0,1 procentni poen manje nego u junu i pola procentnog poena manje nego u istom mesecu prošle godine, kada je iznosila 4,8 odsto. 

Bez posla je u Hrvatskoj u julu bilo oko 78.000 ljudi, 1.000 manje nego mesec dana ranije i 8.000 manje nego u julu 2025. godine. 

Nižu stopu nezaposlenosti od Hrvatske imale su Češka, sa 3,3 odsto, Poljska, sa 3,4 odsto, Malta i Slovenija, sa po 3,5 odsto, Bugarska, sa 3,6 odsto, Kipar, sa 3,9 odsto, kao i Nemačka i Holandija, sa po 4,0 odsto. 

Najviša stopa nezaposlenosti zabeležena je u Finskoj, 10,5 odsto, a sledile su Španija sa 10 odsto i Švedska sa 8,7 odsto. 

Stopa nezaposlenosti među mladima do 25 godina u evrozoni je u julu iznosila 14,9 odsto, što je 0,1 procentni poen manje nego mesec dana ranije. U EU je smanjena za 0,5 procentnih poena, na 15,1 odsto. 

Eurostat procenjuje da je u EU u julu bez posla bilo 2,93 miliona mladih, od čega 2,37 miliona u evrozoni. Na mesečnom nivou njihov broj smanjen je za 98.000 u EU i 26.000 u evrozoni. 

U poređenju sa julom prošle godine, broj nezaposlenih mladih povećan je za 29.000 u EU i 40.000 u evrozoni. 

Za Hrvatsku Eurostat objavljuje tromesečne podatke o nezaposlenosti mladih. U drugom tromesečju stopa je iznosila 16,4 odsto, uz oko 19.000 nezaposlenih mladih. 

Strani radnici u Hrvatskoj: Prema podacima Ministarstva unutrašnjih poslova, do 30. aprila ove godine izdato je 64.775 dozvola za boravak i rad stranim radnicima. Tokom cele 2025. godine izdato ih je ukupno 170.723, najviše u turizmu i ugostiteljstvu (52.858), kao i u građevinarstvu (52.776). 

- U pisanju teksta pomogli Urban Červek, Danijela Goreta, Anika Bečki i Mirela Haskić Suša.