Kina se sprema za udar AI-ja na tržište rada. Amerika ne

Iza fasade Kine kao jedne od zemalja koje najentuzijastičnije prihvataju veštačku inteligenciju (AI) krije se već krhko tržište rada, uporno visoka nezaposlenost mladih i duboka zabrinutost za budućnost kancelarijskih poslova.

Ta napetost sada izbija na površinu kroz sudske procese i političke signale, dok se Peking suočava sa strahom koji ne može da ignoriše: da bi procvat AI-ja mogao da se pretvori u udar na egzistenciju običnih ljudi. Vlast ne pokušava da uspori razvoj AI-ja; pokušava da spreči politički problem. Vašington bi trebalo pažljivo da prati šta se dešava.

Kineska vlast je, prema navodima medija, počela da upozorava poslodavce, posebno tehnološke kompanije, da ne smanjuju broj zaposlenih dok uvode AI. Istovremeno, niz zapaženih sudskih presuda u Hangdžouu i Pekingu, koje su stale na stranu otpuštenih tehnoloških radnika, privlači međunarodnu pažnju i postavlja presedan da uvođenje ove tehnologije nije opravdanje za otpuštanje ljudi. To je početak i dobrodošao kontrast u odnosu na SAD, gde je AI sve češće zgodan izgovor za ukidanje radnih mesta, iako su pravi razlozi često povezani sa štednjom troškova.

Međutim, rešavanje problema kroz pojedinačne sudske sporove isuviše je neadekvatan instrument za potencijalni poremećaj na tržištu rada ovakvih razmera. Takvi postupci mogu da otkriju ili spreče neka očigledna smanjenja broja zaposlenih povezana sa AI-jem. Ipak, teret ostaje na otpuštenim radnicima, koji moraju da prolaze kroz spor, neizvestan i često zastrašujući pravni proces.

Ne postoji savršeno rešenje. Pravila koja otežavaju otpuštanje postojećih radnika mogu istovremeno da učine kompanije opreznijim pri otvaranju novih radnih mesta. To je rizičan kompromis u trenutku kada se čini da AI prvo pogađa početne pozicije, i u zemlji u kojoj se milioni diplomaca već nadmeću za sve manji broj kancelarijskih poslova. Politika osmišljena da ublaži krizu zapošljavanja mogla bi na kraju da produbi jaz između onih koji imaju zaštićena radna mesta i onih koji tek pokušavaju da uđu na tržište rada.

Iako ništa od ovoga nije dugoročno rešenje, važno je ublažiti tranziciju. Stvaranje mosta tokom neuredne i neizvesne srednje faze širenja AI-ja moglo bi da odredi njen dalji tok. U Kini pretnja nije ograničena samo na kancelarijske poslove. Već nesigurna ekonomija honorarnih poslova suočava se sa velikim promenama jer servisni roboti preuzimaju dostavu na poslednjoj deonici, dok robo-taksi vozila predstavljaju pretnju za vozače kompanije DiDi Global Inc. Ti poslovi možda jesu nesigurni i slabo plaćeni, ali su služili kao amortizer ekonomskih problema. Ako automatizacija oslabi taj ventil, politički rizik za Peking samo će rasti. Društvena nestabilnost koja bi mogla da usledi predstavljala bi ozbiljnu pretnju legitimnosti vlasti, a da ne govorimo o njenim ambicijama u oblasti AI-ja.

Šta stoji iza kineskog uzbuđenja oko AI-ja | Bloomberg

Stopa nezaposlenosti među mladima od 16 do 24 godine u gradovima, ne računajući studente, veća je od 16 odsto. Čak je i posao čuvanja ovaca postao viralan na Weibou i privukao više od 1.000 prijava za samo dva dana - mada je to možda i bolje od državne kompanije koja se prošle godine pohvalila da je primila 1,2 miliona radnih biografija.

Početkom ove godine Ministarstvo ljudskih resursa i socijalnog osiguranja saopštilo je da će uvesti mere za rešavanje posledica koje AI ima na zapošljavanje. Zvanični dokument još nije objavljen, ali je ministarstvo najavilo ciljanu podršku zapošljavanju u ključnim industrijama, kao i proširenu pomoć diplomcima i mladima koji traže posao. Matt Sheehan, viši saradnik u tink-tenku Carnegie Endowment for International Peace, napisao je da su ljudi iz kineskih krugova koji oblikuju politiku AI-ja tek nedavno postali svesni razmera rizika po tržište rada. Peking ne želi da postane država blagostanja, ali nema ni interes da uspori razvoj tehnologije. Rezultat je balansiranje usmereno na ublažavanje najtežih posledica po tržište rada i kupovinu vremena.

Ne možete upravljati onim što ne možete da merite. Zato je od ključne važnosti da kreatori politika sa obe strane Pacifika zahtevaju objavljivanje podataka o otpuštanjima povezanim sa AI-jem. Odgovornost imaju i rukovodioci kompanija. Čak i ako tehnologija ne dovodi do ukidanja radnih mesta, deljenje podataka o tome kako menja konkretne radne zadatke presudno je za uspešno upravljanje tranzicijom. Već sam pisala o ograničenjima politike prekvalifikacije. Ona zvuči korisno, ali često može da bude veoma isprazna, svodeći se na podsticanje ljudi da razvijaju "ljudske veštine" poput emocionalne inteligencije ili kritičkog razmišljanja. Međutim, razumevanje toga koje zadatke mašine i dalje ne mogu da obavljaju može da pruži određeni pravac.

Spremnost kineskih građana da prihvate AI uprkos visokoj nezaposlenosti mladih može da deluje kontradiktorno iz američke perspektive. Ipak, u osnovi svega nalazi se strah od zaostajanja - opipljiva zabrinutost prisutna u obe zemlje. Kako piše Zilan Qian, istraživačka saradnica u Oxford China Policy Labu: "Amerikanci koji posmatraju kinesku groznicu za AI-jem možda ne gledaju rivala, već ogledalo." Ideja da Vašington ne može da reguliše velike tehnološke kompanije, a da time ne pomogne Pekingu postaje sve istrošenija.

Jedan viši istraživač kompanije DeepSeek prošle godine izneo je nesvakidašnje upozorenje da je jedno od merila uspeha ove revolucije AI-ja to da "zameni ogromnu većinu ljudskih poslova". Zemlja koja "pobedi" u toj trci možda neće biti ona koja automatizuje najveći broj radnih mesta, već ona koja pronađe odgovor na pitanje šta dolazi posle toga. Kineski plan ima ozbiljne mane, ali plan Vašingtona praktično ne postoji.