Srbija ima 250.000 nezaposlenih, ali firme ne nalaze radnike

Srpsko tržište rada pokazuje znakove ozbiljnih turbulencija koje se prepliću sa demografskim padom, strukturnim promenama i padom stranih direktnih investicija (SDI).

"Samo između drugog i trećeg kvartala 2025. broj zaposlenih u Srbiji opao je za dva odsto. Nijedna druga država Adria regiona nije zabeležila toliki pad", kaže za Bloomberg Adria TV Branimir Jovanović, ekonomista Bečkog instituta za međunarodne ekonomske studije. Prema njegovoj oceni "energetska kriza i pad SDI " počinju da se osećaju na tržištu rada". 

Stopa nezaposlenosti u trećem kvartalu 2025. iznosila je 8,2 odsto, što je tek 0,1 odsto više nego u istom periodu 2024, pokazuju podaci Republičkog zavoda za statistiku (RZS). Istovremeno, stopa zaposlenosti za treći kvartal prošle godine iznosila je 51,3 odsto, što je za 0,6 odsto manje nego u tom kvartalu 2024. Iako međugodišnji pad iznosi svega 0,1, odnosno 0,6 odsto, a između drugog i trećeg kvartala je sa evidencije zaposlenih otišlo 50.000 ljudi, Jovanović smatra da "nije u pitanju statistička anomalija" sezonskog tipa. 

"Samo između drugog i trećeg kvartala prošle godine imali smo pad zaposlenosti od dva odsto", ističe ekonomista i kaže da je to signal da tržište rada slabi. "Istovremeno sa smanjenjem zaposlenosti imamo i smanjenje stanovništva", ističe. Kako pojašnjava, "od 50.000 ljudi koji su otišli sa evidencije zaposlenih, oko 30.000 ljudi se iselilo iz Srbije, a 20.000 je ostalo bez posla", dodaje.
 

"Ako uporedimo Srbiju sa ostalim zemljama u regionu, vidimo da nijedna druga zemlja nema tako visok pad zaposlenosti, od oko jedan odsto. Pad je posledica manjeg priliva stranih investicija i ekonomske krize", ocenjuje Jovanović. Izostanak rasta direktnih stranih investicija se preliva "na dinamiku zapošljavanja i plate", pojašnjava. 

 

 

Strane direktne investicije (SDI) u Srbiji znatno su se usporile tokom 2025. godine. U periodu januar–septembar priliv je iznosio oko 2,5 milijardi evra, gotovo dvostruko manje nego tokom cele prethodne godine, kada su premašile 5,2 milijarde evra. Pad je u skladu sa globalnim trendom slabljenja investicionih tokova, jer zemlje Istočne i jugoistočne Evrope beleže manji priliv kapitala nego prethodnih godina, pokazuje istraživanje Bečkog instituta.

 

Samo uslužne delatnosti nemaju pad zaposlenosti

Na tržištu rada Srbije Jovanović primećuje "neusklađenost između ponude i potražnje". "Firme koje Bečki institut anketira kažu kako često ne mogu da nađu radnike, dok s druge strane imamo 250.000 nezaposlenih i oko dva miliona neaktivnih stanovnika", kaže. Kako dodaje, najtraženija su uslužna zanimanja, kao što su kuvari, konobari i majstori, što je ujedno jedini sektor u kojem nije došlo do pada zaposlenosti u 2025. "Srbija za te potrebe uvozi radnike iz Azije, umesto da aktivira oko dva miliona neaktivnih", kaže Jovanović.

Paradoks na tržištu rada, gde firme ne mogu da nađu radnike dok je broj nezaposlenih i neaktivnih visok, ukazuje na "fundamentalne strukturne probleme", smatra Jovanović. "Još veći problem je pronalaženje visokokvalifikovanih kadrova, jer njih stvarno nema", kaže ekonomista i dodaje da je to povezano sa odlivom mozgova.  "Srbija bi taj problem dugoročno mogla da rešava otvaranjem novih studijskih programa i strategijama za privlačenje talenata", kaže stručnjak. 

Carine američkog predsednika Donalda Trumpa i mogućnost novih sukoba u svetu pojačavaju globalnu neizvesnost. "Ako se strane direktne investicije u Srbiji blago oporave i globalni uslovi stabilizuju, pad zaposlenosti bi mogao da se zaustavi", ocenjuje Jovanović. Međutim, kako dodaje, "bez strukturnih reformi koje će aktivirati radnu snagu i uskladiti obrazovanje sa potrebama tržišta, fundamentalni problemi ostaju nerazrešeni".