Nestabilno američko tržište rada

Kada je Starbucks Corp. u septembru otpustio 900 zaposlenih, ekonomisti gotovo da nisu trepnuli. Uostalom, lanac kafeterija je već u februaru prošao kroz ciklus otpuštanja u okviru napora novog rukovodstva da vrati proizvođača frapućina na pravi put.  Target Corp. u oktobru je ukinuo 1.800 radnih mesta, što bi trebalo da pomogne ovom posustalom trgovinskom lancu da postane agilniji. Za svako smanjenje broja zaposlenih u korporativnom sektoru postojalo je jasno objašnjenje: Amazon.com (14.000 korporativnih poslova) okrivio je veštačku inteligenciju; Paramount (1.000 radnika) upravo je završio spajanje; Molson Coors (400 poslova) ne može da natera potrošače koji paze na unos ugljenih hidrata da piju dovoljno piva. 

 

Ponaosob, svaka se ova objava može tumačiti kao izolovan slučaj. Ipak, kada se sagledaju zajedno, neke ekonomiste brine to što najnoviji talas rezova počinje sve manje da deluje kao pojedinačno stezanje kaiša, a sve više kao znak upozorenja. 

"Imate značajan broj etabliranih kompanija koje otpuštaju dosta radnika", kaže Dan North, viši ekonomista u osiguravajućoj kompaniji Allianz Trade Americas. Mogli biste da pomislite da to sve ipak nije slučajno. 

Izvor: Challenger, Gray & Christmas / Bloomberg Businessweek Adria

U poslednje vreme bilo je teže nego inače steći jasnu sliku o američkom tržištu rada jer je nekoliko agencija koje prate ključne ekonomske podatke, uključujući američki Biro za statistiku rada, prestalo da radi tokom blokade vlade. Čak i pre toga, napori predsednika SAD Donalda Trumpa da smanji državnu administraciju ostavili su praznine u razgranatom saveznom statističkom sistemu. Međutim, podaci koje su  prikupile i obradile privatne firme pomogli su da se deo tih praznina popuni. 

Izveštaj firme Challenger, Gray & Christmas, koja pomaže otpuštenim radnicima da pronađu novi posao, pokazao je da je u SAD ove godine do septembra zabeleženo gotovo 950.000 otpuštanja, što je od 2020. najveći do sada zabeleženi broj od početka neke godine, i to pre velikog talasa objava koji je usledio u oktobru. (Izuzimajući prvu godinu pandemije kovida 19, broj otkaza u SAD u prvih devet meseci već je premašio ukupan broj u svakoj godini od 2009). Kada je neki pokazatelj dostigao gotovo najlošije vrednosti još od vremena Velike recesije (globalna ekonomska kriza 2007-2008. godine, prim. prev.), to nije baš ohrabrujuće, kaže North. 

Najviše su pogođeni zaposleni u državnom sektoru sa, prema podacima Challengera, gotovo 300.000 otpuštanja najavljenih ove godine, ali su i drugi sektori, uključujući tehnologiju i maloprodaju, pretrpeli udar. Avio-kompanija Southwest Airlines Co. najavila je ranije ove godine prva masovna otpuštanja u svojoj istoriji. 

Ekonomiju SAD je donedavno odlikovao pristup koji ekonomisti nazivaju "manje zapošljavaj, manje otpuštaj". Većina kompanija, i kada nisu žurile da popune otvorena radna mesta i ponekad držale kandidate za posao na čekanju, suzdržavale su se od direktnih otpuštanja i čak zadržavale radnike za slučaj da im zatrebaju kasnije. Deo takvog ponašanja delom bi se mogao objasniti frustracijama u vezi sa zapošljavanjem tokom pandemije, kada su broj slobodnih radnih mesta i stopa napuštanja posla dostigli rekorde. 

Sada ima mnogo dostupnih radnika, tako da, u celini, preduzeća verovatno ne osećaju potrebu da zadrže radnike duže nego što je neophodno, kaže Veronica Clark, ekonomista u Citigroup Inc. North to kaže otvorenije: "Nismo više u radnom okruženju sa manje zapošljavanja i manje otpuštanja", kaže on. "Mi otpuštamo." 

Obim i tempo otpuštanja ukazuju na to da se menadžeri uglavnom sve manje plaše da otpuštaju, ohrabreni napretkom veštačke inteligencije (AI) i automatizacije. Ranije ove godine, više od 60 odsto rukovodilaca anketiranih na LinkedInu reklo je da će AI na kraju preuzeti neke od zadataka koje sada obavljaju zaposleni na početnim pozicijama. Istovremeno, umesto da celokupne troškove carina prebace na potrošače kroz više cene, mnoge velike kompanije su apsorbovale dodatne namete i odlučile da smanje troškove rada kako bi zaštitile svoj profit. 

Većina ekonomista još uvek ne zvoni na uzbunu: predsednik Federalnih rezervi Jerome Powell rekao je da primećuje da se tržište rada vrlo polako usporava, ali ništa više od toga. Ipak, tržište je u visokoj pripravnosti za slučaj da dođe do daljeg pogoršanja. Clark, na primer, kaže da bi bila mnogo zabrinutija kada bi novi zahtevi za naknadu za nezaposlene stalno bili na nivou od 260.000 ili više, a ne od 220.000 do 240.000 u okviru koga se njihov broj kretao tokom većeg dela prošle godine. Cory Stahle, viši ekonomista na sajtu za traženje posla Indeed, kaže da pažljivo prati nova otpuštanja van tehnološkog sektora, uključujući transport i maloprodaju, navodeći da, ako ti sektori budu pogođeni, "zaista počinjete da brinete". 

Kompanije koje nisu sasvim sigurne šta će se dalje dešavati zasad se  oslanjaju više nego inače na privremene radnike. Potražnja za kratkoročnim angažovanjem porasla je u poslednja dva meseca, nakon otprilike trogodišnjeg zastoja, kaže Noah Yosif, glavni ekonomista u Američkom udruženju za zapošljavanje (American Staffing Association, strukovna organizacija koja okuplja profesionalce i agencije za zapošljavanje, prim. prev.). Deo toga može se objasniti sezonskim zapošljavanjem tokom praznika. Međutim, kompanije se takođe okreću privremeno angažovanim radnicima kako bi popunile mesta stalnozaposlenih koje istovremeno otpuštaju, dodaje on. 

Oživljavanje tržišta privremenih poslova nije donelo neko veliko olakšanje ljudima poput Johna Stiglera. Ovaj radnik iz Čikaga znao je da posao u firmi za instalaciju audio-vizuelne opreme u kojoj je radio, opada, ali je ipak bio zatečen kada ga je menadžer otpustio početkom oktobra, odmah nakon što je završio desetočasovnu smenu: "Nemamo posla", priseća se šta mu je šef rekao. Stigler, član sindikata, kaže da se nada da će uskoro pronaći drugi posao u svojoj struci, programiranju elektronske opreme. Međutim, s obzirom na to da ima 65 godina, ionako je planirao da se uskoro penzioniše. "Imam više sreće od mnoge moje braće i kolega u tridesetim i četrdesetim godinama koji se pitaju gde će naći sledeći posao."

— Uz pomoć Charlesa Gorrivana, Redda Browna, Lucije Kassai i Jaewona Kanga.