Ovog leta Jadran vapi za sezoncima - potrebno oko 90.000 radnika, plate idu do 3.000 evra

Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, krajem prošle godine na račun prosečnog građanina Srbije stiglo je 86.702 dinara, budući da je toliko iznosila medijalna neto plata. Dok vodeću titulu najviše plaćenih u državi nose zaposleni u Informisanju i komunikacijama (236.884 dinara), radnici u ugostiteljstvu nisu mogli ni da im "priđu" po zaradama (76.617 dinara). Stoga je, kako je već postalo uobičajeno, potražnja za poslom tokom letnje sezone u inostranstvu postala uobičajena.

 

Drugim rečima, moglo bi se reći da poslodavci srpskih komšija već trljaju ruke u susret našim sezonskim radnicima. Recimo, ako uporedimo plate u Srbiji i Hrvatskoj, jasno je ko je pobednik - prosečna neto plata u Hrvatskoj iznosi 175.970 dinara (1.498 evra). Slično tome, i u nedalekoj Sloveniji prosečne neto plate veće su nego u Srbiji (187.952 dinara, odnosno 1.600 evra).

Prema procenama iz Hrvatske, u turizmu i ugostiteljstvu biće potrebno oko 70.000 sezonskih radnika, što je oko 5.000 više nego prošle godine, rekao je Miloš Turinski iz Infostuda, platforme za zapošljavanje. "Slična situacija očekuje se i u Crnoj Gori, gde Privredna komora procenjuje da će za predstojeću sezonu biti potrebno oko 25.000 sezonskih radnika, a samo u Budvi najmanje 5.000 radnika u turizmu i ugostiteljstvu."

Ovakva potražnja otvara značajne mogućnosti i za radnike iz Srbije, dodao je, gde poslodavci iz regiona već aktivno traže kadrove za predstojeću sezonu.

Koji su sezonski poslovi najtraženiji

Najveći broj radnih mesta je tradicionalno u sektoru ugostiteljstva, rekao je Turinski, gde poslodavci najčešće traže konobare, kuvare, pomoćne kuvare, pomoćne radnike u kuhinji, kao i higijeničare i sobarice. "Pored toga, traže se i animatori, recepcioneri i radnici na održavanju, koji su neophodni za funkcionisanje hotela i turističkih kompleksa."

Na primer, u trenutku pisanja teksta upravo na Infostudu ima oko 80 oglasa za zapošljavanje u inostranstvu. Zapravo, praktično najviše oglasa ima za poslove u okviru hotela u Crnoj Gori, ali i Hrvatskoj.

 

 

Na drugom sajtu za zapošljavanje, Jooble, listirano je oko 170 ovakvih oglasa za posao. Opet, većina poslova sezonskih radnika tiču se onih u oblasti ugostiteljstva.

Šef kuhinje najplaćeniji

"Kada je reč o zaradama, konobari mogu očekivati mesečne plate od oko 1.200 do 1.600 evra, dok barmeni zarađuju između 1.400 i 1.600 evra. Recepcioneri mogu računati na iznose od oko 1.300 do 1.500 evra, dok radnici na održavanju i majstori najčešće zarađuju između 1.100 i 1.300 evra. U turističkim zonama traže se i prodavci, čije plate mogu dostići 1.600 do 1.800 evra", objasnio je Turinski.

U kuhinji je i dalje najveća potražnja za kuvarima, dodao je, čije zarade se kreću od 1.800 do 2.500 evra, dok šefovi kuhinja mogu da "dobace" i do 3.000 evra mesečno. "Roštilj majstori mogu očekivati zarade od 1.400 do 1.900 evra, dok su pica majstori takođe veoma traženi, sa platama između 1.900 i 2.500 evra. Pomoćni kuvari zarađuju između 1.400 i 1.800 evra, a pomoćni radnici u kuhinji od 900 do 1.400 evra."

 

 

Takođe, sudeći prema podacima Infostuda, najveći broj prijava ima za pozicije recepcionera, sobarica i pomoćnih radnika u kuhinji, dok je manji broj kandidata za kvalifikovanije pozicije poput kuvara, poslastičara, roštilj majstora i pica majstora. 

Šta je sa zaposlenima u Srbiji

U poslednjih 10 godina jasno je da je radni svet doživeo duboku transformaciju, negde čak i iz korena. S tim u vezi, srpsko tržište rada pokazuje znakove ozbiljnih turbulencija. Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku (RZS) u četvrtom kvartalu 2025. godine u Srbiji je bilo zaposleno nešto više od dva miliona ljudi (2.356.466). Od tog broja, više od tri četvrtine (1.884.966) su pravna lica, dok ostatak čine 427.229 preduzetnici (zaposleni kod njih i osobe koje samostalno obavljaju delatnost). Naposletku, 44.271 je registrovan kao individualni poljoprivrednik.

 

 

U poređenju sa istim periodom 2024. godine, ukupan broj zaposlenih smanjen je za 21.899, odnosno za 0,9 odsto. Najveći pad zabeležen je među pravnim licima, gde je broj zaposlenih manji za 22.544 (1,2 odsto). Istovremeno, broj preduzetnika i samozaposlenih povećan je za 4.289 (jedan odsto), dok je broj registrovanih individualnih poljoprivrednika opao za 3.644, odnosno za 7,6 odsto.

Nasuprot tome, rat između Irana, SAD i Izraela, koji je sad već u trećoj nedelji, uveliko utiče na turističke tokove u Evropi, a posebno na istočni Mediteran, region koji svake godine privlači desetine miliona turista. Prvi signali iz turističke industrije ukazuju na usporavanje rezervacija za destinacije koje se trenutno smatraju nebezbednim, dok deo potražnje počinje da se preusmerava ka zapadnom Mediteranu i drugim, u ovom momentu, manje rizičnim tržištima.

Preokret je usledio već u prvom trenutku, čim je sukob zahvatio veći deo Bliskog istoka, uz zatvaranje vazdušnog prostora, otkazivanje letova i rast geopolitičke neizvesnosti. U međuvremenu, UAE su ponovo otvorili vazdušni prostor, ali je prvobitni strah (uz nastavak rata) bio dovoljan da turisti preispituju svoje planove za letovanje ove godine.

S tim u vezi, ostaje da se vidi kakva sezona očekuje srpske sezonske radnike. Do tada, možemo samo da pretpostavljamo.