Srbija bira hibride u trenutku kad Evropa preispituje zelenu agendu

Sektor novih putničkih vozila u Srbiji doživeo je istorijski trenutak ove godine - hibridna vozila su prvi put prestigla benzince po tržišnom udelu. Uz to, električni automobili beleže trocifreni rast i kineski proizvođači ubrzano osvajaju tržište. A za to vreme, evropska auto-industrija pokušava da ublaži regulatorni ekološki pritisak iz Brisela, ukazujući na to da ova grana privrede ulazi u jednu od najvećih transformacija uz razne izazove i kompromise.

Najveći evropski proizvođači automobila uveliko traže dodatno popuštanje pravila o emisijama ugljen-dioksida (CO₂), uz upozorenja da bi previsoki troškovi tranzicije mogli da ugroze konkurentnost industrije i desetine hiljada radnih mesta. I zaista je zanimljivo da u momentu kada se u Evropi biju bitke za usporavanje zelene tranzicije, srpski kupci počinju da biraju zelenije opcije.

"Kod novih putničkih vozila, ona sa hibridnim pogonom preuzela su primat od benzinskih. U prvom kvartalu ove godine jedinice sa benzinskim motorom imaju udeo od 42,03 odsto, a hibridi (sve vrste) 43,20 odsto. U odnosu na isti period prošle godine benzinskih modeli porasli su za 8,8 odsto, a hibridni ukupno za 34,35 odsto", navodi se u izveštaju Srpske asocijacije uvoznika vozila i delova.

Međutim, treba imati u vidu da se Evropska unija (EU) na zelenom putu našla mnogo pre Srbije - i to ubrzano, dok ovdašnji kupci tek sada prihvataju više ekološke modele. Mimo toga, pravila diktira cenovni aspekt, budući da prolongirani rat u Iranu uporno podiže cene nafte, što se preliva na gorivo koje točimo svaki dan.

Hibridi daleko prihvatljiviji od električnih automobila

Kako navodi Boris Ćorović iz Asocijacije uvoznika vozila i delova, Srbija - iako i dalje sporije od EU - ipak jasno prati globalni trend elektrifikacije i promene strukture tržišta. "Na tržištima poput srpskog, gde potpuna elektrifikacija još nije uzela puni zamah, hibridi predstavljaju veoma logično prelazno rešenje", kaže sagovornik i dodaje da kupci električni i hibridni pogon više ne doživljavaju kao nešto nepoznato ili rizično, već kao realnost i budućnost auto-industrije.

Za još nedovoljan stepen elektrifikacije na ovdašnjem tržištu obično se krive niska svest o ekologiji, cenovna nepristupačnost, nepotpuna infrastruktura, stvar navike, kao i, prema mišljenju stručnjaka i vozača, nedovoljan iznos subvencije od 5.000 evra za kupovinu putničkih električnih vozila. Od svih prepreka infrastruktura je verovatno najveća i najkompleksnija za rešavanje. Srbija još nema potpuno usklađen sistem naplate punjenja s evropskim standardima, pa se na mnogim punjačima i dalje naplaćuje vreme provedeno na punjaču, a ne količina utrošene energije. Podsetimo da - iako hibridi stiču značajnu popularnost - potpuno električni automobili u Srbiji i dalje čine tek oko dva odsto tržišta novih vozila.

Okolne zemlje, uključujući Hrvatsku, Sloveniju i Rumuniju, godinama rastu brže na tom polju od Srbije, pre svega zahvaljujući evropskim regulativama i razvijenijoj mreži punjača. Ćorović smatra da su domaćem tržištu potrebni dodatni podsticaji, poput povoljnijih parkinga, putarina i jasne strategije razvoja elektromobilnosti.

Depositphotos

Na pitanje da li je ovaj zeleni zaokret ipak tu da ostane i postane trend, Ćorović odgovara potvrdno. "Ovo nije kratkoročno, već pravac kojim se kreće globalna auto-industrija. Proizvođači kontinuirano ulažu ogromna sredstva u razvoj vozila sa nultom ili minimalnom emisijom CO2, a poznato je i da Evropa od 2035. planira kraj prodaje novih benzinaca i dizel vozila. Aktuelne geopolitičke i energetske turbulencije samo dodatno ubrzavaju proces, ali će se trend elektrifikacije nastaviti i nakon smirivanja situacije na Bliskom istoku."

Međutim, evropski plan se sve glasnije preispituje jer industrija upozorava da su visoki troškovi energije, slaba profitabilnost električnih vozila, zavisnost od kineskih baterija i konkurencija kineskih proizvođača postali ozbiljan problem za lokalne proizvođače.

Predstavnici Volkswagena, BMW-a, Mercedesa i vodećih evropskih dobavljača ponovo lobiraju za dodatnu fleksibilnost po pitanju pomenutog plana da se do 2035. praktično ukinu motori sa unutrašnjim sagorevanjem. Nemačko automobilsko udruženje VDA procenjuje da bi evropski auto-sektor mogao izgubiti još 125.000 radnih mesta u narednoj deceniji, ukoliko se konkurentnost dodatno pogorša, preneo je Bloomberg.

U takvim okolnostima ne treba da čudi što se u poslednje vreme pojačava saradnja evropskih i kineskih brendova - Stellantis koji se udružio sa Leapmotorom i sa Dongfeng Motorom se dogovorio oko zajedničke proizvodnje vozila marke Jeep u Kini, samo su neki od skorijih primera.

Po svemu sudeći, hibridi su trenutno bolja, prelazna opcija i za Srbiju i za EU. Dobar kompromis između klimatskih ciljeva i tržišne realnosti - dovoljno "zeleni" za regulatore, a opet praktični i profitabilniji za proizvođače i kupce.

Iako dizelaši na tržištu novih automobila beleže pad i sada učestvuju sa oko 11,5 odsto, Ćorović upozorava da je prerano govoriti o "kraju dizela" u Srbiji. Razlog je to što polovna vozila i dalje čine čak 83 odsto ukupnog tržišta, a među njima dominiraju upravo modeli sa dizel motorima. 

A kada je u pitanju klasa vozila, SUV modeli su u prvom kvartalu 2026. u Srbiji činili više od polovine tržišta novih automobila. 

Kupci, smatra Ćorović, sve više traže vozila koja nude kombinaciju komfora, preglednosti, praktičnosti i osećaja sigurnosti, posebno za porodičnu upotrebu. Proizvođači su upravo u SUV segment poslednjih godina najviše ulagali, pa je i ponuda postala daleko raznovrsnija nego ranije.

Uticaj rata na Bliskom istoku

"Rast cena goriva i nestabilnost na tržištu nafte dodatno su ubrzali interesovanje za hibride i električne automobile. Posledice krize na Bliskom istoku, problemi oko Ormuskog moreuza i velike oscilacije cena derivata - već se osećaju i na domaćem tržištu", navodi Ćorović. Posebno raste interesovanje kompanija za električna i plagin hibridna komercijalna vozila, gde svaka ušteda goriva direktno utiče na profitabilnost poslovanja.

Isporuke nafte iz glavnog iranskog izvoznog terminala nedavno su, prema satelitskim snimcima, potpuno stale, što je prvi znak dužeg zastoja od početka rata. Naime, na ostrvu Harg 8, 9. i 11. maja nisu primećeni veliki tankeri za prevoz nafte, a ukoliko ostrvo ostane neaktivno, pritisak na preostala skladišta u zemlji dodatno će porasti.

Uz to, rat u Iranu "ljulja" i jedan specifičan segment naftnog tržišta: posledice poremećenih lanaca snabdevanja energentima sada dopiru i do sektora održavanja automobila i industrije, obijajući se o glavu i Sjedinjenim Američkim Državama (SAD), koje su zajedno sa Izraelom napale Iran krajem februara. Dok se energetska inflacija preliva kroz američku privredu, maloprodajne cene benzina i dizela približavaju se istorijskim maksimumima, podstičući najgori talas inflacije u poslednjim godinama. Sada je i široka grupa industrijskih maziva, poznatih kao bazna ulja, u ozbiljnom deficitu, bez naznaka o skorom poboljšanju situacije.

SAD iz Bliskog istoka uvoze oko 44 odsto zaliha baznih ulja Grupe III, sirovine koja se koristi za proizvodnju motornog ulja, izjavila je za Bloomberg Holly Alfano, izvršna direktorka Udruženja nezavisnih proizvođača maziva.

Jedan od ključnih dobavljača tog industrijskog ulja, postrojenje Pearl GTL kompanije Shell Plc u Kataru, oštećen je u napadima na industrijski grad Ras Laffan 18. marta. Naftni gigant je saopštio da će za popravku delova energetskog postrojenja biti potrebno oko godinu dana. "Ovo je tek početak", rekla je Alfano.

Kineski proboj

Posebno zanimljiv trend u Srbiji je rastuće prisustvo modela kineskih proizvođača, koji mudro koriste disbalans na svetskom automobilskom tržištu nastao sa krizom još od pandemije, pa preko rata u Ukrajini, sve do aktuelnog haosa na Bliskom istoku. Kinezi su poznati po brzoj i efikasnoj radnoj snazi, naprednim tehnologijama, solidnim do odličnim vozilima, a pritom povoljnim cenama u poređenju s evropskim parnjacima.

Oni su, prema rečima Ćorovića, doneli konkurentnije cene, bogatiju opremu i snažan fokus na EV i hibride, što je odmah naišlo na uspeh i priznanje. BYD nije jedino ime koje odjekuje - Geely je na nedavno završenom najvećem svetskom sajmu automobila u Pekingu pokazao svoj izuzetan tehnološki napredak, a 2025. je završio sa tri miliona prodatih automobila, što je za 39 odsto više nego 2024. godine.

Bloomberg Mercury

"Kineski proizvođači su već tokom 2025. značajno ojačali svoje prisustvo na tržištu Srbije, a taj trend je dodatno intenziviran tokom 2026. godine. Partnerstva poput saradnje Stellantisa i Leapmotora pokazuju da industrija funkcioniše globalno i da više nije pitanje 'može li neko sam', već ko može brže da razvija tehnologiju, smanjuje troškove i odgovori na zahteve tržišta. Kina je trenutno veoma snažna u oblasti baterija i elektromobilnosti, dok Evropa i dalje ima ogromno iskustvo u proizvodnji, bezbednosti i razvoju automobila. Zato ćemo u budućnosti verovatno sve češće gledati ovakve strateške saradnje", najavljuje sagovornik Bloomberg Adrije.

Srpsko tržište ostaje stabilno

Uprkos relativno višim kamatama i skupljem finansiranju, tržište novih automobila u Srbiji za sada ostaje stabilno, kaže Ćorović, dodajući da banke i lizing kuće i dalje nude relativno konkurentne modele finansiranja.

Prvi kvartal doneo je rast prodaje putničkih automobila i lakih komercijalnih vozila od više od 16 odsto, pri čemu su laka komercijalna vozila skočila za više od 21 procenat, što se tumači kao znak da privreda, logistika i mali biznisi i dalje aktivno ulažu u obnovu voznih parkova. U Asocijaciji očekuju moguće blago usporavanje dinamike rasta, ali ne i ozbiljan pad tržišta u nastavku godine.

"Najveća promena u poslednjih pet godina je snažna transformacija strukture tržišta. Pre svega, vidimo veoma jak prodor kineskih proizvođača, dizel vozila postepeno gube svoj udeo, hibridi prvi put pretiču benzince, a električna vozila beleže kontinuiran rast", sumira sagovornik. A pojedini brendovi ostaju imuni na promene.

"Škoda i Toyota već godinama grade veoma snažnu poziciju na domaćem tržištu, pre svega zahvaljujući pouzdanosti, dobro razvijenoj prodajnoj i servisnoj mreži i velikom poverenju kupaca. Škoda ima veoma dobar odnos cene, kvaliteta i praktičnosti, što domaći kupci prepoznaju, posebno u flotnoj i porodičnoj kupovini. S druge strane, Toyota je poslednjih godina dodatno ojačala zahvaljujući snažnoj ponudi hibrida i reputaciji pouzdanosti i ekonomičnosti. Dakle, obe marke veoma dobro odgovaraju potrebama prosečnog kupca na tržištu Srbije", kaže Ćorović.