Evropska centralna banka (ECB) rizikuje da napravi ozbiljnu grešku ukoliko na ovonedeljnom sastanku podigne kamatne stope samo kako bi očuvala reputaciju institucije koja uspešno obuzdava inflaciju, upozoravaju ekonomisti.
Nakon što su mesecima odlagali reakciju od izbijanja rata između Irana i Izraela, zvaničnici ECB sada deluju sve uverenije da je povećanje kamata neophodno kako bi se sprečilo da rast cena energije izazove širi talas inflacije. Ipak, argumenti za oprez ostaju snažni, s obzirom na to da ekonomija evrozone pokazuje znake usporavanja, dok postoji opasnost da investitori eventualno povećanje kamata protumače kao početak čitavog ciklusa pooštravanja monetarne politike.
Zbog toga pojedini analitičari smatraju da ECB i dalje može da sačeka kako bi procenila koliko će energetska kriza biti dugotrajna, posebno dok Sjedinjene Američke Države i Iran rade na postizanju mirovnog sporazuma. Oni upozoravaju da bi preuranjeno povećanje kamata moglo da podseti na široko kritikovana povećanja iz 2011. godine, koja su kasnije morala da budu poništena kako se evropska dužnička kriza produbljivala.
"ECB deluje odlučno da po svaku cenu dokaže svoj kredibilitet", ocenio je Davide Oneglia iz kompanije TS Lombard. "Povećanja kamata iz 2011. bila su jasna greška u vođenju monetarne politike, a ponavljanje tog scenarija jedan je od najvećih rizika danas, posebno zato što je ECB fokusirana na inflaciona očekivanja i posledice iskustva iz 2022. godine."
Predstavnici ECB, od članice Izvršnog odbora i jednog od najtvrđih zagovornika restriktivne politike Isabel Schnabel do guvernera centralne banke Grčke Yannisa Stournarasa, poručuju da više ne mogu da ignorišu energetski šok i da moraju da sačuvaju poverenje javnosti u sposobnost ECB da inflaciju vrati na cilj od dva odsto.
Inflacija u evrozoni već je dostigla 3,2 odsto, a očekuje se da će dodatno ubrzati. Čak i kada se iz obračuna isključe energija i hrana, osnovna inflacija pokazuje znatno jače pritiske nego ranije. Istovremeno, kompanije planiraju nova povećanja cena, dok i domaćinstva očekuju da će inflacija ostati povišena.
"Raste rizik da inflaciona očekivanja izgube svoje uporište", upozorila je prošle nedelje Schnabel.
Ipak, nisu svi toliko zabrinuti. Neki ekonomisti smatraju da rast bazne inflacije možda nije posledica samo skuplje energije, dok zasad ne vide jasne znake da se rast cena prenosi na plate i druge troškove u meri koja bi zahtevala hitnu reakciju ECB.
"Ako ECB podigne kamate pre nego što se pojave jasni dokazi o takozvanim efektima drugog kruga, rizikuje nepotrebno pooštravanje monetarne politike", ocenila je Michala Marcussen, glavna ekonomistkinja bankarske grupe Societe Generale.
Takve rasprave podsećaju na 2008. godinu, kada je ECB bila primorana da brzo promeni kurs i poništi povećanje kamata nakon kolapsa investicione banke Lehman Brothers. Još češće se pominje 2011. godina, kada je tadašnji predsednik ECB Jean-Claude Trichet dva puta podigao kamate, da bi njegov naslednik Mario Draghi već krajem iste godine počeo da ih smanjuje.
I tada su kreatori politike bili zabrinuti zbog rasta cena energenata i sirovina, ali su potcenili krhkost finansijskog sistema evrozone. Rezultat je bila nova recesija nakon kratkotrajnog oporavka.
Aktuelnu raspravu dodatno podstiče činjenica da se ECB pozicionira kao najagresivniji borac protiv inflacije među centralnim bankama zemalja G7, dok, na primer, američke Federalne rezerve zasad zauzimaju oprezniji pristup i čekaju da procene pune posledice krize na Bliskom istoku.
S druge strane, iskustvo iz perioda 2021-2022. pokazalo je i opasnosti predugog čekanja. Ruska invazija na Ukrajinu izazvala je energetski šok koji je inflaciju u evrozoni podigao na rekordnih 10,6 odsto. Uprkos najagresivnijem ciklusu povećanja kamata u istoriji ECB, mnogi su tada ocenili da je reakcija stigla prekasno.
Prema mišljenju bivšeg glavnog ekonomiste ECB Petera Praeta, "u jednom trenutku morate pokazati da ste spremni da delujete".
Dok je guverner finske centralne banke Olli Rehn moguće povećanje kamata ove nedelje opisao kao "osiguravajuće povećanje", Praet smatra da je ono više nalik "hicu upozorenja kojim pokazujete ozbiljnost svojih namera". Ipak, naglašava da je izuzetno važno ne poslati signal da je reč o prvom koraku u nizu novih povećanja kamata.
Postoje i ekonomisti koji smatraju da bi povećanje kamata bilo opravdano čak i ako podaci kasnije pokažu da je potrebna promena kursa. Ekonomski rast evrozone slabi, posebno u Francuskoj. Poslovna aktivnost beleži najveći pad od 2024. godine, dok je privreda evrozone početkom godine čak zabeležila pad nakon revizije podataka zbog snažnog ekonomskog pada u Irskoj. Bez irskih podataka, privreda bi ipak rasla između 0,2 i 0,3 odsto, procenjuje Bantleon.
"Kreatori politike ostaviće sebi prostor da, ukoliko se situacija značajno promeni i ekonomija zaista počne da slabi onako kako pojedina istraživanja nagoveštavaju, kasnije smanje kamatne stope", rekla je Katharine Neiss, glavna evropska ekonomistkinja kompanije PGIM, za Bloomberg TV.
Ona očekuje da će ECB zauzeti "golubiji ton", odnosno da će pokušati da umiri tržišta. Kao i investitori, većina ekonomista očekuje dva povećanja kamata od po 0,25 procentnih poena do kraja godine, što bi moglo odgovarati onome što predsednica ECB Christine Lagarde naziva "umerenim prilagođavanjem" privremeno povišenoj inflaciji. Istovremeno, očekuju se i smanjenja kamata tokom 2027. godine.
Jens Eisenschmidt iz Morgan Stanleyja, koji je ranije radio u ECB, predviđa dva povećanja kamata u narednim mesecima, ali i njihovo potpuno poništavanje tokom naredne godine. Po njegovom mišljenju, to ne bi trebalo smatrati greškom monetarne politike.
"Povećanje kamata u junu kao odgovor na inflaciju iznad cilja i rast inflacionih očekivanja bilo bi pažljivo odmerena odluka doneta u uslovima velike neizvesnosti" rekao je Eisenschmidt. "Slično tome, eventualno smanjenje kamata godinu dana kasnije značilo bi da dodatno pooštravanje više nije potrebno."
Međutim, nisu svi saglasni s takvim argumentima. Holger Schmieding, glavni ekonomista banke Berenberg, smatra da bi dodatno povećanje kamata nepotrebno opteretilo domaćinstva i kompanije, dok će inflacioni pritisci verovatno oslabiti sami od sebe usled slabije ekonomske aktivnosti.
"Nema potrebe da ECB podiže kamate dok su potrošači već pod velikim pritiskom", ocenio je Schmieding. "S obzirom na slabu tražnju, trenutno povećanje cena deluje kao privremeni šok koji verovatno neće prerasti u dugotrajan inflacioni problem koji zahteva više kamatne stope."
.webp){kind=icon}
