ECB bi u junu trebalo da poveća kamatne stope, kaže Schnabel

Evropska centralna banka (ECB) trebalo bi da poveća kamatne stope sledećeg meseca čak i ako dođe do brzog rešenja sukoba na Bliskom istoku, izjavila je članica Izvršnog odbora Isabel Schnabel.

"S obzirom na veličinu i trajnost trenutne krize, ignorisanje tog efekta po mom mišljenju više nije opcija", rekla je za Reuters. "Iz današnje perspektive, mislim da će u junu biti potrebno povećanje kamatne stope."

Komentarišući u intervjuu objavljenom na sajtu ECB u utorak, Schnabel je rekla da "čak i ako bi rat danas prestao, već je napravljena velika šteta na energetskoj infrastrukturi i svetskim lancima snabdevanja."

"Dakle, čak i u tom slučaju, verujem da bi bila potrebna reakcija monetarne politike", rekla je u intervjuu koji je vođen 21. maja. Ipak, dodala je da ECB ne bi trebalo da se obavezuje na poteze posle juna.

Za ECB se široko očekuje da poveća troškove zaduživanja za četvrtinu procentnog poena 11. juna, pošto rast cena energije podiže inflaciju širom regiona. Međutim, neki kreatori politike upozoravaju da bi previše restriktivna politika mogla dodatno da pogorša posledice rata po privredu.

Tada se očekuju i nove prognoze, pri čemu će osoblje ažurirati tri scenarija - osnovni, nepovoljan i najgori. Te projekcije će igrati ključnu ulogu u odlučivanju o narednim koracima ECB.

Energetska kriza  znači da smo "u smislu trajnosti zapravo otišli dalje od negativnog scenarija, kojim se pretpostavljalo brzo normalizovanje cena nafte", rekla je Schnabel, koja se smatra članom Upravnog saveta koji najviše zastupa restriktivnu monetarnu politiku. "Po istorijskim merilima, ova kriza je veoma velika."

Bruto domaći proizvod (kvartalno) | Bloomberg

Najnovije prognoze ECB za inflaciju i rast | Bloomberg

Za razliku od nekih svojih kolega koji zagovaraju blažu politiku, Schnabel je ukazala na prve znakove sekundarnih efekata.

"Vidimo sve više znakova da se šok preliva i na druge delove potrošačke korpe", rekla je.

Ona je upozorila i da se ne treba previše oslanjati na trenutno još uvek povoljne podatke o platama.

"Imamo fazno raspoređene pregovore o platama i dugotrajne ugovore o zaradama", rekla je. "Ako čekamo da se sekundarni efekti pojave u zvaničnim podacima o platama, sigurno ćemo zakasniti."

Nemačka centralna bankarka je takođe istakla da se oslanjanje samo na ukupnu inflaciju može pokazati kao pogrešno nakon energetskog šoka.

"Ono što je za našu inflacionu perspektivu zaista važno jeste bazna inflacija", rekla je. "Vidim značajne rizike da inflacija neenergetskih industrijskih dobara bude viša u odnosu na naše martovske projekcije."

Dodala je i da "zbog visoke trajnosti šoka" veruje "da će negativan uticaj na ekonomski rast takođe biti jači".

"Vidimo nagli pad indikatora poverenja, posebno među potrošačima", rekla je Schnabel. "Sve to ukazuje na rizike po rast naniže i rizike po inflaciju naviše."

Ipak, ukupno gledano, "naš kredibilitet u borbi protiv inflacije nije upitan", rekla je. "Ali to sidrenje zavisi od toga da li ćemo na inflacioni skok reagovati odgovarajuće."