Srbija još vozi stare dizelaše, ali tržište se menja zbog pravila EU

Tržište automobila i navike kupaca u Srbiji se sporo menjaju - u prvoj polovini ove godine najviše su se kupovala polovna vozila i to na dizel. Mada izvesnih pomaka ima, značajnije promene se očekuju tek u narednim godina, sa drugačijom strukturom vozila i primenom novih propisa u Evropskoj uniji (EU), odakle i stiže najviše polovnih vozila.

Prosečnog srpskog kupca trenutno najviše interesuju vozila stara od 10 do 15 godina, a na ovakav izbor pre svega utiče kupovna moć. Na tržištu su dostupna starija vozila jer je dozvoljen uvoz automobila proizvedenih pre 20 i više godina. Srbija je jedna od retkih zemalja u regionu koja nije zabranila uvoz vozila sa motorima euro 3 i 4 sa većim emisijama štetnih gasova, za razliku od, na primer, Bosne i Hercegovine i Crne Gore u kojima je dozvoljen uvoz samo vozila sa motorom euro 5.

Petar Veličković, menadžer za odnose s javnošću sajta Polovni automobili, kaže da se zemlja našla pri dnu evropske liste po starosti vozila, ali da se vozni park ipak polako podmlađuje. Situacija na domaćem tržištu je počela da se menja posebno posle pandemije kovida 19, tako da sada najvažniji faktor kod većine kupaca nije više cena, već tehnička ispravnost vozila.

"To nam govori da su ljudi možda spremni da daju malo više novca za kvalitetan polovni automobil koji bi ih dobro služio i koji bi dugoročno predstavljao manji trošak", naveo je Veličković u izjavi za Bloomberg Adria TV.

U takvoj situaciji, euro 3 vozila je sve manje na tržištu, dodao je, jer se trgovcima ne isplati da ih uvoze i prodaju, dok vozila sa motorom euro 4 ima dosta u ponudi. Serijska proizvodnja novih putničkih automobila sa euro 4 motorima uglavnom je završena između 2009. i 2010. godine, a od 2011. praktično su ih u EU u potpunosti zamenili euro 5 motori.

 

Čak i kada bi država ograničila uvoz vozila sa euro 3 i 4 motorima, cene se ne bi drastično promenile, tvrdi Veličković, budući da je jednostavno ponuda istih ovde velika i meri se u desetinama hiljada već registrovanih vozila. Kako je podsetio, tokom prethodnih godina bilo je reči o mogućnosti da se donese uredba o zabrani uvoza ovakvih vozila, ali to dosad nije učinjeno.

Blagi pad prosečne cene polovnjaka

U Srbiju je u prvoj polovini ove godine prodato 70.135 polovnih automobila iz uvoza, što je bilo samo 286 vozila više nego u isto vreme 2025. godine, podaci su sajta Polovni automobili. Simboličan međugodišnji rast odraz je stabilizacije potražnje posle značajnog rasta, pogotovo u odnosu na skok od 9,5 odsto u prvoj polovini 2025. u poređenju sa 2024. godinom, navode na tom sajtu.

U prvih šest meseci ove godine najviše su se prodavala godišta 2011. i 2012, dok je broj prodatih mlađih polovnjaka, starih od dve do pet godina, bio i do tri puta manji. Najveći udeo u prvi put registrovanim polovnim vozilima iz uvoza imaju vozila na dizel - čak 58 odsto, dok se udeo automobila na benzin nije bitnije menjao i iznosio je 33 odsto. Polovna vozila kompanije Volkswagen su i dalje omiljeni izbor.

Primećen je blagi pad od približno dva odsto prosečne cene polovnih automobila koji su oglašeni na ovom sajtu, starosti do 20 godina. U januaru tekuće godine prosečna cena oglašenih polovnih iznosila je 12.983 evra, da bi krajem juna pala na 12.588 evra.

"Rezultati iz prve polovine godine pokazuju da se tržište polovnih automobila u Srbiji polako, ali sigurno stabilizuje. Sličan trend beleži se i na evropskom tržištu, gde nakon višegodišnjeg rasta cene ulaze u fazu smirivanja, dok je potražnja ostala stabilna", ocenjuju na sajtu Polovni automobili.

Promene na tržištu neminovne, dolazi vreme benzinaca i EV

Tržištu automobila i drugih vozila u Srbiji u svakom slučaju predstoje promene pošto počne potpuna primena nove evropske Uredbe o vozilima na kraju životnog veka (engl. End-of-Life Vehicles Regulation) kojom EU pooštrava pravila o izvozu dotrajalih vozila. Uredba se u potpunosti još ne primenjuje, a od 2031. polovna vozila koja se izvoze iz EU moraće da ispune strože uslove.

Cilj je da se spreči da se dotrajala vozila izvoze kao polovni automobili iz EU, pri čemu Veličković pojašnjava da blok zemalja želi da takve automobile reciklira i iskoristi sirovine.

Zbog svega toga, očekuje da će se od 2030. srpsko tržište promeniti, odnosno da će u ponudi biti sve manje automobila na dizel, a sve više vozila na alternativni pogon.

"Struktura vozila će se defitivno menjati, a na to će pre svega uticati trenutna ponuda i proizvodnja novih vozila u Evropi. Već u ovom trenutku ogroman broj proizvođača više nema dizel automobile u ponudi. Imaćemo tokom godina - možda ne za dve, tri, ali u roku od pet do 10 godin - promenu strukture ponude, u smislu da će biti sve više automobila na hibridni pogon. Moraćemo sve više da uzimamo u obzir benzince, automobile na čisto električni pogon, jer će ih prosto sve više biti u ponudi."

Hibridi popularni među novim, ali još ne i među polovnim automobilima

Zasad pak interesovanje za električna vozila (EV) ili vozila na alternativni pogon ostaje malo - i u segmentu kupovine polovnih i u segmentu kupovine novih vozila. Ali se zato velika razlika u ponašanju ove dve grupe kupaca vidi kod hibrida.

Naime, na tržištu polovnjaka hibridni modeli čine samo pet odsto ukupne prodaje iz uvoza, a oni na čisto električni pogon čine manje od jedan odsto ukupne prodaje, prema podacima sajta Polovni automobili.

Sa druge strane, kada je reč o kupovini novih automobila, hibridna vozila preuzela su vodeću poziciju na srpskom tržištu sa 43,62 odsto tržišnog udela, pa elektrifikovana vozila (hibridi i potpuno električna vozila zajedno) sada čine 46,36 odsto svih prvi put registrovanih putničkih vozila. Istovremeno, vozila sa dizel motorom ovde su zabeležila pad od 5,37 odsto, pokazuju podaci Srpske asocijace uvoznika vozila i delova za prvih šest meseci 2026. Nedavni izveštaj tog udruženja pokazao je dvocifren rast (od preko 18 odsto) broja prvi put registovanih putničkih vozila, ali Veličković skreće pažnju na to da Srbija kasni za regionom po kupovini novih vozila, posebno za zemljama koje su članice EU, poput Hrvatske i Slovenije.

A hibridi se nameću kao prelazno rešenje, budući da je puna elektrifikacija i dalje dalek cilj, između ostalog i zato što su automobili na električni i alternativni pogon često skupi za srpske kupce, uprkos tome što su se na tržištu pojavili pojedini kineski proizvođači sa konkurentnim cenama.

Država i ove godine nudi subvenciju od 5.000 evra za kupovinu novih potpuno električnih putničkih automobila, mada treba reći i da cena svakako nije jedini faktor. "Da bi se ozbiljnije razgovaralo o elektromobilnosti potrebna su velika ulaganja u infrastrukturu da bi se ljudima stvorili uslovi da takve automobile mogu da adekvatno održavaju, pune, voze, da planiraju svoje rute", navodi Veličković.

Srbija je, podseća on, 2026. godine pokrenula izradu Nacrta zakona o uvođenju infrastrukture za alternativna goriva koji predviđa i izgradnju mreža za punjenje EV duž najprometnijih putnih pravaca.

- U pisanju pomogao Stefan Dević