Ratna ekonomija Rusije donosi rast plata koji privreda teško može da podrži

Ruske kompanije više ne uspevaju da isprate rast plata koji nameće ratna privreda Kremlja, dok odmiče peta godina rata u Ukrajini.

Višegodišnji akutni nedostatak radne snage doveo je do toga da plate rastu znatno brže od produktivnosti, primoravajući kompanije da izdvajaju više novca za isti obim proizvodnje. Prethodnih godina taj pritisak ublažavali su snažni prihodi preduzeća. Sada, kada je ratni privredni procvat okončan, kompanije prelaze u režim preživljavanja i smanjuju troškove, što bi mnoge od njih moglo da izbaci iz trke za privlačenje i zadržavanje radnika.

Prema procenama Bloomberg Economicsa, od početka rata 2022. godine plate u Rusiji rastu oko pet procentnih poena brže od produktivnosti. To je gotovo isti jaz kao tokom naftnog buma iz dvehiljaditih godina i znatno više od proseka od oko jednog procentnog poena od 2009. do 2021. godine.

Bloomberg Economics to opisuje kao ratnu verziju "holandske bolesti" (ekonomski fenomen u kome nagao rast prihoda od jednog sektora oslabi druge delove privrede, prim. prev.). Umesto da prihodi od nafte privlače radnike i kapital u energetski sektor, slabeći ostatak privrede, ogromna vojna potrošnja usmerava ih ka odbrambenoj industriji. Time rastu troškovi rada, dok konkurentnost kompanija u civilnom sektoru postepeno slabi.

Prostor za ublažavanje pritiska na tržište rada veoma je ograničen, jer je nezaposlenost u Rusiji rekordno niska, nešto više od dva odsto, dok rat svake godine angažuje veliki broj muškaraca.

Iako se rast zarada usporava, on je i dalje dvocifren uprkos tome što je privredni rast praktično stao, proizvodnja opada u mnogim industrijama, a investicije naglo slabe, pokazuju podaci ruske Federalne službe za statistiku.

"Civilni sektor ne može neograničeno da funkcioniše ovako", rekao je Dmitrij Polevoj, direktor za investicije u moskovskoj kompaniji Astra Asset Management. "Kada plate rastu brže od produktivnosti, profitne marže neminovno trpe, a upravo to sada vidimo."

Prema njegovim rečima, manje efikasne kompanije koje ne mogu da pariraju državnom sektoru po visini zarada izgubiće radnike.

Rusija je ove godine postavila cilj da za rat angažuje 409.000 vojnika po ugovoru, što znači da bi iz civilne radne snage svakog meseca moglo da ode do 34.000 muškaraca. Time se nastavlja obrazac iz prethodnih godina, dok vojska nastoji da nadoknadi veliki broj poginulih i ranjenih vojnika svakog meseca u ratu u Ukrajini.

Prema procenama Oxford Economicsa, broj zaposlenih u vojnoj proizvodnji povećan je za oko 510.000 od kraja 2021. godine i sada iznosi oko 2,8 miliona ljudi.

Oglasi za posao pružaju još jedan uvid u to kako nedostatak radne snage zbog rata menja visinu zarade u ruskoj privredi.

Bloomberg

Kompanija Ruske železnice nudi variocima veće plate nego nekim rukovodiocima železničkih stanica. Kompanija povećava tarife za prevoz tereta, prebacujući taj trošak na kupce u različitim industrijama.

Pritisak na tržište rada povećava i cenu regrutacije vojnika, jer Kremlj nudi visoke plate i bonuse za potpisivanje ugovora kako bi privukao dovoljan broj dobrovoljaca u vojsku i izbegao nepopularnu mobilizaciju.

Mesečna plata vojnika po ugovoru bila je 2022. godine približno četiri puta veća od prosečne ruske zarade, ali je sada bliža dvostrukom iznosu, prema procenama Bloomberg Economicsa. Dalje povećanje bonusa za regrutaciju moglo bi da primora civilne kompanije da ponovo podignu plate i tako produže ovaj začarani krug.

Bum zarada koji je pomogao predsedniku Rusije Vladimiru Putinu da izdrži rat sada postaje jedno od najvećih ograničenja.

Veći paketi za regrutaciju primorali bi civilne poslodavce da povećaju plate, čime bi se ponovo smanjila razlika između vojnih i civilnih zarada. To dodatno jača ekonomski argument u prilog novoj obaveznoj mobilizaciji. Konačna odluka će ipak zavisiti od vojnih i političkih procena, imajući u vidu poremećaje i nezadovoljstvo javnosti koje bi nova mobilizacija izazvala, kaže Ekaterina Vlasova, ekonomistkinja Bloomberga za centralnu i istočnu Evropu i Rusiju.

Prema podacima statističke službe, prosečne mesečne zarade u Rusiji porasle su na 101.784 rublje (1.280 dolara) u 2025. godini, sa 57.244 rublje u 2021. godini.

Posmatrano kroz paritet kupovne moći, to Rusiju svrstava iznad Grčke, Slovačke i Mađarske na najnovijoj godišnjoj rang-listi zarada Organizacije za ekonomsku saradnju i razvoj (OECD). To pokazuje koliko su plate odmakle u odnosu na rast produktivnosti.

Neravnoteža na tržištu rada postala je jedan od najvećih izazova za vladu i centralnu banku, jer su mere ekonomske politike imale samo ograničen uspeh.

Domaćinstva i dalje dobijaju više novca za potrošnju, bez odgovarajućeg povećanja ponude robe i usluga, čime se umanjuje efekat dugotrajnog perioda visokih kamatnih stopa.

Guvernerka Centralne banke Rusije Elvira Nabiulina tvrdila je da bi visoke kamatne stope trebalo da podstaknu prelazak deficitarne radne snage iz slabijih kompanija u produktivnije firme, omogućavajući privredi da nastavi rast i pored nedostatka radnika. Umesto toga, čini se da državna podrška velikim i neefikasnim kompanijama sprečava takvu preraspodelu.

I dalje postoji "nedovoljna raspodela oskudnih resursa ka produktivnijim sektorima", što otežava usporavanje rasta cena i ublažavanje finansijskih uslova, rekla je Nabiulina na poslednjem sastanku o kamatnim stopama u julu.

Tatjana Orlova, ekonomistkinja u Oxford Economicsu, opisala je ovu dinamiku kao začarani krug: nedostatak radne snage zahteva veću produktivnost koja se postiže ulaganjima, ali visoke kamatne stope ograničavaju tu potrošnju i investicije, posebno van "prioritetnih" sektora koji favorizuje država i koji imaju koristi od subvencionisanih kredita.

Ratni poremećaji privrede ostavljaju malo prostora za preusmeravanje radnika tamo gde bi bili najproduktivniji, navela je.