Pet razloga zašto je Putin u sve težoj poziciji zbog rata u Ukrajini

Ruski predsednik Vladimir Putin suočava se sa sve većim pritiscima zbog rata koji je započeo u Ukrajini. Mnoge od ovih izazova sada je teže obuzdati nego tokom prvih godina invazije.

Sukob više nije ograničen na liniju fronta. Sve intenzivnija ukrajinska kampanja napada dronovima i raketama dopire duboko u Rusiju, ometajući preradu nafte, snabdevanje gorivom i svakodnevni život građana daleko od bojnog polja. Ruska ratna privreda gubi zamah jer ogromna vojna potrošnja, nedostatak radne snage, inflacija i visoke kamatne stope koče rast i sve više opterećuju budžet.

Diplomatski napori Kremlja takođe do sada nisu urodili plodom, jer kroz pregovore uz posredovanje SAD nije obezbeđeno povoljno rešenje kojem se Putin nadao. Zbog toga je ostao bez jasnog puta za ostvarivanje svojih ciljeva, kako na bojnom polju, tako i za pregovaračkim stolom.

U međuvremenu, sposobnost Ukrajine da nastavi borbu i nanosi sve veće troškove Rusiji učvršćuje argument predsednika Volodimira Zelenskog za nastavak vojne i finansijske podrške evropskih saveznika. To je takođe pomoglo da se osnaže argumenti Kijeva za podršku američkog predsednika Donalda Trumpa na samitu NATO-a u julu.

Iako ništa od ovoga ne predstavlja neposrednu pretnju Putinovoj vlasti, vojni i ekonomski pritisci, kao i sve veći umor javnosti, postepeno narušavaju sliku o kontroli i stabilnosti koju je Kremlj negovao tokom rata.

Ukrajina izvodi udare sve dublje u Rusiju

Ukrajina je ove godine znatno povećala domet i intenzitet svojih napada dronovima i raketama unutar Rusije, uključujući i Moskvu, prenoseći rat dublje u teritorijalno najveću zemlju na svetu.

Više od polovine ruskih regiona, u kojima živi preko 70 odsto stanovništva zemlje, proglasilo je vazdušnu opasnost najmanje jednom u 2026. godini, pokazuje analiza Bloomberga zasnovana na saopštenjima regionalne vlasti. U julu su dronovi oštetili rafineriju nafte u Omsku u zapadnom Sibiru, udaljenu više od 2.500 kilometara od Ukrajine.

Ukrajina pojačava napade na rafinerije | Bloomberg

Ovaj zaokret odražava sve veće ukrajinske kapacitete za udare dugog dometa i ogroman broj dronova koje sada može da pošalje kako bi pokušala da savlada sofisticirane ruske sisteme protivvazdušne odbrane. Ukrajina je takođe počela da raspoređuje rakete "flamingo" domaće proizvodnje, za koje navodi da imaju domet do 3.000 kilometara. Navodi se da njena krstareća raketa "neptun", prvobitno razvijena kao protivbrodsko oružje, može da pogodi kopnene ciljeve udaljene i do 1.000 kilometara.

Ruski vojni komandanti priznali su da je odbrana od ukrajinskih napada postala sve teža. Putin je pozvao na proširenje onoga što opisuje kao bezbednosnu tampon-zonu unutar ukrajinske Sumske i Harkovske oblasti kako bi se pretnje udaljile od ruske granice.

Rusija se suočava sa sve većom nestašicom goriva

Ukrajina je pojačala napade na rusku naftnu industriju do neviđenih razmera, više puta pogađajući odabrane lokacije kako bi nanela maksimalnu štetu i sprečila brze popravke.

Količina sirove nafte prerađene u ruskim rafinerijama pala je na 3,8 miliona barela dnevno u junu sa 5,4 miliona u istom mesecu 2025. godine, procenila je Međunarodna agencija za energiju sa sedištem u Parizu u svom mesečnom izveštaju. Sada u celoj zemlji vlada nestašica goriva, uz racionalizaciju i prekide u snabdevanju u većini ruskih regiona, što dovodi do naglog skoka cena benzina i primorava vozače da satima čekaju u redovima na benzinskim stanicama. Crno tržište goriva raste.

Viši troškovi goriva, koji su u prošlosti izazivali proteste u Rusiji, postali su osetljivo pitanje za Kremlj uoči parlamentarnih izbora u septembru. Kako bi obezbedila domaće snabdevanje i ograničila cene na pumpama, vlast je zabranila veći deo izvoza benzina, kerozina i dizela, i odobrila mere za podsticanje uvoza.

Zaključno sa 6. julom, prosečne cene benzina porasle su ove godine za 14 odsto na 74,01 rublju (0,97 dolara) za litar, nadmašivši inflaciju od 4,49 odsto, pokazuju najnoviji podaci Federalne službe za statistiku.

Vlada je takođe isplatila oko 8,2 milijarde dolara subvencija rafinerijama u poslednja tri meseca kako bi preusmerila gorivo na domaće tržište usled visokih svetskih cena izazvanih ratom u Iranu, što dodatno opterećuje državne finansije i ograničava finansijsku korist Rusije od ovog skoka.

Putinova ratna privreda je pod sve većim pritiskom

Ruska privreda se ove godine gotovo potpuno usporila, što je navelo Putina da zahteva objašnjenja od zvaničnika i korake za preokret ove tendencije. Iako se vojna proizvodnja i dalje širi, većina civilnih industrija smanjuje proizvodnju i investicije, koje su opale za više od 10 odsto u prvom kvartalu, jer se preduzeća bore sa visokim kamatnim stopama.

Nema mnogo naznaka da će doći do olakšanja sve dok Putin nastavlja rat. Ogromna državna potrošnja na vojsku primorava Banku Rusije da neutrališe inflatorni uticaj visokim kamatnim stopama. Centralna banka je nagovestila da je na pragu pauziranja jednogodišnjeg ciklusa ublažavanja monetarne politike, nakon što je Ministarstvo finansija jasno stavilo do znanja da će potrošnja i budžetski deficit ponovo premašiti očekivanja.

Uprkos oslabljenom stanju privrede, plate - a sa njima i potrošačka tražnja - nastavljaju da rastu. Budući da se sve odliva u odbrambeni sektor, privredi ozbiljno nedostaje radna snaga, pa država nema prostora da olakša monetarnu politiku. Ukrajinski napadi na industrijska postrojenja unutar Rusije takođe će verovatno uticati na proizvodnju, uz istovremeno povećanje inflatornih pritisaka.

Ruska diplomatija ne donosi rezultate

Nakon što je Trump ugostio Putina na njihovom samitu u Enkoridžu na Aljasci u avgustu 2025, Kremlj se nadao da će američki predsednik izvršiti pritisak na Zelenskog da pristane na krupne ustupke Rusiji u mirovnom sporazumu. To se nije dogodilo, pa su čak i Putinovi najviši spoljnopolitički savetnici počeli da priznaju da od mirovnog sporazuma u duhu dogovora iz Enkoridža najverovatnije neće biti ništa.

Pregovori pod vođstvom SAD sa Rusijom i Ukrajinom u zastoju su od februara, kada je Trump preusmerio pažnju na Bliski istok i rat sa Iranom. Rusija tvrdi da njene snage nastavljaju da napreduju u istočnoj Ukrajini, što je tvrdnja koju Kijev osporava.

Dok se rat produžava, ekonomski, vojni i politički troškovi nastavljaju da rastu, ostavljajući Putina sve izloženijim. Za sada ovaj pat-položaj Kremlju još uvek može delovati rešivo.

Putinova popularnost opada

Putinova stopa poverenja među Rusima pala je za 4,4 procentna poena na 72,3 odsto u dvonedeljnom periodu koji se završio 10. jula, pokazuje istraživanje agencije VTsIOM. U aprilu je Putinov rejting pao na 71 odsto, što je najniže od početka rata, pre nego što je ponovo porastao nakon što je VTsIOM promenio metodologiju.

Podrška predsedniku pala je za pet procentnih poena na 74 odsto u junskoj anketi nezavisnog centra Levada sa sedištem u Moskvi, dok je udeo Rusa koji veruju da se zemlja kreće u dobrom smeru opao na 52 sa 61 odsto. Oba rejtinga su takođe najniža od početka rata.

Ovaj zaokret odražava sve veće nezadovoljstvo među Rusima zbog uticaja ukrajinskih napada dronovima i raketama na svakodnevni život, kao i zbog poremećaja izazvanih ograničenjima mobilnog interneta i čestim isključenjima iz bezbednosnih razloga.

Nema pouzdanih podataka o ukupnim ruskim gubicima u ratu. Zapadni istraživački centri procenjuju da bi broj poginulih i ranjenih mogao da premaši 1,2 miliona. Mediazona i ruski ogranak BBC-ja potvrdili su identitet više od 230.000 poginulih ruskih vojnika koristeći javno dostupne izvore, ističući pritom da ovaj broj predstavlja minimum.

Iako Putinova domaća popularnost i dalje deluje snažno prema svetskim standardima, i Kremlj zadržava čvrstu kontrolu nad izborima u septembru, pad rejtinga podriva tvrdnju Kremlja da Rusi ostaju ujedinjeni iza njegovog rata u Ukrajini.