Kako epidemija afričke kuge svinja utiče na tržište mesa u Srbiji

Afrička kuga svinja pogodila je Srbiju po drugi put u tri godine - zaraza je potvrđena u sedam okruga, 12 opština i 58 naseljenih mesta, na ukupno 734 gazdinstva, saopšteno je iz Ministarstva poljoprivrede. Vanredna situacija proglašena je u devet opština, a oko 30.000 svinja je uginulo ili eutanazirano. 

"Situacija se stabilizuje - u ponedeljak, 27. jula, prvi put nismo imali prijavljena nova žarišta, tako da sada treba ugasiti postojeću zarazu", kaže za Bloomberg Adriju Sanja Čelebićanin, članica Operativnog štaba za zarazne bolesti životinja Vlade Republike Srbije i predstavnica Udruženja odgajivača svinja Srbije. 

Aktuelna epidemija afričke kuge svinja dogodila se u trenutku kada Srbija ima najmanji broj svinja u poslednjih 10 godina, pokazuju podaci Republičkog zavoda za statistiku. Zaključno sa 1. decembrom 2025, u Srbiji je bilo oko 2,4 miliona svinja, što je 13,9 odsto manje u odnosu na desetogodišnji prosek, koji se odnosi na period od 2014. do 2024. godine. Pre nego što je počela epidemija afričke kuge, broj svinja u Srbiji u maju 2026, bio je 14,7 odsto manji nego u istom periodu prethodne godine.

 

 

 

Pad opšteg broja svinja bio je "rezultat prethodne epidemije afričke kuge", kaže Čelebićanin. Prilikom tog talasa zaraze, koji je Srbiju pogodio 2023. godine, uginulo je ili eutanazirano skoro 47.000 svinja. 

"Srbija je u 2024, kada se dogodila prethodna epidemija afričke kuge svinja, uvezla oko pola miliona prasića", podseća Čelebićanin i ocenjuje da je to "izuzetno veliki broj". Oporavak je bio spor - između 2024. i 2025, broj svinja u Srbiji skočio je za 2,3 odsto, dostigavši 2,4 miliona svinja. "Situacija ove godine nije tako teška kao što je bila 2023. godine", ocenjuje Čelebićanin. 
 

Depositphotos

Virus koji ne poznaje granice, ekonomske posledice po gazdinstva ogromne
 

Najpogođeniji su Mačvanski, Kolubarski, Sremski i Južnobački okrug, rekao je dr Boban Đurić iz Uprave za veterinu Ministarstva poljoprivrede za Tanjug. Proglašavanje vanredne situacije u devet opština olakšalo je lokalnim samoupravama sprovođenje svih propisanih mera suzbijanja zaraze, istakao je Đurić. 

Virus je izuzetno otporan, a brzo se širi. "Bolest pogađa domaće i divlje svinje, ali se ne prenosi na ljude niti na druge vrste stoke", objašnjava Čelebićanin. "Ključni faktor suzbijanja zaraze je da se gazdinstva zatvore, jer ljudi koji borave u prirodi mogu da donesu virus na odeći i obući", isitče.

Bolest, kako dodaje, nije opasna po ljude. "Nažalost, pojedini poljoprivrednici kolju zaražene svinje iako je to strogo zabranjeno, a virus mesecima može da preživi i u zamrzivaču", ističe ona. 

Afrička kuga, podseća Čelebićanin, ni ove godine nije pogodila samo Srbiju, već i Hrvatsku. "Ova bolest nema granice - treba je očekivati u graničnim područjima, naročito u slivovima reka poput Save i Dunava kada je vodostaj nizak kao ove godine", ističe. Vodostaj Dunava je "istorijski nizak", saopštio je u utorak Republički štab za vanredne situacije. 

Slabi sanitarni uslovi na pojedinim privatnim gazdinstvima dodatno pogoduju širenju bolesti. Dok industrijske farme svinja imaju dezobarijere, na malim gazdinstvima to najčešće nije slučaj. "U Srbiji, naročito u centralnom delu zemlje, postoji puno malih gazdinstava, gde se drži po oko 1.000 komada svinja za tov", kaže stručnjakinja. Kako pojašnjava, posebno su ugrožena mikrogazdinstva, koja gaje svinje za sopstvene potrebe.

"Dodatni faktor je što je pažnja malih proizvođača popustila, otkako su počeli ratarski radovi", dodaje Čelebonović. Virus, kako naglašava, na gazdinstva može da uđe i na točkovima traktora i drugih poljoprivrednih mašina. "Nažalost, nisu sve lokalne samouprave brzo postavile dezobarijere na ulazima u pogođena sela", ocenjuje stručnjakinja. 
 

Zaraza se smiruje, a iako broj eutanaziranih svinja zasad još uvek nije tako visok kao 2023. godine, za mala gazdinstva ovo je pitanje opstanka. "Poljoprivrednici prolaze kroz ogroman stres kada se ovakve situacije dešavaju, a taj stres ima posledice i po zdravlje ljudi", ističe Čelebićanin. 

Gazdinstva trpe i značajan finansijski udarac. "Naknada za eutanazirane životinje ublažava neposredni finansijski udar, ali ne zamenjuje ulaganja u biosigurnost malih farmi", dodaje ona. Finansijska šteta po farme biće osetna. "Kilogram žive mere prodaje se za 210 dinara, a tovljenici dostižu od 120 do 130 kilograma pre klanja", kaže Čelebićanin. Za poljoprivrednike, to je gubitak od 27.300 dinara po svinji. 

Poljoprivrednici koji su izgubili svinje mogu da računaju na naknadu štete, ali i subvencije za nabavku novih grla. Srbija je Fiskalnom strategijom za 2027. predvidela  da poljoprivredne subvencije čine najveći deo subvencija iz republičkog budžeta. Međutim, "ova izdvajanja se dodeljuju bez dovoljne analize strukture davanja, ciljeva i efekata", ocenjuje Fiskalni savet u Mišljenju o nacrtu Fiskalne strategije za 2027, sa projekcijama za 2028 i 2029. godinu.  

Depositphotos

Da li se očekuju posledice po privredu i rast cena svinjskog mesa 

Pošto u ponedeljak 27. jula nije bilo novih žarišta, Čelebićanin očekuje smirivanje situacije. "Ako ne bude novih epicentara, očekujem da se problem prevaziđe do polovine avgusta", kaže sagovornica Bloomberg Adrije.  Međutim, kada se talas zaraze zaustavi, gazdinstva će biti suočena sa šestomesečnom zabranom naseljavanja pogođenih oborа. "To znači da uvoz novih tovljenika može da krene tek od sledeće godine", kaže Čelebićanin. 

Zbog toga, postoji mogućnost da će Srbija u narednim mesecima morati da pojača uvoz svinjskog mesa za preradu. "Srbija,  u normalnim okolnostima oko 60 odsto svinjetine proizvodi, a ostatak uvozi pretežno iz Rusije i Španije", podseća Čelebićanin. "Očekujem da se pojača uvoz mesa za preradu, odnosno za proizvodnju suhomesnatih proizvoda", kaže ona i ocenjuje da će Srbija na tržištu imati "dovoljno svežeg mesa da podmiri sopstvene potrebe". 

Treba očekivati manje povećanje cena proizvoda od svinjskog mesa. "Međutim, ne očekujem da budu značajne", navodi Čelebićanin.

Podaci za jun 2026, koje je objavio RZS, ukazuju da je godišnja potrošnja svinjskog mesa pala sa 18 na oko 15 kilograma po stanovniku, dok je potrošnja živinskog mesa porasla sa 15 na 18 kilograma. Zvanična Anketa o potrošnji domaćinstava RZS ne izdvaja količinu svinjetine u kilogramima.

Uvoz mesa u Srbiju imao je snažan rast tokom prethodne dve decenije, sa svega pet miliona evra u 2006. godini povećan je na 41 milion evra u 2012, da bi rekordnu vrednost od 256 miliona evra dostigao 2024. godine, pokazuje analiza koju je objavio portal Makroekonomija. Uvoz svinjskog mesa 2025. godine je iznosio 213,5 miliona evra.
 

U strukturi uvoza mesa ubedljivo prednjači svinjetina, na koju otpada najveći deo ukupne vrednosti, navodi se u analizi. Uvoz svinjskog mesa povećan sa 1,8 miliona evra u 2006. na 22,6 miliona evra u 2012. godini, a svoj maksimum od 165 miliona evra dostigao je 2024. godine, dok je u 2025. smanjen na 120,4 miliona evra, prenosi Makroekonomija. 

Udruženje odgajivača svinja Srbije nedavno je u svom apelu upozorilo da je svinjarstvo u zemlji dostiglo tačku u kojoj "više nema perspektivu", upozoravajući da kontinuirani gubici dovode do gašenja farmi.