Novi trend luksuznih putovanja: avanture koje niko pre nije doživeo

"Bio je to prizor koji je nadmašivao sve što se može zamisliti", napisao je istraživač i botaničar Sir Joseph Dalton Hooker o ekspediciji na Antarktik 1841. godine. Ploveći kroz neistražene vode, opisao je vrhove prekrivene snegom i blistavi zlatni zalazak sunca iznad aktivnog vulkana koji do tada nijedno ljudsko oko nije videlo. Doživljaj je, napisao je, bio još snažniji zbog saznanja da su oni prvi ljudi koji su ga ugledali.

Gotovo dva veka nakon njegove posete Antarktiku, takva potraga više nije rezervisana samo za odvažne istraživače. Dok najbogatiji putnici tragaju za sve novijim i privatnijim iskustvima, luksuzni operateri ekspedicija osmišljavaju putovanja koja se ne mogu ponoviti, uključujući "prve u svetu" i poduhvate kojima se postavljaju rekordi.

To može značiti dolazak na mesto koje ranije niko nije posetio kopnom, morem ili vazduhom, ili izvođenje nečega što tamo niko pre nije uradio. Jedan klijent kompanije Cookson Adventures, londonske kompanije za ekspedicije, vozio je e-foil dasku preko jezera na Islandu; drugi je učestvovao u puštanju leopard ajkula u divljinu u Indoneziji. Treći je sa svoje jahte helikopterom odleteo da kampuje na ivici udaljenog vulkana. Cookson nudi ono što naziva "Power Trips" - jedinstveno koncentrisane avanture za "one koji odbijaju da protraće ijedan trenutak".

"Osobe sa izuzetno visokim neto bogatstvom i veoma uspešni ljudi postali su imuni na deo luksuza koji postoji u njihovom svetu", kaže Nick Davies, izvršni direktor kompanije Cookson. "Odsedali su mnogo puta u hotelima Four Seasons i Mandarin i sve je postalo isto i homogeno. Traže više raznolikosti i smisla u onome što rade."

Kako se organizuje nešto što niko pre nije uradio

Osmisliti putovanje koje niko pre vas nije preduzeo je jedna stvar. Izvesti ga sasvim je druga. Za većinu takvih putovanja potrebno je specijalizovano znanje, meseci priprema i tehničko iskustvo koje sebi mogu da priušte samo najbogatiji putnici. Kompanije za luksuzne avanture angažuju bivše pripadnike vojske, planinare, stručnjake za podmornice, filmske producente, "fixere", logističare i istraživače divljih životinja kako bi organizovale ekspedicije na gotovo bilo kom nivou komfora.

Klijenti kompanije Eyos Expeditions, sa sedištem u Sijetlu, stigli su do najdubljih tačaka svih pet okeana, skijali helikopterom na Antarktiku i prošli Severozapadnim prolazom superjahtom. Kako nekada udaljene destinacije postaju sve dostupnije bogatim turistima, granica se pomera sve dalje. Prodavci brodova beleže rastuću potražnju za superjahtama koje mogu da izdrže ekstremnu hladnoću i led. Jedan klijent plovio je katamaranom do Antarktika i "mogao je da zakorači na ledeni breg sa zadnjeg dela broda", kaže David Johnson, broker za jahte sa Floride.

Luksuzna krstarenja više ne zadovoljavaju ultrabogate. Ekspedicije koje predstavljaju "prve u svetu" kreću se od 500.000 dolara za ronjenje do olupine broda do 2,4 miliona dolara za pokušaj prvog prelaska Antarktika motornim sankama |Bloomberg

Čak ni na najudaljenijim krajevima sveta luksuz ne mora da bude ostavljen po strani. Eyos angažuje kuvare "kalibra Michelin zvezdica" na svim svojim ekspedicijama osim onih tehnički najzahtevnijih, dok je Cookson postavljao mobilne kampove sa kuvarima i toplom vodom u udaljenim delovima Afrike. Kompanija je preuzimala čitave kuće, preuređivala ih i opremala prema ukusu klijenta.

"Uvek kažemo da, dok god imate odličnu hranu, odličnu posteljinu, odličnu kafu, možda i dobar koktel", možete iskustvu dati osećaj luksuza, kaže Davies. Ipak, upravo najteži delovi ekspedicije, ili noći provedene "kampujući" u šatorima, često daju najbolje priče za kasnije večere i razgovore.

"Za neke ljude reč je o slavi i privlačenju pažnje, žele da ostave trag", kaže suosnivač Eyosa Rob McCallum. "A onda imamo ljude kojima je to gotovo poput poziva, postoji duhovna dimenzija."

Prosečno putovanje kompanije Cookson košta oko 500.000 dolara, dok ekspedicije koje predstavljaju "prve u svetu" mogu dostići gotovo dva miliona dolara, kaže Davies. Kod Eyosa cene se kreću od 500.000 dolara za ronjenje do "netaknute" olupine broda do 2,4 miliona dolara za pokušaj prvog prelaska Antarktika motornim sankama – a za uspon na još neosvojeni vrh potrebno je izdvojiti i više.

Neki klijenti dolaze sa konkretnom ambicijom, dok drugi jednostavno pitaju šta još nije urađeno. Eyos i Cookson vode liste potencijalnih ekspedicija, kao i "prvih" poduhvata koji još čekaju da budu ostvareni. Kada klijenti jednom osete ukus takvih avantura, obično žele da pomere granicu još dalje.

"Ljudi vam narednih godina dolaze i kažu: 'Šta možemo da uradimo da ovo podignemo na viši nivo?'", kaže McCallum. Heli-skiing na Alpima jedne godine može sledeće da se preseli na Antarktik.

Ove ekspedicije teško da su ekološki bezazlene: dolazak do udaljenih mesta superjahtom, helikopterom ili privatnim avionom nosi sopstveni ekološki otisak. Operateri ipak kažu da pokušavaju da spreče klijente da po dolasku naprave dodatnu štetu. Eyos odvraća putnike od toga da svoje jahte pune "igračkama", poput terenskih vozila 4x4, koja bi mogla da ostave višedecenijsku štetu na netaknutim predelima.

"To jednostavno nisu vrste putovanja na kojima želimo da radimo", kaže McCallum.

Cookson Adventures navodi da je prvi organizovao luksuzni, po meri napravljen kamp sa noćenjem u vijetnamskom pećinskom sistemu Son Doong, najvećem na svetu | Cookson Adventures

Chris Brown (64) pokušava da postane prva osoba koja će posetiti svih osam svetskih "polova nepristupačnosti", tačaka na Zemlji koje su najudaljenije od kopna ili mora. Od 2019. godine stigao je do sedam, uz različite nivoe težine.

Severnoamerički pol relativne nepristupačnosti prilično je lako precrtati sa liste, jer se nalazi u ruralnom delu Južne Dakote. Ali dolazak do okeanskog pola, odnosno Point Nemo, koji je 2.688 kilometara udaljen od najbliže obale u južnom Pacifiku, zahtevao je angažman Eyosa i tri nedelje na moru.

"Ljudi žele da budu jedinstveni", kaže Brown. Prema njegovim rečima, kupovina još jednog sata ili automobila donosi sve manju dodatnu vrednost. Iskustva su drugačija: "Ostaju sa vama i daju vam priče o kojima možete da razgovarate u kafani."

Šta je još ostalo da se otkrije?

Istraživanje je oduvek zahtevalo novac i pokroviteljstvo, ali je istorijski sa sobom nosilo i očekivanje da će istraživači zabeležiti ono što su pronašli i o tome izvestiti druge. Brown vodi detaljne putopise i na društvenim mrežama deli video-snimke svojih ekspedicija.

Za mnoge današnje ultrabogate istraživače, međutim, privatnost je deo luksuza. Organizatori ekspedicija strogo čuvaju poverljivost podataka o svojim klijentima i njihovim putovanjima.

Ipak, od svega toga može imati koristi i javnost. Operateri ponekad povezuju klijente koji putuju u udaljene krajeve sa naučnicima kojima je potreban prevoz ili pristup tim lokacijama. Prisustvo stručnjaka često se posmatra kao dodatna vrednost za bogate klijente.

"Uvek kažemo: 'Naći ćete se na tom mestu, da li želite da tamo radite naučno istraživanje?'", kaže McCallum. "Kako želite da maksimalno iskoristite iskustvo?"

Zbog složene logistike i savremene tehnologije, mnoge od preostalih "prvih" stvari na svetu nalaze se upravo na moru. U severnom Atlantiku postoje stotine još neotkrivenih brodoloma, dok ogromna većina okeanskih rovova i dalje nije istražena niti ucrtana na mape.

Američki izvršni direktor iz oblasti privatnog kapitala i rizičnog kapitala Viktor Vescovo svoju potrebu za istraživanjem opisuje kao "kompulzivnu". Nakon što se 2010. popeo na Mont Everest, pažnju je usmerio nadole. Godine 2019. postao je prva osoba koja je stigla do najdubljih tačaka svih pet okeana, uključujući Marijanski rov, u ekspediciji Five Deeps koju je predvodio Eyos. Ginisova knjiga rekorda priznala mu je rekord za prelazak najveće vertikalne razlike između najviše i najniže tačke na Zemlji.

"Okean je tih i jeziv jer ne možete da vidite veoma daleko, a ipak deluje neverovatno drevno", kaže Vescovo, koji je 2022. godine leteo u svemir u letelici New Shepard kompanije Blue Origin.

Brod kompanije Eyos plovi arhipelagom Svalbard na Arktiku. Mnoge od preostalih "prvih" stvari na svetu nalaze se na moru, što je zgodno ako imate sopstvenu superjahtu.

Uraditi nešto što niko pre vas nije uradio znači i da ne postoji unapred pripremljen plan. "Kada govorimo o prvim poduhvatima, nema prethodnog slučaja iz kojeg možete da učite, nema priručnika", kaže McCallum. "To znači da učite dok radite, a rizik naglo raste."

Vescovo kaže da je Eyos za njega istovremeno vođa ekspedicije i zaštitna mreža, koja mu pomaže da pronađe granicu između odvažnosti i opasnosti.

"Pokušavate da ublažite sve što možete kako nivo rizika koji preuzimate ne bi bio nepromišljen", kaže on. "Ali ako ste potpuno unutar granica bezbednosti, ne pomerate granice tehnologije niti sposobnosti ljudi da se prilagode." Za ljude koji žude za ovakvom vrstom avanture, dodaje, "ponekad je teško reći gde je ta granica".

Novac i stručnost mogu da ublaže te rizike, ali ne mogu da ih eliminišu. Eyos kaže da je odbio ekspedicije koje je smatrao previše opasnim, uključujući predloženo putovanje u Severnu Koreju. Kompanija je takođe odbila da se pridruži OceanGateu u ekspedicijama do velikih dubina sa podmornicom Titan, zbog bezbednosnih razloga, uključujući trup podmornice izrađen od ugljeničnih vlakana.

Titan je implodirao u blizini olupine Titanika u junu 2023. godine, pri čemu su poginuli svi koji su se nalazili u podmornici, uključujući izvršnog direktora kompanije OceanGate.

Uprkos svim rizicima, interesovanje za poduhvate koji predstavljaju "prve" ne pokazuje mnogo znakova slabljenja. Vođe ekspedicija prate šta još nije urađeno, spremni za klijente koji traže sledeću granicu.

"Ako mogu da ispričaju priču za stolom na večeri, a neko drugi može da kaže: 'Oh, i ja sam to uradio kada sam išao na Antarktik', onda nismo baš dobro obavili svoj posao", kaže Davies.

Za one koji tragaju za ovakvim iskustvima, neminovno se postavlja pitanje šta je sledeće. Uvek postoji još jedna planina na koju treba da se popne, okeanski rov koji treba istražiti ili mesto koje treba otkriti.

Nakon što je 1911. godine postao prva osoba koja je stigla do Južnog pola, norveški istraživač Roald Amundsen je napisao: "Ne mogu da kažem – iako znam da bi zvučalo mnogo efektnije – da je cilj mog života ostvaren. To bi bilo pomalo previše otvoreno romantizovanje."

I dalje je želeo da ode na Severni pol.