Kriza u Ormuzu steže i modu - zašto bi odeća uskoro mogla da bude znatno skuplja?

Možda mislite da su rakete koje lete iznad voda Ormuskog moreuza veoma daleko od vašeg ormara punog jakni, helanki i patika.

Ali, činjenično stanje je upravo suprotno. Većina vaše garderobe napravljena je od nafte, u obliku poliestera, najlona, spandeksa i drugih sintetičkih vlakana. Iako se posledice poremećaja na tržištu nafte najbrže odražavaju na cene benzina, dizela i avionskih karata, one se polako ali sigurno prenose i na industriju odeće. Najpovoljniji komadi garderobe, poput hulahopki od jednog dolara iz Sheina ili kaputa od 15 dolara sa Temua, mogli bi pretrpeti najveće posledice.

Kao i tokom pomame za toalet papirom na početku pandemije kovid 19, ili kada su vozači preventivno punili rezervoare nakon izveštaja o američko-izraelskim napadima na Bliskom istoku, prvi znak poremećaja u snabdevanju često je panična kupovina.

Moda od nafte 

Zasad je to dobra vest za neke petrohemijske kompanije koje snabdevaju modnu industriju. Tongkun Group Co., koja proizvodi oko 18 odsto svetskog poliesterskog prediva, očekuje da će njen neto prihod u šest meseci zaključno sa junom biti tri puta veći nego godinu ranije. Verovatno zato što proizvođači odeće, strahujući od poremećaja u snabdevanju, podižu cene njenih proizvoda, dok kompanija i dalje koristi sirovine kupljene po nižim cenama nafte. Fjučersi na poliester u Kini porasli su za 25 odsto u martu, dostigavši najviši nivo u gotovo četiri godine.

Drugima ide znatno lošije. Akcije kompanije Hengli Petrochemical Co. pale su skoro trećinu od početka godine. Ta kompanija prerađuje sirovu naftu u polimerne smole i vlakna, snabdevajući druge proizvođače, uključujući Tongkun, ali je bila primorana da uspori proizvodnju kako su zalihe sirovina opadale. Kineska proizvodnja sintetičkih vlakana u aprilu pala je za 11 odsto u odnosu na prethodni mesec, dostigavši najniži nivo od 2024. godine.

Čak se i Tongkun nalazi na tankom ledu. Oslanjajući se na kratkoročne bankarske kredite i brze uplate kupaca za finansiranje obrtnog kapitala, kompanija računa na besprekorno funkcionalan lanac snabdevanja kako bi izbegla probleme sa likvidnošću. Sukob u Iranu preti da ozbiljno poremeti taj mehanizam.

Ovi problemi će verovatno postati još ozbiljniji pre nego što počnu da se rešavaju. U poređenju sa benzinom i dizelom, osnovne vrste plastike relativno je lako skladištiti – u magacinima, na kalemovima ili u vrećama. To znači da sistem još uvek ima određeni kapacitet da apsorbuje šokove, barem kratkoročno. Smanjenje kineske proizvodnje polimera bilo je jedan od glavnih razloga zbog kojih je globalna ekonomija uspela da preživi gubitak približno 20 odsto svetskih zaliha sirove nafte. Međutim, pošto je transport kroz Ormuski moreuz i dalje na niskom nivou, a državne rezerve nafte se troše, taj predah neće trajati zauvek.

H&M i Inditex gotovo sav svoj poliester dobijaju iz recikliranih vlakana

Oni koji su ESG inicijative smatrali besmislenom pomodarijom sada bi mogli poželeti da su im posvetili više pažnje. Najbolja zaštita od poremećaja u snabdevanju naftom jeste oslanjanje na alternativne lance snabdevanja materijalima, poput recikliranih vlakana.

To znači da bi Inditex SA, vlasnik brenda Zara, i Hennes & Mauritz AB (H&M) mogli biti u boljoj poziciji da prebrode poremećaje nego Fast Retailing Co., vlasnik brenda Uniqlo. Gotovo sav njihov poliester potiče iz recikliranih materijala, dok je kod visokotehnoloških funkcionalnih tkanina, po kojima je Uniqlo poznat, taj udeo manji od polovine.

Korišćenje prirodnih vlakana, poput pamuka, predstavlja još jednu alternativu, ali ni ta industrija nije imuna na sukobe u Ormuskom moreuzu. Indija je drugi najveći proizvođač pamuka na svetu i zavisi od zemalja Persijskog zaliva kada je reč o snabdevanju prirodnim gasom i ureom za proizvodnju đubriva. Iako se to još nije odrazilo na proizvodnju, tržište je već pod pritiskom: cene pamuka dostigle su u maju najviši nivo u poslednje dve godine, dok se očekuje da će svetske zalihe pasti na najniži nivo u najmanje jednoj deceniji.

H&M je nedavno najavio kolekciju nastalu u saradnji sa njujorškim luksuznim brendom WARDROBE.NYC koja će biti dostupna samo onlajn od 6. avgusta| H&M Promo

Modni brendovi ne koriste naftu samo za proizvodnju odeće i uzgoj prirodnih vlakana. Oni je troše i za transport sirovina i gotovih proizvoda širom sveta. Svaki put kada naručite proizvod sa Asos Plc ili platforme Temu, koja je u vlasništvu PDD Holdings Inc., praktično rezervišete mesto za taj paket u jednom od aviona koji povezuju azijska proizvodna središta tekstilne industrije sa ostatkom sveta.

Saragosa, grad na severu Španije čiji aerodrom ima veoma malo putničkog saobraćaja, treći je najveći vazdušni teretni centar u Španiji upravo zahvaljujući Zarinim logističkim centrima u blizini.

Troškovi transporta imaju "potencijalno veći uticaj" na profitne marže nego troškovi plastičnih smola, rekao je investitorima u aprilu Andrew Rees, izvršni direktor kompanije Crocs Inc., a Crocs je verovatno jedan od proizvoda koji najviše zavise od plastike.

Može proći još neko vreme pre nego što se ove promene odraze na cene koje kupci vide na vešalicama u prodavnicama. Prema rečima Paul Vogela, finansijskog direktora kompanije VF Corp., vlasnika brendova Timberland i The North Face, pritisak na profitne marže verovatnije će biti vidljiv u poslovnoj godini koja se završava u martu 2028. nego u fiskalnoj 2027. godini.

Kada do toga ipak dođe, posledice će verovatno biti dugotrajne. Kupci koji žele da smanje svoju potrošnju plastike za jednokratnu upotrebu trebalo bi da pogledaju u sopstveni ormar. Najveća gomila polimera za jednokratnu upotrebu možda su upravo oni komadi odeće koje ste naručili preko interneta, obukli jednom (ili nikada) – i više ih niste nosili.