Filmom oskarovca Pawela Pawlikowskog počinje 32. Sarajevski filmski festival

Sarajevo od 14. do 21. augusta ponovo postaje mesto na kojem se filmska industrija susreće sa turizmom, ugostiteljstvom, kulturom i biznisom. Počinje 32. Sarajevo Film Festival (SFF), događaj koji je odavno prerastao okvire filmske smotre i postao jedan od najvažnijih turističkih i kulturnih događaja u Bosni i Hercegovini i u širem regionu.

Ispred Narodnog pozorišta postavljen je crveni tepih koji će i ove godine dodatno povezati festivalski identitet sa lokalnom tradicijom. Dizajn je inspiriran motivima sarajevskog ćilima iz 1930. godine, čime se tradicionalni simboli grada ugrađuju u vizuelni identitet festivala.

Sarajevo ulazi u nedelju u kojoj će grad ugostiti filmske autore, glumce, producente, predstavnike kreativne industrije i hiljade posjetilaca iz BiH, regije i sveta.

Britanska glumica Emily Watson predsedava žirijem za dugometražni igrani film | Depositphotos

Ovogodišnji festival otvoriće film "Očevina", novi film Oskarom nagrađenog reditelja Paweła Pawlikowskog. Film je svetsku premijeru imao u K, gdje je Pawlikowski osvojio nagradu za najboljeg reditelja, a u Sarajevu će ga prvog dana festivala lično predstaviti publici.

Festival će kroz Masterclass i druge programe okupiti i druge značajne kreativce iz sveta filma. Među njima su Pawlikowski, Asghar Farhadi, Emily Watson, Diego Luna, Céline Sciamma i Woody Harrelson.

Diego Luna će ove godine primiti Počasno Srce Sarajeva, dok će Asghar Farhadi, dvostruki dobitnik Oskara, biti u fokusu programa "Tribute To", uz retrospektivu njegovih filmova. Žirijem Takmičarskog programa dugometražnog igranog filma predsedavaće Emily Watson.

SFF

Za tradicionalne nagrade Srce Sarajeva takmičiće se 51 film, dok takmičarski program dugometražnog igranog filma donosi devet ostvarenja, a dokumentarni - 22 filma.

SFF donosi novac hotelima, restoranima i turizmu

Jovan Marjanović, direktor Sarajevo Film Festivala, je u razgovoru za Bloomberg Adria TV istakao da festival pored kulturnog i društvenog ima i ekonomski značaj. "Festival, osim sopstvenog budžeta, generiše i dodatne troškove i ima multiplikativni efekat. Ako festival košta oko sedam miliona KM (oko 3,5 miliona evra), koliko iznosi njegov budžet, oko 15 miliona KM (7,5 miliona evra) predstavlja direktnu ekonomsku aktivnost koja nastaje samo održavanjem festivala. To je bez multiplikativnih efekata i turizma, koji su takođe veoma prisutni i koji taj iznos, prema nezavisnim istraživanjima, podižu na desetine miliona KM", kaže Marjanović.

 

Ceremoniju otvaranja vodiće bosanskohercegovački glumac Kerim Čutuna | Kerim Čutuna

Ekonomski značaj festivala se vidi i kroz turističke rezultate. Tokom SFF-a 2025. godine Sarajevo je zabeležilo 41.980 dolazaka i 86.655 noćenja, što je 5,5 odsto više dolazaka i četiri odsto više noćenja nego godinu pre. U odnosu na 2023. godinu, broj dolazaka bio je veći za gotovo 23 odsto, a broj noćenja za 12,8 odsto.

Za sarajevsku privredu festivalska nedelja znači mnogo više od prodanih ulaznica. Povećana potražnja preliva se na hotele i privatni smeštaj, restorane, kafiće, taksi prevoz, trgovinu, turističke agencije i druge usluge.

Produženo radno vreme ugostiteljskih objekata dodatno povećava prostor za zaradu tokom perioda kada je koncentracija posetilaca u gradu najveća.

Kanton Sarajevo ove godine raspolaže i većim smeštajnim kapacitetima | Depositphotos

Najviše gostiju tokom festivalskog perioda tradicionalno dolazi iz Bosne i Hercegovine, Hrvatske i Srbije, ali i iz Velike Britanije, Crne Gore, Njemačke, Austrije, Italije, Švedske i Turske. Time SFF za Sarajevo predstavlja i važan kanal turističke promocije, jer deo posetilaca grad ne napušta nakon poslednje projekcije, a festivalski dolazak može postati prvi kontakt sa destinacijom.

Domaća produkcija traži put prema svetu

SFF je istovremeno važan i za domaću i regionalnu filmsku industriju. Filmska industrija u regiji raste, a SFF se, prema rečima našeg sagovornika, pozicionirao kao važna platforma za povezivanje industrije, privlačenje investicija i regionalnu saradnju.

"Festival je dobra platforma za povezivanje, a veliki deo njegovog značaja je i u privlačenju stranih investicija. Ovo je mesto na kojem se susreću ljudi koji donose odluke i koji imaju poverenje u ono što festival radi. Regionalna saradnja je naša stvarnost, ali i budućnost", ističe Marjanović.

Istovremeno, streaming platforme menjaju pravila igre i dodatno otvaraju pitanje položaja domaće kinematografije. Zemlje koje nisu članice Evropske unije nemaju mogućnost da kroz evropski regulatorni okvir osiguraju određeni udeo domaćeg sadržaja na streaming servisima.

To, prema Marjanoviću, predstavlja dodatni izazov za filmsku industriju, ali istovremeno i priliku jer se otvara drugačije tržište.

Recimo, u okviru 21. BH Film programa biće premijerno prikazan dugometražni CGI animirani film za decu i porodicu "Sibelina avantura", projekat koji je gotovo deset godina razvijan kroz autorski koncept "Sibel Kids".

Film je već ostvario međunarodnu distribucijsku saradnju sa francuskom kompanijom SAUDET MEDIA, specijaliziranom za međunarodnu distribuciju filmskih i televizijskih sadržaja. Za domaću kreativnu industriju upravo takve konekcije predstavljaju jednu od važnijih vrednosti festivala, mogućnost da projekti nastali u BiH dođu pred međunarodne producente, distributere i festivalsku publiku.

Festival će biti zatvoren filmom "Ničija zemlja" Danisa Tanovića, koji se 25 godina nakon nastanka vraća na Sarajevo Film Festival u digitalno restauriranoj 4K verziji. Oskarom nagrađeno ostvarenje biće prikazano u programu "Open Air," čime će 32. izdanje SFF-a dobiti simboličan završetak, povratak jednog od najvažnijih filmova bosanskohercegovačke kinematografije pred sarajevsku publiku.

(Dodat video na vrhu članka.)