Inflacija u evrozoni iznad očekivanja, najviša za tri godine

Inflacija u evrozoni ubrzala je više nego što se očekivalo i dostigla najviši nivo u poslednje tri godine, podstakavši očekivanja da će Evropska centralna banka dodatno povećati kamatne stope.

Potrošačke cene u septembru su porasle 3,8 odsto u odnosu na isti mesec prošle godine, nakon rasta od 3,2 odsto u avgustu, saopštio je u petak Eurostat. To je najviša inflacija od septembra 2023. godine i nešto iznad medijalne procene od 3,7 odsto u anketi Bloomberga.

Bazna inflacija, koja isključuje volatilne stavke poput energije, čiji je rast bio glavni pokretač novog talasa pritiska na cene, porasla je na 2,5 odsto, u skladu sa očekivanjima. Inflacija u sektoru usluga ubrzala je na 3,2 odsto.

Bloomberg

Evropa se suočava s novim talasom inflacije, nakon što je neuspeh u okončanju rata u Iranu ponovo pogurao cene nafte i prirodnog gasa naviše. Cene su porasle više nego što se očekivalo u svakoj od četiri najveće ekonomije evrozone, a u Španiji su dostigle čak pet odsto.

Ekonomija 21-članog bloka zasad se dobro drži, naročito nakon što je ECB dva puta povećala troškove zaduživanja. Međutim, vlade, čije su finansije već opterećene, teško uspevaju da pruže podršku domaćinstvima i kompanijama dok se globalno tržište obveznica suočava s rasprodajom.

 

Zvaničnici ECB žele da spreče da energetski šok postane trajniji deo ekonomije kroz, između ostalog, snažnije zahteve za povećanje plata i više prodajne cene kompanija. Očekuje se da će kamatne stope povećati najmanje još dva puta, iako očekivanja o povećanju već ovog meseca slabe.

Predsednica ECB Christine Lagarde ove nedelje je, zajedno s drugim ključnim zvaničnicima centralne banke, ukazala da nema potrebe za žurbom s daljim pooštravanjem monetarne politike. Ona je rekla da će više prinose usporiti privredni rast i ograničiti prelivanje energetskog šoka na šire cene.

Članica Izvršnog odbora ECB Isabel Schnabel iznela je sličan stav, rekavši da će se tokom narednih meseci dobiti "jasnija slika" o kretanju inflacije.

"Iako je ukupna inflacija bila iznad očekivanja, tromesečni proseci i ukupne i bazne inflacije uglavnom su u skladu s najnovijim prognozama ECB. Osim toga, rast bazne inflacije uglavnom je posledica baznog efekta kod avionskih karata, dok je zamah inflacije u sektoru usluga oslabio. Zajedno s rastom prinosa na državne obveznice, koji je dodatno pooštrio finansijske uslove, to ukazuje da će Upravni savet izbeći hitno povećanje kamata u oktobru i verovatno poslednji put podići stope u decembru", kaže David Powell, viši ekonomista za evrozonu.

Uprkos dosadašnjoj otpornosti, sve su izraženije sumnje u sposobnost ekonomije da izdrži najnoviji talas poskupljenja. Pod pritiskom sve većeg nezadovoljstva javnosti, zemlje poput Nemačke smanjile su poreze na gorivo kako bi ublažile nagli rast cena na benzinskim stanicama. ECB, međutim, strahuje da bi takve neselektivne mere mogle dodatno pogoršati problem inflacije.

Postoje i drugi pokazatelji da bi situacija mogla dodatno da se pogorša. Mesečna anketa Evropske komisije pokazala je da su očekivanja kompanija u pogledu prodajnih cena u svim sektorima ostala iznad dugoročnih proseka, dok su očekivanja potrošača o inflaciji u narednih 12 meseci "primetno" porasla.