Domaća tražnja podiže prehrambenu industriju Srbije, izvoz zaostaje

Prehrambena industrija Srbije prolazi kroz dinamičnu fazu stabilizacije zahvaljujući oporavku u prvom kvartalu ove godine, usled jačanja domaće potražnje. Ukupna prerađivačka industrija beleži pad u prvom kvartalu 2026. godine zbog problema u radu rafinerije u Pančevu, ali i slabije inostrane tražnje. Prehrambena industrija još uvek nema pozitivan doprinos ukupnoj industriji, ali bi mogla da postane stabilizacioni faktor.

Nakon međugodišnjeg pada koji je trajao od 2024. godine, sektor prehrambene industrije je u martu ponovo oživeo uz međugodišnji rast od 3,7 odsto. Najnoviji podaci potvrđuju da se proizvodnja stabilizovala i nagoveštavaju ulazak u fazu oporavka. Sektor ima važan uticaj na ostatak privrede jer za sobom povlači domaću poljoprivredu, ambalažnu industriju, transport i logistiku, odnosno ima snažan multiplikativni efekat.

Glavno obeležje prehrambene industrijske proizvodnje u kratkom roku jeste ciklična volatilnost. Posmatrano dugoročnije, silazni trend koji je počeo sredinom 2024. godine stabilizovao se od druge polovine 2025. godine.

Prehrambena industrija dominira u prerađivačkoj industriji sa učešćem od 19,6 odsto, odnosno gotovo petine ukupne prerađivačke industrije, zbog čega njeno stanje direktno utiče na kretanje čitavog industrijskog sektora.

 

 

Koji proizvodi su pokretači oporavka

Unutar same prehrambene industrije u martu su zabeležena veoma različita kretanja, što ukazuje na promene u proizvodnim prioritetima i spoljnoj tražnji. Glavni pokretači oporavka bili su mlinarski proizvodi, sa rastom od 14,2 odsto, kao i pekarski proizvodi i testenine, koji su porasli 9,3 odsto. Pozitivan trend beleže i proizvodnja gotove hrane za životinje, prerada mesa i proizvodnja mlečnih proizvoda. Drugim rečima, rast je koncentrisan u osnovnim prehrambenim kategorijama.

Međutim, značajan međugodišnji pad od 10,1 odsto zabeležen je u preradi voća i povrća, koja predstavlja važnu izvoznu granu. Od ukupne vrednosti izvoza hrane i pića u 2025. godini, bez duvanskih proizvoda, voće (sveže i sušeno) i prerađevine od voća, izuzev sokova, činili su 21,6 odsto. Kada se posmatra ukupna vrednost robnog izvoza Srbije, kategorija voća učestvuje sa 2,6 odsto.

Pad je zabeležen i u proizvodnji biljnih i životinjskih ulja i masti, koja je smanjena za 6,8 odsto.

Sektor prehrambene industrije sve više se deli na dve različite dinamike: segment usmeren na domaće tržište ostaje stabilan, dok je izvozni deo suočen sa izazovima.

Rast zarada vraća život prehrambenoj industriji

Ulazak u fazu oporavka prehrambene industrije tesno je povezan sa snažnim rastom domaće potrošnje i maloprodaje, po čemu je Srbija među vodećim zemljama u Evropi. Promet u maloprodaji hrane, pića i duvana realno je porastao za 9,8 odsto u martu 2026. godine, dok kumulativni rast za prva tri meseca iznosi 6,9 odsto.

Ključni pokretači ovog trenda su rast zarada i jačanje kupovne moći stanovništva. Prosečna neto zarada u februaru iznosila je 116.127 dinara, što predstavlja realan rast od 9,5 odsto. Prosečna neto zarada u zemlji konačno je premašila vrednost prosečne potrošačke korpe, a ostvaren je i cilj prosečne plate od 1.000 evra. Inflacija se kretala u okviru cilja Narodne banke Srbije, ispod tri odsto. Iako je mart doneo blagi rast cena hrane na 2,8 odsto zbog ukidanja ograničenja marži, pritisak na budžete građana znatno je manji nego prethodne godine.

 

Statistički oporavak u maju 2026. godine prati i značajan institucionalni zaokret koji direktno menja odnose između proizvođača hrane i velikih trgovinskih lanaca. Usvojeni su novi zakoni o trgovinskim praksama, zaštiti potrošača i izmene Zakona o trgovini, koji donose konkretne promene na tržištu. Veliki trgovci više neće moći da rizik neprodate robe prebacuju na male proizvođače hrane. Rok plaćanja za robu kupljenu od primarnih proizvođača zakonski je ograničen na najviše 30 dana, što će direktno poboljšati likvidnost poljoprivrednika. Takođe, uvodi se obavezni elektronski registar otkupa poljoprivrednih proizvoda i stoke, čime se suzbija siva ekonomija i uvodi veća transparentnost u novčane tokove na selu.

U spoljnotrgovinskoj razmeni sektor prerađivačke industrije ostvario je kumulativni međugodišnji rast od 9,1 odsto u prvom kvartalu 2026. godine. Ovaj sektor učestvuje sa 87,8 odsto u ukupnom robnom izvozu Srbije, pa se u tom kontekstu ističe i značaj prehrambene industrije. Ipak, prehrambeni sektor nije dominantan izvozni motor privrede i znatno je više oslonjen na domaću tražnju.

 

 

Najveći doprinos rastu ukupnog izvoza u prvom kvartalu 2026. godine nije došao iz prehrambene industrije, već iz sektora kapitalnih proizvoda.

Prvi signali preokreta prehrambene industrije

Prehrambena industrija Srbije nalazi se u prelaznoj fazi između dugotrajnog silaznog trenda i početne stabilizacije. Iako je u martu 2026. godine zabeležen međugodišnji rast proizvodnje, kratkoročna volatilnost i negativni kumulativni rezultati u prvom kvartalu ukazuju da je još rano govoriti o punom oporavku. Pre se može govoriti o prvim signalima preokreta.

Rast domaće tražnje, podstaknut rastom realnih prihoda i maloprodaje, trenutno je ključni stabilizacioni faktor sektora. Međutim, njegova održivost ostaje ograničena očekivanim usporavanjem rasta realnih primanja i mogućim zaoštravanjem kreditnih uslova. Istovremeno, sektor pokazuje izraženu strukturnu dualnost: dok osnovne prehrambene kategorije beleže rast, izvozni segmenti, posebno prerada voća i povrća, ostaju pod pritiskom slabije spoljne tražnje i troškovnih faktora.

Dalje poboljšanje izgleda sektora zavisiće od kretanja u eksternom okruženju, pre svega od industrijske aktivnosti u evrozoni, kao i od stabilizacije cena energenata i poljoprivrednih inputa. Novi regulatorni okvir predstavlja pozitivan strukturni pomak koji bi dugoročno mogao da ojača likvidnost i investicioni potencijal domaćih proizvođača.

Posmatrano u celini, prehrambena industrija ima potencijal da u narednom periodu deluje kao stabilizacioni sektor privrede, ali ne i kao glavni generator industrijskog rasta.