Zašto je stan sve teže priuštiti?

Kamatne stope rastu, cene nekretnina su sve veće, a načini njihovog finansiranja sve nedostižniji. Ispratili smo jedan od traženijih pojmova u 2026. "Pomoć pri otplati stambenog kredita" i istražili o čemu se tačno radi. Zašto su stambeni krediti postali finansijski teret za prosečnog kupca i šta je dovelo do takvog razvoja situacije?

Pretrage vezane za pomoć kod stambenog kredita dostigle su najveći broj u maju ove godine. Kamatne stope u Evropi i u SAD su primetno porasle u rasponu od dve godine. To je imalo zakasneli odraz na ukupne troškove finansiranja nekretnina.

Uz podizanje kamatnih stopa, cene nekretnina su nastavile da rastu, te je na kraju porastao broj ljudi za koje se finansiranje stambenih kredita pokazalo problematičnim. Pre toga je bio skok u pretragama za vreme pandemije kovida uz naglo spuštanje kamatnih stopa, što nam ukazuje na posledicu gubitka poslova i neizvesnosti o stanju tržišta rada koje dovodi do nesposobnosti otplaćivanja kredita.

Rast kamatnih stopa povećava trošak finansiranja stambenih kredita, koji kupci nekretnina ne moraju odmah potpuno da osete. Sama kamatna stopa nije nužno glavni razlog koji potrošača dovede do nemogućnosti otplate kredita. Jedan od faktora je inflacija, zbog koje se troškovi svakodnevnog života povećavaju i zbog koje ostaje manje raspoloživog novca za otplatu kredita.

U početku je povećano finansijsko opterećenje moguće pokriti novčanim rezervama i "fondovima za crne dane", ali ako se visoki troškovi zadrže kroz duži period, te rezerve se postepeno iscrpljuju. Tek tada veća rata može postati ozbiljniji problem za budžet potrošača, što može objasniti zašto se potreba za pomoći pri otplati kredita pojavljuje sa vremenskim odmakom u odnosu na podizanje kamatnih stopa.

Osim uticaja na trošak samog kredita, visoke kamatne stope utiču i na odnos ponude i potražnje na tržištu nekretnina. Ako je ponuda stanova ograničena, cene mogu ostati visoke uprkos skupljem finansiranju. Tako se može dogoditi da kupci istovremeno imaju skuplje kredite i visoke cene nekretnina, što dodatno otežava kupovinu.

Budući da se radi o troškovima koji se postepeno menjaju, bitno je pogledati da li su ih pratili i prihodi stanovništva. Troškovi svakodnevnog života, cene nekretnina i promenljive kamatne stope nisu neočekivani i iznenadni izdaci. Zato je bitno uzeti u obzir da li su primanja pratila izdatke, odnosno da li su plate rasle uporedo sa troškovima.

 

 

Od 2019. plate su rasle i u SAD i u evrozoni, ali cene nekretnina nisu rasle istim tempom. Posebno se u SAD vidi veći rast cena nekretnina u odnosu na rast plata, što dodatno otežava kupovinu nekretnine i finansiranje stambenim kreditom.

U takvim uslovima iznajmljivanje može biti alternativa stambenom kreditu jer smanjuje potrebu za velikim početnim ulaganjem i dugoročnim zaduživanjem. S druge strane, kupovinom se kroz otplatu kredita stvara vlasništvo nad nekretninom, pa izbor između te dve opcije zavisi od prihoda, cene nekretnine i planova pojedinca.

Zaključno vidimo da su pretrage o problemima finansiranja stambenih kredita trenutno na najvišim nivoima u istoriji, što se može povezati sa nekoliko faktora poput inflacije, visokih kamatnih stopa i neusklađenog rasta plata u odnosu na rast cena nekretnina. Google Trends nas ne može informisati o značajnosti problema, već samo o tome koliko su potrošači zabrinuti.

U trendove poput ovog moramo uzeti u obzir i psihologiju potrošača i kolektivnu neizvesnost u globalnoj ekonomiji, a ne samo promene vidljive u novčanom toku potrošača. Upravo je u takvim periodima neizvesnosti važno ne donositi odluke iz panike, već iskoristiti priliku za pažljivije planiranje finansija, kao što je stvaranje finansijske rezerve, kalkulisanje sopstvene zaduženosti i alociranje novca u sigurnije i likvidnije oblike imovine.