Kamatne stope Feda i ECB: kako utiču na inflaciju, kredite, akcije i obveznice

Kamatne stope su jedan od najvažnijih instrumenata koje centralne banke koriste za upravljanje ekonomijom. Njihov rast ili pad utiče na cenu kredita, prinose na štednju, vrednost akcija i obveznica, kurs valuta, ali i na svakodnevne finansijske odluke građana i kompanija. Iako se o njima gotovo svakodnevno govori, mehanizam njihovog delovanja često ostaje nedovoljno jasan. Kako kamatne stope funkcionišu i zašto su toliko važne?

Povod za ovu priču su poslednji potezi dve najvažnije centralne banke sveta. U Sjedinjenim Državama novi predsednik Feda Kevin Warsh zauzeo je znatno čvršći stav prema inflaciji i nagovestio da neće žuriti sa spuštanjem kamata, dok je Evropska centralna banka u junu, prvi put od 2023. godine, podigla kamatne stope za 25 baznih poena zbog pojačanih inflatornih pritisaka.

Šta su zapravo kamatne stope i zašto ih centralne banke menjaju

Kamatna stopa koju određuje centralna banka (kod Feda je to federal funds rate, a kod ECB depozitna stopa) predstavlja kamatu kojom centralna banka utiče na cenu novca. Ona predstavlja osnovu na kojoj se formiraju sve druge kamate u ekonomiji, od kamata na stambene i poslovne kredite, do prinosa na državne obveznice i kamata na oročenu štednju. Centralne banke, međutim, ne određuju direktno kamate koje građani i kompanije plaćaju bankama, već referentnu kamatnu stopu na osnovu koje se one formiraju.

Kada centralna banka podigne referentnu kamatnu stopu, novac postaje skuplji u celom sistemu. Banke plaćaju više da bi se zadužile, pa taj trošak prenose na građane i kompanije kroz skuplje kredite. Kada je, s druge strane, spušta, novac postaje jeftiniji, kreditiranje se ubrzava, a potrošnja i investicije po pravilu rastu.

Centralne banke ovaj alat koriste prvenstveno da bi držale inflaciju pod kontrolom. Kada cene rastu prebrzo, kao što se sada dešava usled poskupljenja energije, podizanje kamata treba da ohladi tražnju i uspori rast cena. Kada, s druge strane, privreda usporava ili preti recesija, centralne banke spuštaju kamate kako bi podstakle zaduživanje, potrošnju i investicije.

Kako promena kamata stiže do realne ekonomije

Efekat promene kamatnih stopa nikada se ne oseti odmah, nego se kroz ekonomiju prenosi postepeno, kroz nekoliko kanala.

Bloomberg

 

Prvi i najdirektniji jesu krediti. Kada kamate rastu, stambeni krediti postaju skuplji, pa građani teže i sporije kupuju nekretnine, što hladi tržište nekretnina. Kompanije, s druge strane, finansiraju se po višim kamatnim stopama, pa usporavaju investicije, širenje proizvodnje i zapošljavanje kako bi smanjile troškove. Sve to zajedno smanjuje ukupnu potrošnju i investicije u ekonomiji.

Drugi je štednja. Kada su kamate više, građanima postaje isplativije da drže novac na štednim računima ili u obveznicama umesto da ga troše ili ulažu u rizičniju imovinu, jer dobijaju sigurniji i veći prinos bez dodatnog rizika. Na taj način deo novca izlazi iz potrošnje, što dodatno doprinosi usporavanju inflacije.

Treći je kurs valute. Više kamate po pravilu privlače strani kapital koji traži bolji prinos, što jača domaću valutu. Jača valuta znači jeftiniji uvoz, što dodatno pomaže u obaranju inflacije, ali istovremeno otežava izvoz jer domaći proizvodi postaju skuplji za strane kupce.

Na kraju, tu je i psihološki, odnosno efekat očekivanja. Tržišta ne reaguju samo na ono što je centralna banka upravo uradila, već pre svega na ono što investitori očekuju da će se dogoditi u narednim mesecima. Zato izjave poput onih koje su dali Warsh i Lagarde u prethodnom periodu često pokreću tržišta jednako snažno kao i sama odluka o kamatnoj stopi.

Kako kamate i očekivanja o njima pomeraju cene imovine

Upravo zato što se efekat na realnu ekonomiju oseti sa zakašnjenjem, finansijska tržišta reaguju mnogo brže na samu najavu ili nagoveštaj promene kamata. Evo kako to izgleda kod tri glavne klase imovine.

Akcije

Kada kamate rastu, akcije po pravilu postaju manje atraktivne u odnosu na obveznice. Razlog je taj što obveznice sada nude siguran i veći prinos, pa investitori imaju manje razloga da preuzimaju rizik ulaganja u akcije radi višeg prinosa. Istovremeno, veće kamate znače skuplje kredite za kompanije, pa se očekuje da će one manje investirati, sporije rasti i ostvarivati slabije rezultate, što dodatno pritiska cene akcija.

Ovaj efekat je posebno izražen kod tehnoloških i rastućih kompanija, čija se vrednost najvećim delom zasniva na profitima koji se očekuju tek u budućnosti, a viša kamata čini te buduće profite manje vrednim u sadašnjosti. Kada kamate padaju, dešava se suprotno: kredit je jeftiniji, kompanije lakše investiraju i rastu, a akcije, posebno rastuće, obično dobijaju na vrednosti.

 

 

Obveznice

Kod obveznica veza je direktna, ali često zbunjuje investitore zbog obrnutog odnosa između cene obveznice i njenog prinosa - kada kamate rastu, cene postojećih obveznica padaju. To je zato što nove obveznice sada nose viši, atraktivniji kupon, pa stare obveznice sa nižim kuponom gube na vrednosti kako bi njihov efektivni prinos bio usklađen sa novim tržišnim uslovima.

Kada kamate padaju, dešava se obrnuto - cene postojećih obveznica sa višim kuponom rastu jer postaju relativno atraktivnije od novoemitovanih. Obveznice sa dužim rokom dospeća po pravilu su osetljivije na promene kamatnih stopa od kratkoročnih, jer je njihov novčani tok "zaključan" na duži period.

Sirovine

Kaga je reč o sirovinama, poput nafte, gasa ili metala, veza sa kamatama je manje direktna, ali podjednako važna. Više kamate obično jačaju domaću valutu, a kako se većinom sirovina globalno trguje u dolarima, jači dolar čini sirovine skupljim za kupce koji plaćaju drugim valutama, što obara tražnju i cene. Uz to, više kamate poskupljuju troškove držanja zaliha i finansiranja pozicija u sirovinama, što dodatno smanjuje interesovanje investitora.

Zlato je poseban slučaj, jer za razliku od obveznica ili štednje, ono ne donosi kamatni prinos, pa rast kamatnih stopa uglavnom smanjuje njegovu atraktivnost.

Trenutna situacija je, međutim, složenija zbog rata na Bliskom istoku. Energenti poskupljuju zbog rizika po snabdevanje, a ne zbog promene kamatnih stopa, što je ujedno i jedan od glavnih razloga zbog kojih Fed i ECB razmatraju dalje pooštravanje monetarne politike.           

Tržište plemenitih metala zabeležilo je volatilnu prvu polovinu godine. Zlato je dostiglo novi rekord u januaru, ali je u drugom kvartalu izgubilo 14 odsto, što je najgori rezultat od 2013. godine. Srebro je zabeležilo gubitke od početka godine. O kretanjima na tržištu plemenitih metala od početka godine i onome što nas očekuje Marija Jevtić razgovarala je sa osnivačem i izvršnim direktorom Crescat Capital-a Kevinom Smithom.  Zlato je od početka 2026. godine zabeležilo značajnu promenljivost, što je i izvršni direktor Crescat Capital-a Kevin Smith potvrdio, ukazujući da su se od prošle godine desile brojne promene. "Prošle godine, zlato je zaista bilo vođeno očekivanjima smanjenja stopa Fed-a i potencijalno slabijeg dolara. To je pokrenulo zlato nagore preko 100 odsto u januaru 2025. godine. I zlato je postalo zaista vruća momentum trgovina, možda ona koja je jednostavno istrčala ispred sebe. Onda smo imali i nominaciju Kevina Varsha 30. januara. To je ono što je zaista stavilo tačku ili zaista nastavilo pad zlata od početka godine do danas - Varsh je jednostavno viđen od strane tržišta kao neverovatno jastrebovski nastrojen", rekao je Smith.  Osim toga, potražnja centralnih banaka bila je, takođe, ključni pokretač višegodišnjeg rasta zlata. Kada je reč o tome da li centralne banke I dalje kupuju zlato, Smith je odgovorio potvrdno i dodao da je potražnja centralnih banaka za zlatom - u prvom kvartalu ove godine - bila "jaka".  "Procenjene su kupovine od 244 tone. Prema anketi Svetskog saveta za zlato među guvernerima centralnih banaka - prva četiri razloga zbog kojih menadžeri rezervi poseduju zlato su učinak tokom vremena krize, diverzifikacija portfolija, geopolitički rizik i zaštita od inflacije", ukazuje Smith.  Smith smatra da rat u Iranu čini sve ove razloge još relevantnijim. "Takođe, 89 odsto menadžera rezervi u anketi Svetskog saveta za zlato reklo je da očekuju da će zalihe zlata centralnih banaka nastaviti da rastu tokom narednih 12 meseci. Centralne banke su akumulirale u proseku 1.000 tona zlata tokom svake prethodne četiri godine. To je značajno više u odnosu na prosek od 500 tona tokom prethodne decenije. Pored toga, prema nedavnom izveštaju Rojtersa, kineska centralna banka produžila je svoj niz kupovine zlata na dvadeseti uzastopni mesec u junu. Baš prošlog meseca, kupili su preko 75 miliona unci u svakom od poslednja dva meseca", rekao je Smith.  Kada je reč o srebru - od početka godine beleži gubitke. Smith kaže da je najveće iznenađenje verovatno bilo povlačenje srebra.  "Faktori industrijske potražnje su stvarni. Premda smo i primetili određenu supstituciju bakrom u solarnim panelima, kada je srebro otišlo iznad 100 dolara po unci ranije ove godine. Međutim, prema Institutu za srebro, upravo smo završili petu uzastopnu godinu gde je ukupna potražnja premašila ukupnu ponudu, a očekuje se da će 2026. biti šesta uzastopna godina. Tako da bi i industrijska potražnja i investiciona potražnja za srebrom trebalo da ostanu jake u drugoj polovini, dok bi zalihe trebalo da ostanu tesne u godinama koje dolaze, s obzirom na nedostatak investicija u rudarsku industriju tokom poslednje decenije. To je zaista razlog zašto smo najviše bikovski nastrojeni prema srebru ovde u Crescat-u i zašto sam ja posebno. Reč je o nedostatku investicija od strane industrije - zapravo suprotnost CapEx ciklusu za veštačku inteligenciju I data centre koji vidimo danas", zaključio je Smith.

  

Istovremeno, zlato je od početka sukoba izgubilo deo svoje vrednosti uprkos statusu "sigurne luke". Razlog nije samo rast očekivanja da će kamate ostati više duže vreme, već i realizacija profita nakon snažnog rasta tokom 2025. godine. Pojedine centralne banke su dodatno povećale ponudu prodajom dela zlatnih rezervi kako bi finansirale skuplji uvoz energenata, što je takođe izvršilo pritisak na cenu.

Šta ako Fed i ECB krenu u smeru podizanja kamate

Uzmimo scenario koji tržišta trenutno aktivno razmatraju. Fed, pod Warshovim vođstvom, na narednim zasedanjima odluči da podigne kamatu obrazlažući to time da je inflacija, delom usled poskupljenja energije zbog rata na Bliskom istoku, i dalje previsoka. Istovremeno, ECB ponovi junski potez i dodatno podigne kamatnu stopu zbog jačih inflatornih pritisaka.

Bloomberg

 

 

U tom slučaju prinosi na državne obveznice bi porasli, dok bi njihove cene pale. Akcije bi se našle pod pritiskom zbog skupljeg finansiranja i slabijih izgleda za rast kompanija, dolar bi dodatno ojačao, dok bi zlato istovremeno bilo zaglavljeno između statusa "sigurne luke" i pritiska viših kamatnih stopa.

Da su, s druge strane, primirja na Bliskom istoku postala trajnija, cene energije nastavile da padaju, a inflacija usporila, Fed i ECB imali bi prostora da odustanu od daljeg pooštravanja monetarne politike, pa čak i da najave prve rezove kamata. U tom scenariju akcije bi verovatno ojačale, prinosi na obveznice pali, njihove cene porasle, a dolar oslabio.

Važno je naglasiti da tržišta uglavnom unapred uračunavaju očekivane poteze centralnih banaka. Zato najveće promene cena najčešće nastaju kada centralne banke iznenade investitore ili pošalju drugačiji signal od očekivanog.

Šta iz svega ovoga treba zapamtiti

Kamatne stope predstavljaju cenu novca i jedan su od najmoćnijih instrumenata kojima centralne banke utiču na ekonomiju. Njihove promene ne određuju samo koliko će koštati kredit ili koliki će biti prinos na štednju, već utiču i na vrednost akcija, obveznica, valuta i sirovina.

Zbog toga odluke Feda i ECB nisu važne samo za ekonomiste i investitore, već za svakoga ko planira da se zaduži, štedi ili ulaže. Razumevanje načina na koji kamatne stope funkcionišu pomaže da se lakše objasne promene koje svakodnevno vidimo u ekonomiji i na finansijskim tržištima.

- Ažurirano u tekstu intervjuom Kevina Smitha za emisiju Connect na Bloomberg Adria TV.