Posle rudnika i čelika, Srbija Kini nudi AI i robotiku

Posle više od decenije ulaganja u puteve, pruge, železaru, rudnike i auto-industriju, kineske investicije u Srbiji ulaze u novu fazu. Nakon gotovo 18 milijardi evra uloženih u infrastrukturu i tešku industriju, težište pažnje Pekinga i Beograda sada se pomera ka sofisticiranijim tehnologijama, data centrima, veštačkoj inteligenciji i robotici. Upravo bi trenutna poseta predsednika Srbije Aleksandra Vučića Pekingu mogla da označi početak novog investicionog ciklusa u trenutku kada strane direktne investicije padaju, a kineske izostaju.

 

 

Katarina Zakić, načelnica Centra za kineske studije Instituta za međunarodnu politiku i privredu, podseća da smo u proteklim nedeljama svedočili dvema izuzetno značajnim diplomatskim posetama Kini: predsednika SAD i Rusije, Donalda Trumpa i Vladimira Putina. One su bile podstaknute komplikovanim geopolitičkim prilikama, koje se i te kako odražavaju na ekonomsku stvarnost. 

"U tom smislu, poseta srpske delegacije Kini, i to na poziv predsednika Xija, pokazuje kakvo je stanje sveukupnih odnosa Srbije i Kine, kao i koliko Kina uvažava Srbiju kao svog partnera na prostoru Balkana. Ona je ujedno i dodatni pokazatelj da Kina vidi Srbiju kao svog postojanog budućeg partnera, uprkos svemu što se dešava u neizvesnom i rizičnom globalnom okruženju",  kaže Zakić za Bloomberg Adriju.

Poseta najavljena prošle godine

Za Stefana Vladisavljeva, programskog direktora Fondacije BFPE za odgovorno društvo, poseta srpske delegacije Kini nije iznenađenje. Najavljena je još prošle godine prilikom prethodnog Vučićevog odlaska u Peking na vojnu paradu povodom 80 godina od pobede Kine u Drugom svetskom ratu. Tada je, kaže, najavljena i bilateralna poseta za početak ove godine, a realizovana je tek u maju.

"Mislim da je slučajnost to što se dešava posle Trumpove i Putinove posete, jer je Trumpova poseta bila planirana ranije, ali je pomerena zbog rata u Iranu. Ovu posetu treba posmatrati pre svega u kontekstu spoljne politike Srbije. Ona nije uslovljena geopolitičkim previranjima i dešavanjima. Obe strane će u ovih nekoliko dana nastojati da postignu određene sporazume koji su u okviru bilateralnih interesa", smatra Vladisavljev.

Instagram/buducnostsrbijeav

 

Kineski predsednik Xi Jinping, koji se u ponedeljak susreo sa predsednikom Srbije, ocenio je da je kinesko-srpsko prijateljstvo izdržalo test "i krvi i vatre" i istakao da se to prijateljstvo pokazalo još dragocenijim usred međunarodnih prilika koje se velikom brzinom menjaju. "Dve zemlje bi trebalo da jačaju razmenu, da konsoliduju uzajamno poverenje i podržavaju jedna drugu u vremenu kada svet postaje sve turbulentniji". Najavio je prekretnicu u bilateralnim odnosima dve zemlje i poručio da će "strateško partnerstvo biti podignuto na nove visine".

Vladisavljev kaže da je Kina bila najveći pojedinačni investitor u Srbiji od 2021. do 2024. godine. Međutim, tokom 2025. dogodio se drastičan pad i gotovo da nije bilo investicija iz Kine, a značajno su smanjene i investicije iz ostalih zemalja. Jedan od ciljeva ove posete zato može biti obnavljanje priliva direktnih investicija koje su važne za rast srpske ekonomije.

 

 

Srbija - kineska ulaznica u EU

"Očekuje se da tokom ove posete budu najavljene potencijalne investicije koje bi mogle da dođu u Srbiju. Te investicije bi sve manje bile vezane za tradicionalne industrije. Postoji težnja da se težište pažnje prebaci na nove tehnologije, što bi Srbiji značilo, a Kini omogućilo približavanje evropskom tržištu i određeno pozicioniranje u Evropi, s obzirom na to da Srbija ima status kandidata za članstvo u Evropskoj uniji i sporazum o slobodnoj trgovini sa EU."

Razlog zbog kojeg je Kina prebacila određene fabrike iz oblasti auto-industrije u Srbiju jeste to što je geografski blizu evropskog tržišta i predstavlja pogodnu tačku za plasman proizvoda ka Evropi. Do sada su investirali oko 1,6 milijardi evra, a od naše države su dobili subvencije za otvaranje radnih mesta u iznosu od nešto više od 100 miliona evra.

 

 

"Tokom 2025. godine imali smo nula kineskih investicija jer je došlo do kraja investicionog ciklusa. Linglong je ušao u punu proizvodnju, dok su Zijin, HBIS i druge kompanije podigle kapacitete do maksimuma. Ne vidim drugi poseban razlog zašto nije bilo novih investicija pa sada treba da uđemo u novi krug pregovora", objašnjava Vladisavljev.

Xi prihvatio da otvori fabrike veštačke inteligencije i robotike u Srbiji

Najavljenu fabriku robota vidi kao pravac u kojem bi partnerstvo trebalo da se razvija, ne samo sa Kinom, već generalno na polju novih tehnologija. Ostaje pitanje u kom će se kapacitetu to realizovati.

Vučić je u ponedeljak, posle susreta sa predsednikom Kine, rekao novinarima da je predsednik Xi prihvatio predlog o ulaganjima u fabrike veštačke inteligencije i robotike u Srbiji. Kineske kompanije AgiBot i Minth u Beogradu su u februaru predstavile humanoidne robote opremljene AI tehnologijom i zajedničku viziju razvoja, a objavile su i da im je namera da Srbija postane prva zemlja u Evropi u kojoj će se pametni roboti proizvoditi i biti polazna tačka za širenje ka evropskim tržištima. Tada da je rečeno da bi Srbija ove godine mogla da počne kao prva zemlja u Evropi da proizvodi takve robote i da je plan da se između 2026. i 2030. napravi ukupno 50 fabrika. 

Zakić kaže da je posle prošlogodišnjeg zatišja na neki način bilo očekivano povećanje kineskih investicija tokom ove i narednih godina.

 

 

"Što se tiče određenog zaokreta u pogledu sektorskog tipa investicija, i on je na neki način bio očekivan. Srpska vlada je tokom poslednjih 15 godina postigla veliki uspeh u privlačenju stranih investicija, ali je sektorska struktura takvih investicija bila nepovoljna. Od 2024. godine dolazi do određenih promena u pogledu tipa politike, odnosno načina i sektora u kojima će se davati podsticaji za inostrane investitore".

Prema najavama, podsticaji će biti više usmereni na industrije ili sektore koji će doprineti razvoju, a ne samo rastu srpske privrede. "Upravo je ulaganje u grane ili industrije koje mogu pomoći stvaranju gotovih proizvoda sa visokom dodatom vrednošću, a ne samo poluproizvoda ili delova, kao i proizvoda koji su visokotehnološki sofisticirani, dobar način za unapređenje razvoja privrede. Bitno je, naravno, stvoriti i druge preduslove da bi ovakve kompanije mogle da dođu u Srbiju, od kojih bih posebno izdvojila kvalifikovanu radnu snagu", navodi Zakić.

Srbija na Balkanu predvodi po kineskim investicijama

Među zapadnobalkanskim državama, Srbija ima najrazvijeniji odnos sa Pekingom, izgrađen kroz međudržavne sporazume, poslovanje kineskih fabrika i kineske kredite za velike infrastrukturne projekte. Uz više puta ponovljene ocene da Srbiju i Kinu krasi "čelično prijateljstvo", Vučić se u ponedeljak zahvalio Xiju "na svemu do sada postignutom".

Kineske firme godinama rade na nekim od najvažnijih infrastrukturnih projekata u Srbiji. Kompanija Zijin godinama eksploatiše bakar i zlato u Boru, na istoku Srbije, a konglomerat Hestil grupa, drugi proizvođač čelika u svetu, upravlja velikom železarom u Smederevu.

Ukupna vrednost kineskih investicionih projekata i projekata na kojima rade kineske kompanije u periodu od 2010. do 2025. godine iznosi oko 21 milijardu dolara (18 milijardi evra).

Od tog iznosa, nešto više od sedam milijardi je u obliku kineskih stranih direktnih investicija (HBIS, Zijin Mining, Shandong Linglong, Mei Ta, Xingya, Minth itd.). Ostatak se odnosi na projekte koji su većinom realizovani preko kineskih zajmova (pruga Beograd–Subotica, Kostolac Blok B, deonice auto-puta "Miloš Veliki"), mada ima i projekata na kojima su angažovane kineske kompanije, a koje je srpska strana finansirala iz drugih sredstava ("Čista Srbija").

Zijin povećao izvoz iz Srbije

Spoljnotrgovinska robna razmena Srbije sa Kinom značajno je uvećana od trenutka uključivanja kineskih strateških partnera u sektor rudarstva i prevashodno je vođena razmenom tih proizvoda. U poslednjih pet godina razmena je značajno napredovala, kako na izvoznoj, tako i na uvoznoj strani. Od 2021. do 2025. godine izvoz je više nego dupliran (2,3 puta veći), dok je uvoz povećan 1,8 puta.

"Imajući u vidu da u razmeni sa Kinom dominira uvozna komponenta i da je intenzitet uvoza veći od izvoznog, deficit u razmeni sa ovom zemljom iz godine u godinu sve je veći i u 2025. godini dostigao je 4,6 milijardi evra (naspram 2,7 milijardi evra u 2021. godini)", navode u Privrednoj komori Srbije.

 

 

Izvoz u Kinu pretežno je definisan plasmanom ruda, bakra i proizvoda od bakra, koji čine oko 90 odsto ukupnog godišnjeg izvoza Srbije u tu zemlju.

Sporazum o slobodnoj trgovini sa Kinom učinio je plasman srpskih proizvoda u Kinu lakšim i dostupnijim, dok je uvoz robe široke potrošnje i sirovina za prerađivačku industriju sada jeftiniji i konkurentniji.

To pojeftinjenje uvoza čini domaću proizvodnju jeftinijom, a samim tim i konkurentnijom prilikom plasmana na druga tržišta.

Udeo srpskog izvoza u Kinu u ukupnom izvozu iz godine u godinu raste i sada je na nivou od šest do sedam odsto, dok udeo uvoza iz Kine u ukupnom republičkom uvozu trenutno iznosi oko 15,5 odsto.

"Konkretne efekte Sporazuma o slobodnoj trgovini sa Kinom još je rano sumirati s obzirom na to da je reč o relativno kratkom periodu korišćenja benefita sporazuma (nešto manje od dve godine). Zavisnost od Kine u spoljnotrgovinskoj razmeni praktično je nemoguće diverzifikovati uvozom sa drugih tržišta zbog svih benefita koji Kinu svrstavaju među vodeće svetske ekonomije. Ova zemlja je nepresušan izvor sirovina i repromaterijala neophodnih za sve segmente industrije, kako naše, tako i drugih privreda sveta", ocenjuju u Privrednoj komori Srbije.