Zarade u javnom sektoru rastu brže od BDP-a, reforma plata još na čekanju

U javnom sektoru će od decembra plate biti povećane za osam odsto, dok će zaposleni u socijalnoj zaštiti dobiti dodatno povećanje od 12 odsto, kao pokušaj da se nadoknadi višegodišnje zaostajanje zarada u tom sektoru. Uz očekivanu inflaciju od nekoliko procenata, zaposlene očekuje realan rast plata, ali ekonomisti upozoravaju da zarade već rastu brže od proizvodnje. Takva dinamika otvara pitanje koliko dugo plate mogu da rastu brže od BDP-a i produktivnosti, a da se taj jaz ne odrazi na ostatak ekonomije.

Aleksandra Anić, profesorka Ekonomskog fakulteta u Beogradu, smatra da bi realni rast zarada trebalo da prati rast produktivnosti rada i bruto domaćeg proizvoda (BDP). Ako inflacija bude oko tri odsto, kako prognozira Narodna banka Srbije (NBS), povećanje nominalnih plata od osam odsto značilo bi realni rast od gotovo pet odsto, dok se realni rast BDP-a u 2026. procenjuje takođe na oko tri odsto.

"To znači da bi bilo bolje da nominalni rast zarada bude oko šest-sedam odsto", ocenjuje Anić.

Plate u javnom sektoru i tokom ove godine rasle su brže nego u privatnom sektoru. Prema podacima za prvu polovinu godine,bile su veće za 8,2 odsto nego godinu ranije, dok je rast u privatnom sektoru iznosio 6,1 odsto.

Prema mišljenju sagovornice Bloomberg Adrije, dosadašnja razlika u rastu zarada između javnog i privatnog sektora ne bi trebalo dodatno da se povećava. "Poželjno je da rast zarada bude sličan u oba sektora, ili da čak bude veći u privatnom sektoru."

Dragan Aleksić, takođe profesor Ekonomskog fakulteta smatra da najavljeni rast plata nije ekonomski opravdan. "Ovakvo povećanje predstavlja glavni instrument Vlade Srbije da pokuša da ostvari ranije zacrtan cilj - prosečnu zaradu od 1.400 evra u 2027. godini." A ne treba zanemariti i predizborni momnat.

Veće povećanje za socijalnu zaštitu

On dodaje da plate u socijalnoj zaštiti rastu jer taj sektor nije atraktivan zbog teških uslova rada i niskih zarada. To se moglo videti i iz prezentacije predsednika Srbije o poslednjem paketu ekonomskih mera. U ovom sektoru i posle vanrednog povećanja zarade će biti 2,5 puta veće nego 2012. godine, dok su plate u zdravstvu porasle tri puta.

Inače, veći rast u zdravstvu Aleksić tumači kao način da se ospori narativ prema kojem Srbija godišnje gubi veliki broj lekara i medicinskih sestara koji odlaze u Nemačku da rade, pa se ovime stiče utisak da je država popravila relativni položaj zaposlenih, tako da oni u budućnosti neće imati potrebu da odlaze iz zemlje.

Svakako, povećanje od 12 odsto u sektoru socijalne zaštite nije presedan, podseća profesor Ekonmskog fakulteta. "I ranijih godina su neki sektori izdvajani i njihova zarada je povećavana više u odnosu na ostatak javnog sektora."

Aleksandra Anić to uvećanje smatra opravdanijim, iako ni ono neće rešiti probleme koji su se u tom domenu gomilali godinama.

"Plate u socijalnoj zaštiti su decenijama bile potcenjene i značajno ispod republičkog proseka. Prosečna zarada u socijalnoj zaštiti sa smeštajem je iznosila 89.000 dinara, a bez smeštaja 98.000 dinara, što je 74 odsto i 81 odsto republičkog proseka u drugom kvartalu 2026, respektivno", precizira sagovornica.

Istovremeno, loši uslovi rada i veliki broj porodica i korisnika o kojima zaposleni brinu doprineli su padu broja zaposlenih u centrima za socijalni rad. Reč je uglavnom o visokoobrazovanim stručnjacima, među kojima su psiholozi, pedagozi i pravnici.

Depositphotos

"Sindikat zaposlenih u socijalnoj zaštiti procenjuje da u Srbiji nedostaje oko 1.700 radnika u socijalnoj zaštiti. Izveštaj Državne revizorske institucije (DRI) navodi da u period 2020-2022. osam centara za socijalni rad nije imalo nijednog socijalnog radnika, 21 centar je radio bez pravnika, 17 bez psihologa, a 57 bez ijednog pedagoga. Sistem socijalne zaštite zahteva hitno zapošljavanje, izjednačavanje plata barem na nivo republičkog proseka, kao i mnogo bolje uslove za rad", napominje profesorka Ekonomskog fakulteta.

Prosveta bliže proseku

U prosveti je, podsetimo, cilj da početna plata nastavnika sa visokim obrazovanjem dostigne republički prosek, što je još 2023. predviđeno protokolom koji je Vlada Srbije potpisala sa sindikatima. U toj delatnosti, iako su zarade u poslednje vreme značajno rasle, još nisu dostigle prosečnu platu u Srbiji.

Trenutno se nalaze na 97 odsto republičkog proseka, kaže Anić, koja očekuje da bi i u narednom periodu one mogle da budu približne prosečnoj zaradi u zemlji.

Aleksić pak prosvetu u ovom trenutku posmatra kao jedan od neizvesnijih sektora, ukazujući na to da će buduće zarade umnogome zavisiti od toga šta će se dogoditi na izborima. "Vladajuća koalicija je već najavila da bi u narednom periodu sprovela određene reforme u oblasti obrazovanja, a verovatno određene ideje ima i druga politička opcija koja pretenduje da dođe na vlast. Upravo je zbog toga veoma nezahvalno predviđati šta bi moglo da se desi sa zaradama u ovom sektoru."

Neizvesnost nije vezana samo za buduće promene u prosveti, već i za to što se u pojedinim delovima javnog sektora zarade mogu menjati i mimo opšteg povećanja. To je posebno važno kod policije i vojske, gde se osnovica uglavnom usklađuje sa opštim rastom zarada u javnom sektoru, ali se kroz posebne propise mogu menjati koeficijenti i beneficije, navodi Aleksić. Zbog toga njihova zarada može vanredno da poraste više nego u javnom sektoru. "Upravo ovo i jeste bio slučaj u prethodnim godinama."

Sagovornici naglašavaju da podaci o broju zaposlenih i zaradama u policiji i vojsci nisu u potpunosi javni iz bezbednosnih razloga. Republički zavod za statistiku (RZS) ne objavljuje zasebne podatke o njihovim zaradama.

Koeficijenti su takođe važni i za razumevanje ranijih povećanja koja su pojedinim zaposlenima u javnom sektoru stizala u martu, kao što je, recimo bilo u zdravstvu. "Povećanje obično startuje od istog meseca i to je po pravilu januar naredne godine (plata isplaćena u februaru), dok će ove godine sa decembrom biti napravljen presedan. Ova povećanja u martu nisu bila povećanja plata u javnom sektoru, to je upravo bila izmena koeficijenata. Tako je bilo i u visokom obrazovanju pre par godina", podseća Aleksić.

Povećanja plata poslednjih godina

Ozbiljnije povećanje zarada u javnom sektoru počelo je 2019. godine, kroz opšta i ciljana sektorska povećanja. U januaru te godine zarade su povećane između sedam i 12 odsto, zavisno od kategorije zaposlenih. Medicinski i stomatološki tehničari dobili su 12 odsto, lekari 10 odsto, a zaposleni u obrazovanju, socijalnoj zaštiti, policiji, vojsci i BIA po devet odsto. U novembru iste godine usledilo je još jedno povećanje, od osam do 15 odsto, pri čemu su medicinske sestre i tehničari dobili najveću povišicu.

Tokom 2020. godine plate zdravstvenih radnika povećane su još 10 odsto, dok su 2021. dobili dodatnih pet odsto, a ostali zaposleni u javnom sektoru su kroz dva povećanja stigli do ukupnih pet odsto. U 2022. godini plate većine zaposlenih povećane su sedam odsto, dok su zaposleni u zdravstvu, vojsci i socijalnoj zaštiti dobili osam odsto.

Depositphotos

U 2023. godini usledilo je povećanje od 12,5 odsto za javni sektor, uz dodatnih od 5,5 odsto za prosvetu, medicinske sestre i tehničare i negovateljice u socijalnoj zaštiti od septembra. Od januara 2024. svi zaposleni u javnom sektoru dobili su još 10 odsto.

Tokom 2025. plate su povećane za osam odsto u javnom sektoru, odnosno 11 odsto u prosveti, uz dodatna povećanja od po pet odsto za prosvetu u martu i za prosvetu i zdravstvo od oktobra. Od januara 2026. godine usledilo je još jedno opšte povećanje od 5,1 odsto.

Reforma plata i dalje čeka

Kao sistemski problem ostaje način na koji se zarade u javnom sektoru određuju. Reforma plata i uvođenje platnih razreda započeti su pre 13 godina, kada je Vlada Srbija najavljivala racionalizaciju i povećanje efikasnosti javnog sektora, ali sistem i dalje nije reformisan. Naredne, 2014. godine usvojena je Strategija reforme javne uprave, a 2016. donet je Zakon o sistemu plata u javnom sektoru.

Međutim, pokušaj države da uvede platne razrede u javni sektor i uspostavi princip "jednaka plata za jednak rad" formalno je završen u martu 2025, kada je Narodna skupština usvojila zakon kojim je prestao da važi Zakon o sistemu plata zaposlenih u javnom sektoru, ali i još tri zakona kojima su bile uređene plate i radni odnosi u različitim delovima javnog sektora. Kada je predlagala da se ova regulativa stavi van snage, vlada je u obrazloženju navela da će se sistem plata reformisati na drugačijim osnovama, uz podršku Međunarodnog monetarnog fonda, ali nije određen datum do kada bi novi sistem trebalo da bude uveden.

U svojoj analizi o platnim razredima i poukama iz neostvarene reforme, Fiskalni savet naveo je da odustajanje od tog modela nije neuspeh implementacije, već priznanje da je reforma za oko 500.000 zaposlenih u javnom sektoru od početka bila konceptualno pogrešno postavljena, što je rezultovalo time da je pregovaračka moć - a ne objektivni kriterijumi - oblikovala strukturu plata u javnom sektoru.

Depositphotos

Aleksić kao jednu od glavnih prepreka vidi veliku heterogenost javnog sektora. "Mnogi njegovi delovi imaju posebne zakone i uredbe kojima se dodatno definišu koeficijenti i različita pravila na osnovu kojih se formiraju plate."

Uvođenje jedinstvenijih platnih razreda zato bi neminovno proizvelo dobitnike i gubitnike, a u tim okolnostima je, ističe profesor, veoma teško objasniti nekome zbog čega je njegova zarada smanjena preko noći.

Sagovornici Bloomberg Adrije smatraju da za uvođenje platnih razreda trenutno ne postoje ključni preduslovi - snažna politička podrška i dovoljno razrađen model.

U međuvremenu, država je uvela centralni informacioni sistem za obračun zarada - Iskra, za koji je ministar finansija Siniša Mali pre pet godina rekao da "uvodi red u sistem zarada" i da će se sprovoditi fazno. Ona nije isto što i reforma platnih razreda, ali jeste sistem koji objedinjuje podatke o zaposlenima i zaradama i zamenjuje više različitih aplikacija za obračun plata, sa ciljem da omogući bolje planiranje, izvršenje i kontrolu rashoda za zaposlene. Ideja je da država na jednom mestu ima podatke o zaposlenima, njihovim zaradama i drugim primanjima i da preko sistema može da prati koliko se za njih izdvaja iz budžeta.

U Fiskalnoj strategiji za 2027. godinu sa projekcijama za 2028. i 2029. godinu se kaže da je sistem sada u poodmakloj fazi i obuhvata direktne i indirektne korisnike budžeta države, uključujući pravosuđe, kulturu, socijalnu zaštitu, obrazovanje (izuzev visokog obrazovanja), zdravstvo i jedinice lokalne samouprave sa njihovim indirektnim korisnicima. "Preostali segmenti javnog sektora, uključujući zaposlene u Ministarstvu odbrane, Ministarstvu unutrašnjih poslova,  Bezbednosno-informativnoj agenciji i sistemu visokog obrazovanja, biće uključeni u sistem do 2029. godine", najavljuje se u dokumentu.