Državna pomoć i budžet: rast potrošnje uz veći fiskalni trošak

Novi paket mera, kojim je država u ponedeljak najavila podršku stanovništvusa stanovišta makroekonomije, verovatno će imati privremen pozitivan uticaj na privrednu aktivnost, jer će dovesti do rasta potrošnje, rekao je profesor Ekonomskog fakulteta Milojko Arsić u utorak na predstavljanju biltena "Kvartalni monitor", koji uređuje. "Građani će kupovati neke proizvode, što će povećati tražnju i samim tim uticati na privrednu aktivnost, ali cena je veći dug."

Prema njegovim rečima, socijalne implikacije su ovog puta bolje postavljene u odnosu na prethodne mere podrške, koje su bile linearne. "Ovde su odabrane ugrožene ciljne grupe - i među penzionerima i među korisnicima socijalne zaštite i drugim kategorijama."

Arsić očekuje da će paket vredan 600 miliona evra prvenstveno uticati na povećanje fiskalnog deficita. "Možda ne u tom punom iznosu, jer će država možda uštedeti na nekim drugim pozicijama."

Druga fiskalna posledica je povećanje javnog duga, imajući u vidu da će se mere finansirati iz ranijeg zaduživanja države, kazao je. "Država se unapred zadužila da bi ovo finansirala. Krajem aprila se zadužila za tri milijarde evra i od toga je oko 900 miliona iskoristila za vraćanje starih dugova, a 2,1 milijarda je ostala da se finansiraju rashodi države, uključujući i ove rashode."

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić je rekao da će novac za ove mere biti izdvojen iz državnog budžeta i da neće biti novog zaduživanja. "Isplaćujemo ovo iz budžeta i ostaćemo izrazito nisko zadužena zemlja", kazao je Vučić i dodao da stopa javnog duga iznosi 43,7 odsto. 

 

Bloomberg

 

Efekat povećanja plata zavisiće od kretanja inflacije

Državni vrh najavio je i da bi plate u javnom sektoru mogle da budu povećane ako srpski BDP ove godine poraste za preko tri odsto. "Ukoliko stopa privrednog rasta bude prešla tri odsto, moći ćemo pre kraja godine značajno da povećamo i plate i penzije", rekao je Vučić prilikom objave ekonomskih mera.

Podsetimo, realni rast BDP-a u prvom kvartalu ove godine iznosio je 3,2 odsto međugodišnje, što je bilo više od ranijih očekivanja, ali i od zvanične fleš procene iz aprila od tri odsto. Najznačajniji realni rast bruto dodate vrednosti zabeležen je u sektoru trgovine na veliko i malo i popravke motornih vozila, saobraćaja i skladištenja i usluga smeštaja i ishrane. S druge strane, realni pad bruto dodate vrednosti bio je u sektoru industrije i snabdevanja vodom i upravljanja otpadnim vodama i sektoru građevinarstva.

Prema dosad dostupnim podacima, Srbija je u tom prvom tromesečju bila četvrta najbrže rastuća privreda u Evropi i do kraja godine mogla bi da se nađe među prve tri, dok prognoze Međunarodnog monetarnog fonda za narednu godinu zemlju svrstavaju na prvo mesto po stopi privrednog rasta.

Kada je reč p perspektivi privrednog rasta, autori "Kvartalnog monitora" predviđaju da će izgradnja objekata u okviru EXPO-a ubrzati rast BDP-a, kao i rast proizvodnje u Stellantisu u Kragujevcu. Na usporavanje rasta pak može da utiče eventualni ponovni skok cena energenata, uvođenje kvote za izvoz gvožđa i čelika u EU, potencijalno ponovno uvođenje sankcija NIS-u, te suša tokom letnjih meseci (koja bi smanjila rast poljoprivredne proizvodnje i rad hidroelektrana). 

Komentarišući najavu povećanja zarada, Arsić je u izjavi za Bloomberg Adriju naveo da bi povećanje verovatno došlo krajem godine, to jest mesec ili dva ranije nego što bi inače trebalo, što nije neobična praksa za izborne godine. "Jednostavno, umesto da se povećaju januarske plate, povećaće se decembarske ili možda novembarske, tako da ovo neće značajnije utiče na rashode i deficit u ovoj godini."

Ipak, važno je koliko će to povećanje tačno iznositi, naglasio je sagovornik, jer ako bude veće od rasta privredne aktivnosti (BDP-a), onda će ono predstavljati realno opterećenje za privredu. "Inflacija je 3,5 odsto sada, ako se bude išlo na povećanje za pet odsto, to je 1,5 odsto realnog rasta otprilike. Ako se inflacija dodatno poveća, realni efekat će biti još manji, važno je koliko je to povećanje preko inflacije."

Zarade u javnom sektoru već rastu brže od onih kod privatnika

Početak tekuće godine doneo je nastavak blagog pogoršanja stanja na domaćem tržištu rada - zaposlenost opada, nezaposlenost stagnira, a realne zarade snažno rastu.

"U prvom kvartalu nastavlja se visok rast realnih zarada kako u javnom (10 odsto), tako u privatnom sektoru (8,4 odsto)", saopštili su autori biltena, pri čemu treba reći da je ova tendencija veće stope rasta u javnom sektoru bila prisutna i u prethodnim kvartalima. Inače, prosečne plate u javnom sektoru u Srbiji dugo su bile primetno više nego u privatnom, ali taj odnos u poslednje vreme više nije tako izražen. Razlika se svela na minimum, a u pojedinim mesecima privatni sektor je čak beležio viši prosek.

Smanjenje zaposlenosti objašnjava se kao posledica otpuštanja u radno intenzivnim delatnostima i delatnostima u kojima je rad supstituisan tehnologijom (veštačka inteligencija i robotizacija). U posmatranom tromesečju zaposlenost je opala u industriji, trgovini i saobraćaju, a rasla u građevinarstvu i ostalim uslugama. 

Istovremeno, smanjenje stope nezaposlenosti je pod dominantnim uticajem demografskih faktora i veća je u nego u evropskim zemljama. Arsić to vidi kao rezultat strukturne nezaposlenosti, pod čime podrazumeva pojavu da ljudi koji okvirno imaju 50 i više godina - godinama ne rade. Jer, objašnjava profesor, ono što bi možda mogli da rade ne žele, a ono što bi želeli da rade ne mogu.