Plate, krediti i automobili podupiru potrošnju kao ključni oslonac rasta Srbije

Potrošnja domaćinstava i dalje ostaje jedan od glavnih pokretača privrednog rasta Srbije i čini oko 60 odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP). Dostupni pokazatelji upućuju na to da je domaća potražnja ostala snažna i tokom perioda povišene inflacije i aktualnih poremećaja na energetskim tržištima.

To potvrđuju i podaci o trgovini na malo. Realni promet u maloprodaji nastavio je da raste i tokom prve polovine godine, što pokazuje da domaćinstva i dalje povećavaju potrošnju. Takva kretanja upućuju na stabilnu kupovnu moć građana i nastavak pozitivne tendencije domaće potražnje. Ipak, maloprodaja uglavnom obuhvata svakodnevne kupovine i ne daje potpunu sliku optimizma domaćinstava.

Zato vredi pogledati i tržište automobila koje se često posmatra kao pokazatelj spremnosti građana na veće i dugoročnije finansijske odluke. Kupovina automobila po pravilu zahteva veću finansijsku sigurnosti i optimizam u pogledu budućih primanja.

Optimizam je vidljiv i na tržištu novih vozila. U prvih šest meseci ove godine prodato je oko 22.000 novih automobila, što je gotovo za 18 odsto više nego u istom periodu prošle godine. Nastavak snažnog rasta prodaje sugeriše da potrošnja nije ograničena samo na osnovne proizvode i usluge, već se preliva i na kupovine veće vrednosti.

Jedan od glavnih razloga ovakvih kretanja nalazi se na tržištu rada. Iako je inflacija tokom prve polovine prošle godine bila iznad ciljanog raspona Narodne banke Srbije (NBS), nominalni rast plata bio je još snažniji, te se kretao iznad 10 odsto.

Nakon što je inflacija tokom jeseni počela da se usporava, rast plata nije oslabio, već je i dalje nastavio da nadmašuje rast cena. Drugim rečima, realne plate su nastavile da rastu, što znači da domaćinstva raspolažu s više novca nego pre godinu dana i nakon prilagođavanja za inflaciju. Veći raspoloživi dohodak jedan je od ključnih razloga zbog kojih lična potrošnja ostaje snažna.

Srbija se, kao i ostale zemlje Adria regiona, suočava sa strukturnim nedostatkom radne snage što stvara kontinuirani pritisak na rast plata. U Srbija je samo prošle godine 100.000 stranih državljana podnelo zahteve za radne dozvole.

Dodatnu potvrdu daje i kreditna aktivnost stanovništva. Krediti domaćinstvima u prvom tromesečju ove godine su porasli za više od 20 odsto u odnosu na isti period prošle godine, čime je nastavljena snažna uzlazna tendencija prisutna tokom cele prošle godine. Najveći deo novoodobrenih kredita odnosi se na potrošačke kredite, što sugeriše da građani imaju dovoljno poverenja u buduća primanja da preuzimaju dugoročne finansijske obaveze. Dve trećine novoodobrenih kredita u prvom tromesečju bilo je odobreno u dinarima, koji danas čine gotovo dve trećine ukupnih kredita domaćinstvima. Prosečne kamatne stope u prvom tromesečju iznosile su 11,6 odsto na dinarske stambene kredite i 2,9 odsto na potrošačke kredite, dok su kod kredita vezanih za evro iznosile 4,4 odsto za stambene i 5,4 odsto za potrošačke kredite.

Snažna maloprodaja, rast prodaje novih automobila, kontinuirani rast realnih plata i ubrzano kreditiranje domaćinstava zajedno pokazuju da domaća potražnja i dalje ostaje jedan od najvažnijih oslonaca srpske privrede. Ključno pitanje za nastavak godine više nije da li će domaća potražnja ostati snažna, nego može li se ovakav tempo rasta potrošnje i plata, uz snažan investicioni ciklus povezan s pripremama za EXPO 2027, održati bez stvaranja novih inflatornih pritisaka.