Od potrošnje ka investicijama - kako napraviti zaokret za rast BDP-a

Srbija je u prvoj polovini 2026. ostvarila međugodišnji rast bruto domaćeg proizvoda (BDP) od 3,5 odsto, pri čemu je privreda u drugom tromesečju porasla za solidnih i neočekivanih 3,8 odsto, što predstavlja značajan oporavak posle nižih stopa rasta koje su se tokom prošlogodišnjih kvartala kretale oko dva odsto. Međutim, ovo baca svetlo na izvore trenutnog rasta, a ekonomisti ukazuju na to da se on sada možda previše oslanja na potrošnju, dok investicije - iako trenutno u porastu - još ne daju dovoljno čvrst oslonac za dugoročno ubrzanje privrede.

Na takav zaključak navodi i najnovije izdanje biltena "Kvartalni monitor", u kom se ističe da su u drugom tromesečju tekuće godine rasli svi elementi tražnje, pri čemu su najbrže povećani upravo privatna potrošnja i investicije, ali autori ocenjuju da je rast investicija verovatno privremen.

Inače, za celu 2026. godinu oni očekuju rast BDP-a od nešto iznad tri odsto - što je u skladu s najnovijom projekcijom Narodne banke Srbije (NBS) - uz blago usporavanje u drugoj polovini godine. Poljoprivreda i industrija trebalo bi da imaju slabije rezultate - na rast će tada, kako se pretpostavlja, negativno uticati suša, više kamatne stope, kao i uvođenje carina i kvota za gvožđe i čelik. Nasuprot tome, predizborno povećanje državne potrošnje kratkoročno će dati mali podsticaj privrednoj aktivnosti. 

Do usporavanja bi došlo nakon što su oporavak poljoprivrede i investicije povezane sa izložbom EXPO bili među faktorima koji su podržali rast u prvom delu godine.

Kada je reč o potrošnji, analitički tim Bloomberg Adrije u svom izveštaju iz jula objasnio je da potrošnja domaćinstava u Srbiji čini oko 60 odsto BDP-a, a da njenu snagu trenutno podržavaju rast realnih zarada, snažna kreditna aktivnost stanovništva i rast maloprodaje.

Krediti stanovništvu u junu su, bez efekta promene deviznog kursa, bili za 20 odsto veći nego godinu ranije, dok je obim novoodobrenih kredita u drugom tromesečju porastao 15 odsto međugodišnje, pokazao je izveštaj o kreditnoj aktivnosti NBS. Istovremeno, realni promet u trgovini na malo je, prema zvaničnoj statistici, u posmatranom kvartalu realno povećan za 5,7 odsto međugodišnje, a prosečna neto zarada u zemlji za to tromesečje iznosila je 120.201 dinar, što znači da je međugodišnje realno skočila za 7,8 odsto. 

U uslovima kada takva kretanja osnažuju domaću tražnju, izazovno postaje pitanje koliko je ovakav model rasta održiv ako ga ne prati dovoljno brzo povećanje produktivnosti i proizvodnih kapaciteta. Poređenja radi, u drugom tromesečju 2026. bruto investicije u osnovna sredstva realno su porasle 3,3 odsto međugodišnje, što je bilo sporije od rasta potrošnje domaćinstava od četiri odsto.

Potrošnja raste brže od produktivnosti

Problem sa oslanjanjem na domaću tražnju postaje vidljiv kada se rast potrošnje posmatra zajedno sa kretanjem zarada, produktivnosti i spoljne trgovine. Dok plate, kao što je već rečeno, nastavljaju rast - i to preko sedam odsto, produktivnost rada u drugom kvartalu je povećana za 4,4 odsto međugodišnje. Ova stopa se, pritom, može smatrati relativno visokom, ali pošto su zarade rasle još brže, jedinični troškovi rada povećani su za 3,3 odsto, navodi "Kvartalni monitor".

I to nije novost. "To je nešto što se u Srbiji događa u dužem vremenskom periodu, već sedam-osam godina", podsetio je urednik biltena i profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu Milojko Arsić na predstavljaju najnovijeg izdanja.

Publikacija ocenjuje da je visok rast zarada dugoročno održiv "samo ako se poveća učešće visokoproduktivnih delatnosti u privredi". Drugim rečima, rast standarda ne može se dugoročno zasnivati samo na većoj potrošnji i rastu plata, već prirodno zahteva povećanje proizvodnje i produktivnosti koja te zarade može da podrži. Za to su potrebni jači proizvodni kapaciteti i konkurentnost domaćih kompanija.

Depositphotos

Kao potencijalno rešenje Arsić je ponudio opciju "da menjamo strukturu privrede kroz povećanje učešća visokoproduktivnih delatnosti", a to bi značilo da država "odustane od finansiranja niskoproduktivnih delatnosti" i subvencije usmeri u druge sektore.

Uz to, treba reći i da snažna domaća tražnja istovremeno povećava potrebu za uvozom. Izvoz roba u posmatranom kvartalu povećan je za 9,1 odsto međugodišnje, ali je uvoz i porastao za 8,3 odsto, pa robni deficit raste. Tekući deficit bio je 5,3 odsto BDP-a, što je blago niže nego godinu dana ranije.

Problematičan profil investicija

"Investicije, kojima se povećava količina i produktivnost fizičkog kapitala, predstavljaju neposrednu determinantu rasta privrede, što znači da su visoke investicije u fizički kapital jedan od uslova za brz privredni rast. Srbija je tokom poslednjih sedam-osam godina imala investicije u fizički kapital između 22-23 odsto BDP-a, što je predstavljao jedan od ključnih pokretača solidnog rasta njene privrede u ovom periodu", podseća Arsić. 

Ovo, ipak, dolazi s jednim velikim "ali" i pričom o njihovoj strukturi. Naime, državne i strane investicije su postale visoke, dok su domaće privatne investicije ostale niske i urednik biltena takvu podelu snaga smatra neodrživom na duže staze. U periodu od 2021. do 2023. godine država je učestvovala sa oko 42 odsto ukupnih bruto investicija u osnovna sredstva, strani investitori sa oko 22 odsto, a domaći privatni sektor sa svega 19 odsto, prema podacima koje je ranije izneo vanredni profesor Ekonomskog fakulteta Svetozar Tanasković.

Imajući u vidu da su poslednjih meseci strane direktne investicije (SDI) izgubile raniji zamah, poseban rizik predstavlja mogućnost njihovog daljeg smanjenja. Priliv SDI u drugom kvartalu je manji za 11,5 odsto nego godinu dana ranije, dok je u prvoj polovini godini opao za 29 odsto, napominju autori "Kvartalnog monitora".

"Smanjenje stranih investicija je već započeto u 2025. i nastavljeno u ovoj godini, a može se očekivati u narednim godinama", naveo je Arsić. To smanjenje, ukoliko se ne povećaju domaće investicije dovešće do pada ukupnih investicija, a time i do usporavanja rasta njene privrede, upozorio je. "Jedini dugoročno održiv izvor za održanje visokog nivoa ukupnih investicija je povećanje domaćih privatnih investicija."

Eventualno povećanje državnih investicija, koje su već sada visoke, bi, prema njegovom mišljenju, impliciralo dodatno zaduživanje države, što nije fiskalno održivo, a zbog niske efikasnosti ovih investicija njihov doprinos rastu bio bi skroman.

"Za povećanje domaćih privatnih investicija presudno je poboljšanje kvaliteta institucija, kao što su sigurnost vlasničkih prava i ugovora, jednak tretman preduzeća od strane države, suzbijanje korupcije, unapređenje efikasnosti rada administracije i drugo. Osim boljih institucija za povećanje privatnih investicija važno je da se nastavi sa održavanjem makroekonomske stabilnosti, unapredi kvalitet obrazovanja, kao i da se nastavi izgradnja infrastrukture", ocenio je on.

Ulaganja u znanje i otvaranje tržišta

Promena izvora rasta, dakle, ne podrazumeva samo veći obim investicija, već i promenu kvaliteta ulaganja. Kvartalni monitor kao ključne dugoročne faktore izdvaja pomenuto obrazovanje, ali i ljudski kapital, inovacije i tehnološki razvoj.

Srbija je 2024. godine izdvajala 0,94 odsto BDP-a za istraživanje i razvoj, naspram 2,2 odsto u Evropskoj uniji (EU). "Pri tome su naročito niska ulaganja privatnih preduzeća koja iznose samo 0,4 odsto BDP-a, dok u EU u proseku iznose 1,5 odsto BDP", naglašava Arsić.

Autori biltena ocenjuju da niska ulaganja privatnih kompanija u istraživanje i razvoj ukazuju na to da veliki deo privrede još ne vidi tehnološko unapređenje kao presudno za konkurentnost. Bez većih ulaganja u nauku, tehnologiju i inovacije, Srbija može da nastavi da sustiže razvijenije zemlje do određenog nivoa, ali će joj to biti prepreka za prelazak na viši nivo razvijenosti.

Sličan problem postoji i u obrazovanju. Ulaganja u obrazovanje trebalo bi povećati sa sadašnjih oko 3,3 odsto BDP-a na približno pet odsto, koliko iznosi prosek zemalja Centralne Evrope, ocenjuje se u "Kvartalnom monitoru". Uz veća izdvajanja, stručnjaci predlažu promene u izboru nastavnika, modernizaciju nastave i udžbenika, povezivanje obrazovanja sa potrebama tržišta rada i veću internacionalizaciju visokog obrazovanja.

Depositphotos

Za malu otvorenu privredu poput Srbije, oni kao važan izvor dugoročnog rasta vide i veću otvorenost privrede. Otvaranje tržišta proširuje prostor za domaće proizvođače, povećava konkurenciju, olakšava pristup kapitalu i omogućava usvajanje novih tehnologija.

Srbija je kroz sporazume o slobodnoj trgovini - sa EU, zemljama CEFTA, Kinom, Turskom i drugima - već smanjila carinske prepreke, ali "i dalje su prisutne značajne vancarinske barijere kojima se usporava, a time i poskupljuje trgovina sa zemljama sa kojima su potpisani ugovori o slobodnoj trgovini", naglašava Arsić. "Stoga je uklanjanje ili ublažavanje ovih barijera važno za unapređenje poslovanja u Srbiji."