Koliko može porasti srpski BDP, a koliko inflacija u 2026?

Privredni rast u Adria regionu ostao je otporan početkom 2026. godine, iako su razlike među privredama postale vidljivije. Domaća tražnja ostala je ključni pokretač rasta u regionu, podržana rastom zarada i otpornom potrošnjom, dok je eksterna tražnja ostala slaba.

Srbija je povratila zamah, uz ubrzanje rasta BDP-a na 3,2 odsto međugodišnje u prvom kvartalu 2026. godine, zahvaljujući pomenutoj domaćoj tražnji, ali i javnim investicijama. Za celu 2026. godinu očekuje se rast od oko 3,5 odsto, uz dodatnu podršku investicijama povezanim s izložbom Expo 2027, ocenjuju analitičari Bloomberg Adrije. U 2027. vide da bi moglo doći do dodatnog ubrzanja privrednog rasta. 

Osvrćući se na dosadašanja ekonomska kretanja u 2026, analitičari u najnovijem izveštaju napominju da je potrošnja domaćinstava u Srbiji porasla za 4,8 odsto međugodišnje, dok je državna potrošnja povećana za 5,1 odsto. "Bruto investicije u osnovna sredstva porasle su za 1,4 odsto međugodišnje, što ukazuje samo na skroman oporavak investicija. Izvoz robe i usluga povećan je za 4,6 odsto međugodišnje, dok je uvoz porastao za 3,6 odsto."

Publikacija skreće pažnju na to da je industrijska proizvodnja i dalje slaba - u aprilu je ukupno porasla za 3,4 odsto međugodišnje, ali je u prva četiri meseca tekuće godine bila za svega 0,2 odsto veća nego godinu dana ranije.

"Posmatrano po sektorima, prerađivačka industrija zabeležila je rast proizvodnje od 5,3 odsto međugodišnje, rudarstvo 4,8 odsto, dok je proizvodnja i snabdevanje električnom energijom i gasom palo za 7,7 odsto", dodaje se.

Istovremeno, potrošački sektor ostaje stabilan.

"Promet u trgovini na malo u aprilu ove godine bio je za 5,6 odsto veći u realnim iznosima nego pre godinu dana, dok je prodaja u prva četiri meseca 2026. porasla za 7,9 odsto međugodišnje. Prodaja neprehrambenih proizvoda povećana je za 4,4 odsto, hrane, pića i duvana za 5,6 odsto, a motornih goriva za 8,7 odsto", ističu analitičari Bloomberg Adrije.

Građevinska aktivnost je takođe ostala snažna, pri čemu je vrednost izvedenih radova u prvom tromesečju 2026. bila za 1,7 odsto veća u tekućim cenama (ali za pet odsto manja u stalnim cenama) nego godinu dana ranije.

"Radovi na zgradama skočili su za 25,4 odsto, dok su radovi na inženjerskim objektima pali za 21,5 odsto. Rast je zabeležio samo region Beograda, gde je vrednost radova povećana za 35 odsto, dok su ostali regioni zabeležili pad zbog početka izgradnje objekata za Expo 2027."

Kada je reč o potrošačkim cenama, u izveštaju se navodi da su inflatorni pritisci ostali umereni. Potrošačke cene porasle su za 3,5 odsto međugodišnje u maju, nastavljajući uzlaznu tendenciju od početka godine.

"Uprkos tom ubrzanju, inflacija ostaje u okviru ciljanog raspona centralne banke, a očekujemo da će u 2026. prosečno iznositi oko četiri odsto (HICP)", ocenjuju analitičari.

Kako stoji region?

Bosna i Hercegovina bi u 2026. trebalo da ostvari rast od oko 3,2 odsto, podržan snažnom potrošnjom domaćinstava i rastom zarada, iako slabost industrije i gašenje Nove Željezare Zenica predstavljaju rizike po niži rast.

Hrvatska ekonomija porasla je za 2,2 odsto međugodišnje u prvom kvartalu 2026. godine, dok se za celu godinu očekuje usporavanje rasta na oko 2,9 odsto, pri čemu domaća tražnja ostaje glavni pokretač.

Severna Makedonija zadržala je stabilan tempo, uz rast BDP-a od 3,1 odsto međugodišnje u prvom kvartalu, ali slabiji pokazatelji investicija i građevinarstva ukazuju na moguće usporavanje rasta na oko 2,9 odsto u 2026. godini, dok je monetarna politika postala restriktivnija.

Slovenija je zabeležila jedan od najjačih početaka godine, sa rastom BDP-a od 3,0 odsto međugodišnje u prvom kvartalu, dok se za 2026. očekuje rast od oko 2,2 odsto, podstaknut investicijama i domaćom tražnjom uprkos slabijem izvozu.

Strukturno posmatrano, izvozne performanse ostaju ključni faktor razlikovanja među privredama regiona. Slovenija je i dalje jedina ekonomija u kojoj izvoz premašuje uvoz, dok Hrvatska beleži najniži nivo izvozne orijentisanosti. Nemačka ostaje najvažnije spoljno tržište za sve privrede Adria regiona, zbog čega će ekonomska kretanja u Evropi biti ključni faktor za izglede regiona u drugoj polovini 2026.