Tekijaški: Pristup tržištu EU pre članstva bio bi snažan podsticaj za Srbiju

Evropska unija (EU) najavljuje nove izmene procesa pristupanja, koje bi mogle da idu naruku Srbiji. Prema najnovijem predlogu Nemačke i Francuske, non-pejperu koji još uvek nije zvanično usvojen u Briselu, zemlje kandidati dobile bi priliku da se postepeno integrišu u institucije EU, procese donošenja odluka i jedinstveno tržište, i to pre punopravnog članstva. 

Srpski državni vrh pozdravio je ovaj predlog, pri čemu je predsednik Aleksandar Vučić ocenio da će na taj način proces pristupanja postati "brži i dinamičniji". 

O najnovijoj reformi procesa EU integracija i šta ona znači za Srbiju i druge zemlje-kandidate sa Zapadnog Balkana za Bloomberg Adriju u pisanom intervjuu govori Aleksandra Tekijaški, viša stručna saradnica za transformativna partnerstva u Centru finansijske izvrsnosti (engl. Centre for Financial Excellece - CEF). 

Aleksandra Tekijaški; Foto: CEF

- U novom non-pejperu, Francuska i Nemačka predložile su reformu EU integracija, koja bi omogućila državama kandidatima postepenu integraciju u institucije EU i procese donošenja odluka, kao i pristup pogodnostima članstva poput jedinstvenog tržišta EU, integracije u energetsko i digitalno tržište EU i pristupa određenim evropskim obrazovnim i naučnim programima. Šta bi to moglo da donese zemljama Zapadnog Balkana? 

Značaj ovog predloga ogleda se u naglasku na praktičnoj ekonomskoj konvergenciji tokom čitavog procesa pristupanja. Umesto da čekaju punopravno članstvo kako bi ostvarile koristi od integracije, zemlje kandidati bi mogle postepeno da dobijaju pristup određenim prednostima kako budu pokazivale kredibilan napredak u sprovođenju reformi.

Važno je naglasiti da se suština procesa ne menja. Vladavina prava, kvalitet institucija i dobro upravljanje ostaju ključni kriterijumi, dok države članice EU i dalje odlučuju o tempu proširenja. Veće uključivanje kandidata u oblasti poput obrazovanja, nauke, energetike i jedinstvenog tržišta moglo bi da podstakne reforme i doprinese bržem usklađivanju sa evropskim standardima.

Intenzivnije uključivanje u oblasti kao što su nauka i obrazovanje, uključujući njihovu povezanost sa principima jedinstvenog tržišta može značajno doprineti sveobuhvatnijem pristupu reformama. Takvo uključivanje može podstaći potrebne promene u institucionalnom i administrativnom načinu razmišljanja, uz istovremeno jačanje ključnih dimenzija bazičnog klastera. Ovaj pristup takođe predstavlja fleksibilniji način za prevazilaženje dugotrajnih izazova u sprovođenju reformi iz tog klastera.

- U kojim oblastima je ključno za Srbiju da ubrza reforme, kako bi ostvarila maksimalan pristup evropskim fondovima i tržišnim pogodnostima u narednih nekoliko godina? 

EU sve više naglašava ne samo usvajanje reformi, već i njihovu efikasnu primenu i institucionalne kapacitete za njihovo održavanje. U tom smislu, Srbija bi najviše dobila ubrzanjem reformi u oblasti upravljanja javnim finansijama, vladavine prava, javne uprave i institucionalne koordinacije.

Posebno je važno unaprediti kvalitet planiranja reformi i budžetiranja. Novi mehanizmi finansiranja EU zasnovani na rezultatima zahtevaju da reforme budu adekvatno finansijski procenjene, povezane sa srednjoročnim fiskalnim planiranjem, praćene merljivim indikatorima i podržane procenama uticaja. Zemlje koje mogu da pokažu takve kapacitete nalaze se u boljoj poziciji da u potpunosti koriste raspoloživa evropska sredstva.

Jednako je važno jačanje administrativnih kapaciteta. Čak i dobro osmišljene reforme mogu doživeti neuspeh bez sposobnih institucija odgovornih za njihovu primenu, praćenje i izveštavanje. Zato su profesionalna javna uprava, transparentno zapošljavanje i institucionalni kontinuitet od presudnog značaja.

- S obzirom na ocene EU da Srbija zaostaje u pojedinim oblastima reformi, postoji li rizik da druge zemlje regiona koje brže napreduju u pristupnim pregovorima privuku veći deo investicija i ostvare veću ekonomsku korist od postepene integracije?

Da, takav rizik postoji. Investitori traže predvidivo poslovno okruženje i regulatornu stabilnost. Zemlje koje brže napreduju ka evropskim standardima smanjuju percepciju političkog i regulatornog rizika i zato postaju privlačnije za ulaganja.

Predloženi model postepene integracije mogao bi dodatno da pojača ovu dinamiku. Ukoliko pojedine zemlje ranije dobiju pristup delovima jedinstvenog tržišta ili evropskim programima, steći će određene konkurentske prednosti i pre formalnog članstva.

Ipak, napredak regiona ne treba posmatrati kao takmičenje u kojem jedan dobija, a drugi gubi. Veća integracija može da donese koristi svima kroz jače lance snabdevanja, bolju povezanost infrastrukture i intenzivniju ekonomsku saradnju.

Beta/Milan Ilić

- Ukoliko bi zemlje kandidati dobile pristup Jedinstvenom tržištu EU pre formalnog članstva, koje konkretne ekonomske koristi bi Srbija mogla da očekuje u pogledu stranih direktnih investicija, izvoza i konkurentnosti domaće privrede?

Rani pristup Jedinstvenom tržištu mogao bi značajno da ojača konkurentnost srpske privrede. Pre svega, kompanije bi imale snažnije podsticaje da modernizuju proizvodnju, unaprede standarde kvaliteta, ulažu u inovacije i primenjuju digitalne tehnologije. Iako bi veća konkurencija zahtevala prilagođavanje u pojedinim sektorima, rezultat bi bila sveukupno veća produktivnost i otpornost privrede.

Takođe, izvoz bi mogao da poraste zahvaljujući smanjenju necarinskih barijera i većem regulatornom usklađivanju. Srpske kompanije suočavale bi se sa manje prepreka pri pristupu tržištu EU i bile bi bolje pozicionirane za uključivanje u prekogranične proizvodne mreže i lance vrednosti.

Takav razvoj događaja bio bi podsticajan i za strane investitore. Atraktivnost Srbije značajno bi porasla ukoliko bi mogla da ponudi lakšu integraciju u lance snabdevanja EU uz zadržavanje konkurentnih troškova proizvodnje. U kombinaciji sa relativno kvalifikovanom i troškovno konkurentnom radnom snagom, to predstavlja važnu komparativnu prednost.

- Ovogodišnji samit je održan u Crnoj Gori, koja se već pominje kao potencijalna 28. članica EU 2028. godine, dok Albanija očekuje članstvo do 2030. Kako ocenjujete poziciju Srbije i kakva su vaša očekivanja na planu integracija zemalja Zapadnog Balkana?

Crna Gora trenutno prednjači među kandidatima. Otvorila je sva pregovaračka poglavlja i privremeno zatvorila nekoliko njih, pokazujući visok nivo usklađenosti sa pravnim tekovinama EU.

Albanija je poslednjih godina ostvarila značajan napredak. Ispunila je ključna prelazna merila u Klasteru 1 - Osnove i sada ulazi u fazu u kojoj će tempo pregovora manje zavisiti od formalnog usklađivanja, a više od efektivne primene reformi.

Srbija poseduje značajan ekonomski potencijal i administrativne kapacitete, ali će tempo pristupanja u najvećoj meri zavisiti od napretka u oblasti vladavine prava, kvaliteta institucija, reforme javne uprave i usklađivanja sa politikama EU. Ključno pitanje više nije samo da li su reforme najavljene ili zakoni usvojeni, već da li institucije mogu dosledno da ih sprovode i ostvaruju merljive rezultate.