Industrija Adria regiona - u čemu prednjači Srbija?

Industrijska proizvodnja u Adria regionu poslednjih godina razvija se vrlo neujednačeno, a razlike među državama postaju sve izraženije. Iako zemlje regiona dele sličnu geografsku i privrednu pozadinu, trendovi u rudarstvu, prerađivačkoj industriji i energetici pokazuju potpuno različite smerove razvoja.

Srbija beleži snažan rast rudarske proizvodnje i stabilnost industrijskog sektora; Hrvatska postupno jača prerađivačku industriju više dodate vrednosti, dok Slovenija u energetici prolazi kroz ozbiljne strukturne probleme. Bosna i Hercegovina i Severna Makedonija pritom uglavnom beleže slabiji rast i veću volatilnost.

Kada se pogleda udeo industrije u ukupnoj privredi, Slovenija se ističe kao najviše industrijalizovana zemlja u posmatranoj grupi s udelom koji se konzistentno kreće između 20 i 25 odsto BDP-a, što je znatno iznad ostalih posmatranih država te nam govori da je industrija za Sloveniju jedna od najvažnijih, ako ne i najvažnija, grana cele privrede. Sve ostale države, osim Severne Makedonije, koja ostaje relativno stabilna oko 17-18 odsto kroz posmatrane godine, imaju blagi pad udela industrije. Međutim, ovde je kontekst važan; pad udela industrije u BDP-u ne znači nužno pad same industrije, nego često odražava brži rast uslužnog sektora, posebno turizma i finansija, koji u nekim od ovih privreda sve više preuzima primat.

U segmentu rudarstva regionalna slika je gotovo polarizovana. Srbija beleži snažan i kontinuiran rast koji traje već nekoliko godina - proizvodnja je gotovo dvostruko viša nego 2019. godine. Značajan deo te priče povezan je sa Serbia Zijin Bor Copperom, kompanijom za eksploataciju bakra i plemenitih metala koja je od 2018. u vlasništvu kineskog Zijin Mininga i koja je nakon preuzimanja višestruko povećala proizvodne kapacitete. Ostatak regiona ide u suprotnom smeru - Hrvatska pada kontinuirano i trenutno je oko 30 odsto ispod nivoa iz 2019, a Bosna i Hercegovina pada još drastičnije i ima daleko najslabiji rezultat u regionu. Slovenija i Severna Makedonija osciluju bez jasnog smera.

U prerađivačkoj industriji slika je drugačija. Hrvatska beleži stabilan rast kroz celo posmatrano razdoblje, a iza toga stoje sektori poput električne opreme, gde Končar i slični proizvođači imaju snažan rast izvoza, te prehrambena industrija i metalni proizvodi, dok pada proizvodnja u radno intenzivnim industrijama poput odeće, tekstila i kožnih proizvoda. Potencijalni dodatni impuls mogao bi doći od projekta Pantheon u Topuskom - megaprojekta izgradnje data centra snage jednog gigavata u koji su već uključeni Končar i Dalekovod, a koji bi, ostvari li se u punom opsegu, mogao postati najveće pojedinačno ulaganje u hrvatskoj istoriji.

Srbija beleži sličan rast, što se može povezati s talasom stranih investicija i otvaranjem novih fabrika koji traje već nekoliko godina i koji je Srbiju postepeno pretvorio u jednu od atraktivnijih industrijskih destinacija u regionu. Automobilski sektor pritom igra posebno važnu ulogu - lanci snabdevanja koji su se razvili oko Kragujevca godinama privlače strane proizvođače komponenti i postali su jedan od ključnih oslonaca prerađivačke industrije. Slovenija takođe beleži rast u odnosu na 2019, pri čemu Krka i Gorenje pod kineskim vlasništvom Hisensea ostaju važni nosioci sektora. Bosna i Hercegovina i Severna Makedonija jedine su koje beleže pad u ovom segmentu - proizvodnja je ispod nivoa iz 2019. i bez jasnih znakova oporavka, što delimično odražava strukturnu zavisnost od niskovredne industrijske proizvodnje i sporiji proces modernizacije.

Segment proizvodnje električne energije, gasa i pare donosi možda najdramatičniju sliku u celoj analizi, i to ponajviše zbog Slovenije. Dok ostale posmatrane zemlje osciluju oko baznog nivoa, Slovenija beleži kontinuirani pad koji nema premca u regionu - proizvodnja je pala na manje od trećine nivoa iz 2019. Iza toga stoje tri paralelna problema. Termoelektrana Šoštanj, jedina slovenačka elektrana na ugalj i nekadašnji stub domaće proizvodnje, godinama radi ispod kapaciteta kao rezultat kombinacije smanjenog snabdevanja ugljenikom iz rudnika Velenje i svesne političke odluke o postupnom prestanku korišćenja uglja - zvaničnim planom predviđa se gašenje termoelektrane najkasnije do 2033, ali smanjenje proizvodnje počelo je znatno ranije i vidljivo je u kvartalnim podacima kao trajni strukturni pad.

Nuklearka Krško, koja osigurava veliki udeo slovenačke električne energije, prošla je kroz iznenađujuće gašenje krajem 2023. zbog curenja u rashladnom krugu, te redovni remont u proleće 2024, što direktno objašnjava ekstremno niske vrednosti indeksa u tom periodu. Uz to, suše 2022. i 2025. ozbiljno su udarile na hidroelektrane: u junu 2025. proizvodnja iz hidroelektrana pala je za 39 odsto u odnosu na godinu pre. Hrvatska pokazuje visoku kvartalnu volatilnost, ali bez silaznog trenda i beleži stabilni nivo proizvodnje iznad 2019. Severna Makedonija povremeno beleži nagle skokove zbog hidroenergetskih kapaciteta osetljivih na padavine, dok Srbija i BiH osciluju oko baznog nivoa bez izrazitog trenda.

Brojevi su jasni, ali svaka zemlja ima svoju priču. Srbija raste u rudarstvu i prerađivačkoj industriji, Hrvatska sprovodi tihu transformaciju prerađivačkog sektora prema višoj dodatoj vrednosti dok rudarstvo bledi, a Slovenija u segmentu energetike beleži pad koji zaslužuje detaljniju analizu.