Rast BDP-a u prvom tromesečju tri odsto, što je iznad očekivanja

Realni bruto domaći proizvod u prvom kvartalu 2026. godine u odnosu na isti period prethodne godine iznosio je tri odsto, prema fleš proceni Republičkog zavoda za statistiku objavljenoj u četvrtak.. To je bolji rezultat od očekivanih 2,5 odsto koliko su procenjivali ekonomisti koje je anketirao Bloomberg.

 Rani indikatori za 2026. sugerišu da je godina počela nešto bolje nego prethodna. Prema do sada raspoloživim visokofrekventnim indikatorima, autori Makroekonomskih analiza i trendova (MAT) u aprilskom izdanju biltena procenjuje da je realni bruto domaći proizvod (BDP) Srbije u prva dva meseca 2026. međugodišnje uvećan za oko 1,9 odsto. To je za 0,9 procentnih poena bolji rezultat u odnosu na isti period 2025. godine.

Posmatrano sa proizvodne strane, ključni izvor rasta, prema oceni autora MAT-a, bili su sektori usluga( od državnih usluga do prometa u trgovini, koji je u prva tri meseca bio vwći od osam odsto) i građevinarstva, koje je nastavilo rast s kraja prošle godine, kada je u poslednjem tromesečju imalo rast od 10,6 odsto, dok je negativan doprinos potekao od industrije.

Industrijska proizvodnja jeste pala u januaru i februaru za 4,7 odsto na godišnjem nivou, jer se suočava sa problemom koji se pre svega odnosi na pitanje sudbine Petrohemije u Pančevu i rešavanje pitanja ruskog udela u Naftnoj industriji Srbije. Rešavanje tog pitanja omogućilo bi i da industrija doprinese rastu.

Stellantis svetla tačka srpskog BDP-a

Svetla tačka industrijske proizvodnje jeste automobilska industrija, koja nastavlja snažno da se širi, sa rastom proizvodnje od preko 50 odsto u prva dva meseca godine, vođena uglavnom fabrikom Fijat u Kragujevcu, koja je počela da proizvodi električnu Fiat Grande Pandu. Indistrijska proizvodnja u martu bila je za 6,4 odsto veća međugodišnje.

Ipak treba imati na umu da je rat na Bliskom istoku počeo 28. februara. Očekuje se da će rat uticati na Srbiju pre svega kroz više troškove proizvodnje. Rastuće cene energenata preliće se na troškove kompanija, slično kao i 2022. godine i slabija ulaganja, naročito strane direktne investicije. Efekat na potrošnju bi trebalo da bude ograničen zbog vladinog ograničenja cena goriva, tako i zbog toga što plate u Srbiji rastu.

Tražnja domaćinstava ostaje relativno solidna. Promet u trgovini na malo porastao jeu prva tri meseca za 8,9 odsto. Ovo je podržano rastom realnih zarada, koji je u januaru dostigao oko osam procenata. Rast realnih zarada će verovatno oslabiti u narednim mesecima kako inflacija ponovo bude rasla.

Javne investicije verovatno će ostati glavna domaća podrška rastu u 2026. godini. Potrošnja na infrastrukturu u januaru bila je tri puta veća od nivoa viđenog u istom periodu prošle godine. Ovo odražava nastavak infrastrukturnog zamaha i pripreme u vezi sa Expo. U tom smislu, čak i ako javna infrastrukturna potrošnja ponovo podrži rast u 2026, to neće biti dovoljno da nadoknadi ostale negativne uticaje na rast BDP-a. Problem mogu da budu strane direktne investicije.

Očekivanja za 2026. godinu

Očekivanja Svetske banke za Srbiju su da će privredni rast malo ubrzati u ovoj godini, i to na 2,7 odsto u odnosu na prošlogodišnjih dva odsto, da bi u 2027. godini dostigao tri odsto.

Rat na Bliskom istoku će uticati na srpsku ekonomiju kroz više cene energenata, rastuće troškove poslovanja i slabije strane direktne investicije, ocena je Svetske banke .Kako objašnjava viši makroekonomista Svetske banke za Srbiju Lazar Šestović, u toku 2025. i početkom 2026. vidno je usporavanje rasta BDP-a i niže stope rasta od onih koju su prethodno najavljivane, što je uglavnom zbog manjih privatnih investicija - kako domaćih, tako i stranih - ali i zbog svetskih dešavanja, koja su opet imala uticaj na slabiji rast izvoza i niži nivo stranih direktnih investicija (SDI). 

Međunarodni monetarni fond (MMF) snizio je prognozu privrednog rasta Srbije na 2,8 odsto u odnosu na predviđanja od tri odsto iz januara.

Autori "Kvartalnog monitora" procenjuju i da će privredni rast u ovoj godini verovatno biti niži od planiranog, ne samo usled rasta cena energenata, već i uvođenja poreza na ugljenik prilikom izvoza u Evropsku uniju, te neizvesnosti oko budućnosti Naftne industrije Srbije (NIS), koje takođe pogoršavaju perspektive za rast u 2026. Tu je i pitanje strukturnih problema sa samim modelom rasta privrede, kao i pitanje ishoda predstojeće poljoprivredne sezone. Pri tom, u publikaciji se dopušta mogućnost da poljoprivredna sezona donekle popravi situaciju i da, ukoliko ona bude prosečna, doprinese rastu bruto domaćeg proizvoda (BDP) od 0,3 procentna poena.

Ekonomisti ocenjuju da je malo verovatno da će sektori građevinarstva, rudarstva i IT-ja biti nosioci rasta i u ovoj godini. A kada je reč o pomenutim SDI, Srbija je svoj rast tokom prethodnih desetak godina zasnivala velikim delom upravo na njima i one su u proseku iznosile oko 6,4 odsto BDP-a, dok su u ukupnim investicijama učestvovale sa 28 odsto, navodi se u biltenu FREN-a, koji izdaje Ekonomski fakultet.

Prognoze rasta za Srbiju MAT-a se kreću od tri do 3,6 odsto, a Ivan Nikolić, urednik publikacije i predsednik Saveta guvernera smatra da postoji osnov da Srbija u 2026. ostvari rast od tri odsto. I dalje postoje izvori koji mogu da objasne taj rast. To ne znači da ova godina neće biti izazovna i veoma rizična, ali delimo sudbinu svih", rekao je Nikolić.

S druge strane, industrija se suočava sa problemom koji se pre svega odnosi na pitanje sudbine Petrohemije u Pančevu i rešavanje pitanja ruskog udela u Naftnoj industriji Srbije. Rešavanje tog pitanja omogućilo bi i da industrija doprinese rastu, kaže Nikolić. "Imamo i znatno bolji priliv stranih turista, ali to je posledica niže baze od prošle godine zbog unutrašnjepolitičkih turbulencija", rekao je on.

Očekuje i da će poljoprivreda doprineti rastu BDP-a, pošto se prethodne dve godine suočavala sa problemima i bila jedan od bitnih faktora preko kojih je dolazio cenovni udar.

Analitičari Bloomberg Adrije nedavno su izneli projekciju da će privredni rast ove godine iznositi oko 3,5 odsto, koliko očekuje i NBS.

Inače, prošle godine BDP je porastao za dva odsto, što je bilo ispod prvobitnih procena. Do toga je došlo usled niza faktora, uključujući deglobalizaciju, pogoršanje stanja u evropskim privredama, usporavanje domaćih sektora koji su nosioci privrednog rasta (IT, građevinarstvo i rudarstvo), značajno niže strane direktne investicije (SDI), sankcije NIS, društvenu krizu, sušu...