I Svetska banka snizila prognozu rasta Srbije - zašto?

Svetska banka procenjuje da će privredni rast Srbije u ovoj godini biti niži od ranije očekivanog i da će iznositi 2,7 odsto, objavljeno je u njihovom najnovijem izveštaju o ekonomijama Zapadnog Balkana. Na to je uticao rat na Bliskom istoku, uporna inflacija i pojačane neizvesnosti sa kojima se region suočava.

U odnosu na jesenju projekciju, očekivanje za Srbiju palo je za 0,3 procenta poena. Za toliko je naniže revidirana i prognoza za Zapadni Balkan, za koji Svetska banka sada vidi rast od 2,8 odsto u tekućoj godini. Niže projekcije dolaze malo pošto je Međunarodni monetarni fond takođe spuštio letvicu i predviđa rast srpskog BDP-a za 2,8 odsto.

Istovremeno, stručnjaci Svetske banke ističu da je napredak Srbije na polju makroekonomije nesporan i očekuju da će privredni rast Srbije u 2028. godini ubrzati na četiri odsto.

 

Manje investocija domačih i stranih 

Kako objašnjava viši makroekonomista Svetske banke za Srbiju Lazar Šestović, u toku 2025. i početkom 2026. vidno je usporavanje rasta BDP-a i niže stope rasta od onih koju su prethodno najavljivane, što je uglavnom zbog manjih privatnih investicija - kako domaćih, tako i stranih - ali i zbog svetskih dešavanja, koja su opet imala uticaj na slabiji rast izvoza i niži nivo stranih direktnih investicija (SDI). Podsetio je da je usporavanje privrede počelo još početkom 2024.

"To se onda prelilo na tržište rada. U 2025. smo videli prekid višegodišnjeg trenda uspešnog povećanja zaposlenosti, a stopa nezaposlenosti je počela da raste. Inflacija je takođe bila vezana za sva ta ekonomska dešavanja. Prevashodno su cene hrane u prvoj polovini godine znatno brže rasle od ostatka roba i usluga. Potom je došlo do administrativnih mera koje su primenjene od septembra, posle čega je usledio nagli pad inflacije, koja je od tada otprilike 2,5 do tri odsto", rekao je Šestović na predstavljanju izveštaja Svetske banke u sredu.

Inflacija do kraja godine oko šest odsto

U toj instituciji očekuju da će inflacija u Srbiji do kraja ove godine dostići šest odsto ili nešto malo preko šest odsto, a da će se od sledeće godine vraćati u granice cilja Narodne banke Srbije (NBS) od 3±1,5 odsto.

Odgovarajući na pitanje novinara o inflaciji u Srbiji, Šestović je rekao da su trenutno glavni izvor inflacije u zemlji energenti. "To je dve trećine inflacije trenutno i bitno je kada će to da se prelije na domaće cene. Ako cena nafte raste, i cena struje, gasa i svih mogućih inputa raste, a onda će to definitivno izvršiti pritisak i na domaću cenu. Možemo malo to kroz akciznu politku da apsorbujemo, ali svakako ne u potpunosti."

Zanimljivo je i da potrošačke cene u martu nisu drastično skočile, uprkos isteku uredbe o maržama i rastu tenzija na Bliskom istoku. Šestović pretpostavlja da je to zbog neizvesnosti na svetskim tržištima, usled čega su ovdašnji maloprodajni lanci shvatili da je tražnja pod rizikom i da ne mogu naprosto da vrate cene na pređašnje nivoe. Uz to, maloprodajni sektor je nedavno zabeležio spajanje dva veća lanca, a najavljuju se i dolasci novih maloprodavaca na domaće tržište, što takođe može imati uticaj na prodajne cene.

Smanjenje akciza mali uticaj na budžet

Na pitanje novinara koliko Srbija može još da izdrži sa smanjim prihodom od akciza za 25 odsto, Šestović kaže da to trenutno ima relativno mali finansijski uticaj na budžet. "Uticaj odluke Vlade Srbije da smanji privremeno određene akcize na derivate, prilično je mali, to je 30 do 40 miliona evra mesečno. Ako imate u vidu da se godišnje prikupi oko dve ili 2,2 milijarde evra od akciza, to je relativno mali finansijski uticaj." Napomenuo je da ukupna javna potrošnja u Srbiji iznosi oko 36 milljardi evra i da se i prema tome, kako kaže, vidi da ta mera ima relativno zanamarljiv uticaj.

"Problem je ako se ide na to da je to trajna mera i da bude značajnijeg obima i kada pričamo o nekoliko stotina miliona evra, onda bi bila druga situacija. Trenutno to nema znacajnog uticaja na situaciju u budžetu", istakao je Šestović.

Vodeći ekonomista Svetske banke za Zapadni Balkan Richard Record skrenuo je pažnju na to da su sve zemlje regiona uvele neke vrste mera zaštite od povećanja cene energije zbog rata na Bliskom istoku. "Trenutno je teško proceniti koliko će te mere biti na snazi, da li će se uvoditi i dodatne mere, ali to sve dolazi sa uticajem na fiskalne troškove i dalju sposobnost da se prevaziđu šokovi."

Fiskalna politika Srbije u 2026. trebalo bi da uglavnom bude pod kontrolom, ukoliko se pokaže da su mere za ublažavanje energetske krize privremene ili budu neutralisane merama na strani potrošnje.

 

Plate veće u javnom nego privatnom sektoru

Govoreći o tržištu rada, Šestović je naglasio da su u prošloj i početkom ove godine plate u Srbiji snažno povećane. "Što se tiče plata u javnom sektoru, vidimo da je i dalje prisutan problem da su one nominalno veće nego plate u privatnom sektoru. Drugi problem koji se krije u prosečnoj zaradi jeste da imamo veliko raslojavanje - imamo veliki broj ljudi i sa dosta velikim, ali i sa niskim zaradama - da jedva pokrivaju potrošačku korpu, tako postoji velika nejednakost."

Stanovništvo Zapadnog Balkana u celini stari brže nego bilo gde u Evropi, upozorio je Record. Prema procenama Svetske banke, tokom naredne decenije najmanje jedna od pet osoba u regionu biće starija od 65 godina. U međuvremenu, radno aktivno stanovništvo, uključujući i fakultetski obrazovane i fizičke radnike, u potrazi su za boljim platama i perspektivama u inostranstvu. Kako je Record rekao, paradoks je da se nestašica radne snage oseća u ključnim sektorima iako je mnogo ljudi isključeno iz radne snage ili su jednostavno odustali od traženja posla. Izveštaj ukazuje i na nedovoljno iskorišćen kapital: žene, mlade i ostale koji žele da rade, ali se suočavaju sa preprekama za ulazak na tržište rada.

A ono što je Šestović ocenio kao možda najbolju vest u vezi sa 2025. jeste to da je fiskalni deficit bio dosta manji nego što se očekivalo - 2,4 odsto BDP-a u poređenju s projektovanih tri odsto, ocenio je. "Samim tim, i učešće javnog duga u BDP-u je počelo da pada dosta brže nego što smo projektovali."

Zaduživanje zbog smanjenja SDI

Govoreći o bilansu plaćanja, Šestović je naveo da je zabeleženo blago povećanje deficita tekućih transakcija. "U 2025. je došlo do prilično značajnog smanjenja SDI, tako da je finansiranje tog deficita bilo nešto nepovoljnije u odnosu na prethodne godine, kada smo komforno pokrivali čitav deficit sa stranim investicijama, nismo morali da se mnogo zadužujemo u inostranstvu. Zasad je pitanje da li je to samo ova jedna godina, nadamo se da je to bila vanredna okolnost jer su SDI i u drugim zemljama opadale, videćemo šta će se dalje desiti."

Napomenuo je da Svetska banka svakako očekuje oporavak SDI u narednom periodu i povratak na proseke iz prethodnih desetak godina. "Ono što je ovde bitno jeste da se to nije odrazilo na zvanične dezivne rezerve koje ostaju na rekordno visokom nivou. Povećanje u deficitu tekućih transakcija nije bilo na tolikom nivou da bi izazvalo potrebu za nekim mnogo većim zaduživanjem, pa da se onda izvrši mnogo veći pritisak na dezivne rezerve. Svakako, kada god se dese neki manji razlozi za intervenišu, NBS redovno interveniše."

Srbija je, kako je podsetio, ranije imala zaista velike SDI koje su iznosile oko pet-šest odsto BDP-a, a sada se vratila na nivo nešto veći od tri odsto. "To je nivo koji je karakterističan za zemlje našeg regiona, tako da taj pad nije dramatičan, ali to jeste manje nego pre za Srbiju. Očekujemo da se veći priliv SDI vrati u budućnosti na prehtodne perode, pošto Srbija ima puno prilika za grinfild i braunfild investicije. Ipak, za rast Srbije su ključne domaće privatne investicije."

'Nadamo se da dešavanja na Bliskom istoku neće odložiti rešenje za NIS'

Šestović je izjavio da je postizanje kupoprodajnog ugovora između Mola i Gaspromnefta o preuzimanju ruskog udela u Naftnoj industriji Srbije (NIS) ključni deo jednačine enegetske bezbednosti Srbije i izrazio čekivanje da će to biti rešeno do 22. maja, predviđenog roka za pregovore o promeni vlasničke strukture koji je dala američka administracija. "To jeste jedno od ključnih pitanja za našu zemlju i to je deo te jednačine oko energetske bezbednosti zemlje i deo pitanja o prilivu SDI i industrijske proizvodnje, tako da što pre se dođe do rešenja to bolje", rekao je Šestović.

Stellantis svetao primer srpske industrije

Prema Šestovićevim rečima, Srbija ima problem u industrijskoj proizvodnji koji je vezan za nekoliko sektora. "Tu je prvo naftna industrija - rad rafinerije i NIS-a, zbog kojih je došlo do značajnog pada u tom sektoru. Zatim imamo problem sa početkom primene CBAM-a od 1. januara, što direktno utiče barem na četiri značajna sektora (proizvodnu čelika, struje, veštačkog đubriva i aluminijuma), ali i ostatak industrije. Čuli smo od predstavnika EPS-a da su prestali sa izvozom struje od 1. januara, sigurno da ima problema i u ostala tri sektora." Stoga, zaključuje, zemlja nema mnogo mogućnosti osim da se što pre sprovede novi zakon o oporezivanju ugljenika.

Uz to, prošla godina je donela izvesna smanjenja u tekstilnoj industriji i proizvodnji obuće. "To je bitno sa aspekta zaposlenosti, ne toliko sa aspekta njihovog učešća u ukupnom autputu prerađivačke industrije. Oni su značajno smanjili radnu snagu - preko 10.000 ljudi je manje zaposleno u ta dva sektora u odnosu na 2024."

Napomenuo je i da se prvobitno očekivala nešto bolja situacija u evropskoj auto-industriji, što je od značaja za Srbiju koja ima razvijen sektor dobavljača koji dominantno radi za velike evropske proizvođače. "Međutim, tamo situacija nije toliko dobra kao što se očekivalo i onda se ispostavilo da je Stellantis u Srbiji zapravo jedan od svetlijih primera i da je on imao dosta bolje performanse u poređenju s onim što se dešavalo u ostatku Evrope."

Nedavna statistika pokazala je da je tokom prva dva meseca ove godine "prvi put zabeležen, usled izvoza automobila, i suficit u razmeni sa Italijom", od 70,5 miliona evra. Lane, u prva dva meseca, zemlja je imala deficit od 140,8 miliona evra. Kako je u izjavi za Bloomberg Adriju potvrdio predsednik Samostalnog sindikata FCA Srbija Ivan Ristić, iz Stellantisove fabrike u Kragujevcu se najviše izvozi na italijansko i francusko tržište, jer su ipak italijansko-francuska kompanija, ali se isporučuje i u Nemačku i druge delove Evrope. "Svi proizvedeni automobili idu u Bar, to je matična luka iz koje ide u Italiju", napomenuo je.

Osim automobila, izvoze i preserajske delove u sve Fiatove fabrike i sitne karoserijske delove direktno u Slovačku. "Ti karoserijski delovi se izvoze za karoseriju 'citroëna C3'", dodao je. Sa Slovačkom Srbija je takođe ostvarila suficit u robnoj razmeni u prva dva meseca 2026, ali su i uvoz i izvoz bili slični prošlogodišnjim nivoima. Izvezeno je robe u vrednosti od 122,2 miliona evra (u poređenju sa 128,5 miliona u istom periodu 2025), a uvoz je bio vredan 78,5 miliona evra (u istom razdoblju godinu pre iznosio je 75,5 miliona), pokazali su zvanični podaci.

- Ažurirano u tekstu.