MMF snizio prognozu rasta Srbije u 2026. na 2,8 odsto uz ubrzanje inflacije na 5,2 odsto

Međunarodni monetarni fond (MMF) snizio je prognozu privrednog rasta Srbije na 2,8 odsto u odnosu na predviđanja od tri odsto iz januara, dok je u oktobru prošle godine procenjivao da će srpska ekonomija u 2026. godini porasti 3,6 odsto.

Istovremeno, ova međunarodna finansijska institucija očekuje da inflacija u Srbiji ubrza i do kraja godine bude 5,2 odsto,  što je znatno iznad cilja Narodne banke Srbije od tri plus/minus 1,5 odsto.

Prema proceni MMF-a, trebalo bi da Srbija u 2027. godini ostvari rast od 3,5 odsto, a inflacija da se spusti na 4,9 odsto, navedeno je u Izveštaju o globalnim ekonomskim perspektivama, koji je objavljen u utorak.

Prema izveštaju, projektovana nezaposlenost u ovoj godini iznosi 8,8 odsto, dok bi u 2027. bila 8,7 odsto. U ovoj godini predviđa se i negativan bilans tekućeg računa, odnosno deficit od 5,7 odsto BDP-a, a u 2027. od 4,4 odsto.

Na globalnom planu MMF je snizio prognozu globalnog rasta za ovu godinu nakon što je rat na Bliskom istoku izazvao snažnu naftnu krizu i otvorio mogućnost ekonomskog pada ako se sukob produži i ako energetska infrastruktura bude ozbiljno oštećena. Globalni bruto domaći proizvod sada bi trebalo da poraste za 3,1 odsto ove godine, u poređenju sa 3,3 odsto, koliko je prognozirano u januaru. U toj proceni se pretpostavlja relativno kratak sukob i umereni rast cena energenata tokom godine.

Šta kažu stručnjaci 

Zasad je opšti stav stručnjaka da sukob nije u većoj meri uticao na inflaciju u Srbiji i Evropi, uprkos poremećajima koje je izazvao na tržištima, pre svega nafte i naftnih derivata.

Godišnja inflacija u Srbiji u martu je porasla na 2,8 odsto, u poređenju sa 2,5 odsto, koliko je iznosila mesec ranije, pokazali su najnoviji zvanični podaci objavljeni u utorak, što je bilo očekivano budući da je ukinuto ograničenje trgovačkih marži. Cene hrane su treći mesec zaredom u padu.

Predsednik Saveta guvernera Narodne banke Srbije (NBS) Ivan Nikolić rekao je nedavno za Bloomberg Adria TV da ne bi trebalo da cene hrane značajnije da utiču na inflaciju u Srbiji, pošto se, posle dve godine slabih prinosa, očekuje dobra poljoprivredna godina. 

 

 

Pitanje vremena - to jest trajanja samog sukoba Izraela i Sjedinjenih Američkih Država (SAD) sa Iranom i oporavka od ratnih dejstava - čini se ključnim, a profesor Ekonomskog fakulteta Milojko Arsić nedavno je potvrdio da bi širi ekonomski uticaj tih dešavanja na Srbiju mogao da se očita u prvom nastupajućem skupu podataka zvanične statistike. On je tada izneo očekivanje da će prvi efekat biti upravo rast inflacije. "Mislim da će inflacija na tržištu energenata uticati na inflaciju u Srbiji, kroz rast cena uvoznih proizvoda, kroz rast u onim delatnostima gde se energenti koriste kao sirovine i slično."

Govoreći o potrošačkim cenama, kazao je da bi tokom drugog kvartala inflacija mogla da dostigne gornju granicu cilja od 4,5 odsto. "Šta će posle biti, zavisi od cena energenata i politike Vlade i NBS." Dodao je da, ukoliko cene energenata ostanu duže na visokom nivou, nije isključeno povećanje referentne kamatne stope (koja je ista od septembra 2024), s tim da to ne bi moglo da spreči uticaj svetskih cena energenata na inflaciju, ali utiče na suzbijanje rasta inflacionih očekivanja i može da ublaži sekundarne efekte, to jest prelivanja na druge proizvode. 

Kakve su bile prognoze pre rata na Bliskom istoku

Prosečna inflacija u Srbiji ove godine iznosiće 3,3 odsto, dok će u 2027. godini biti 3,8 odsto, istakla je guverner Narodne banke Srbije (NBS) Jorgovanka Tabaković na predstavljanju februarskog izveštaja NBS o inflaciji, pre početka rata na Bliskom istoku.

 

 

Narodna banka Srbije je u februarskom izveštaju o inflaciji izašla sa prognozom privrednog rasta od 3,5 odsto u 2026. godini.

Kada je reč o privrednom rastu, Ivan Nikolić smatra da postoji osnov da se ostvari rast od tri odsto. Kako je naveo, u prva dva meseca ove godine međugodišnji rast BDP-a procenjuje se na 1,9 odsto na osnovu visokofrekventnih indikatora i dalje je blizu rasta iz prošle godine, što je, kako ističe, dobro u ovim okolnostima.