MMF o Srbiji: Ubrzanje privrednog rasta na 2,75 odsto, NIS bi mogao da optereti ekonomiju

Tim Međunarodnog monetarnog fonda (MMF) i srpske vlasti postigli su dogovor o trećoj reviziji u okviru MMF-ovog Instrumenta za koordinaciju politika (PCI), koji treba da odobri Izvršni odbor MMF-a. MMF očekuje da će privredni rast u ovoj godini iznositi 2,75 odsto dok je prognozu inflacije snizio na 3,5 odsto, upozorivši da bi eskalacija sukoba na Bliskom istoku mogla da utiče na prognoze, kao i kašenjenje u rešavanju pitanja Naftne industrije Srbije (NIS). Tim smatra da bi smanjenja akciza na gorivo trebalo ukinuti u bliskoj budućnosti kako bi se očuvala fiskalna održivost.

U saopštenju se navodi da je dogovor postignu na nivou tima koji je u poseti Beogradu od 22. aprila do 5. maja predvodila Annette Kyobe kako bi sa srpskim zvaničnicima razmotrio sprovođenje programa podržanog Instrumentom za koordinaciju politike. Pošto Izvršni odbor razmotri dogovor donosi se odluka o završetku revizije.

Privredni rast će se ubrzati u odnosu na 2025, u kojoj je bio dva odsto, ali će ga u 2026. delimično usporiti poremećaji izazvani sukobom na Bliskom istoku. U 2027. godini očekuje se dodatni podsticaj ekonomskoj aktivnosti zahvaljujući potrošnji vezanoj za Expo. Istovremeno, zbog rasta cena energije i sirovina u svetu, inflacija bi mogla blago da poraste i krajem 2026. privremeno pređe gornju granicu cilja Narodne banke Srbije (NBS) od tri plus/minus 1,5 odsto, pre nego što se do sredine 2027. vrati u ciljani opseg, oceno je tim MMF-a.

"Poput drugih zemalja, Srbija se suočava sa znatnim nepovoljnim efektima rata na Bliskom istoku. Rat utiče na ekonomiju preko viših cena energije i veće neizvesnosti, što se negativno odražava na privatne investicije i potrošnju. Očekuje se da će rast iznositi oko 2,75 odsto u  2026, i potom se ubrzati na četiri odsto u 2027. godini, uz podršku realnih porasta dohotka, novih izvoznih kapaciteta u prerađivačkom sektoru, oporavka poljoprivredne proizvodnje, investicija u infrastrukturu i energetiku, kao i turizma povezanog sa izložbom Expo", navodi se u saopštenju.

MMF je u aprilu snizio prognozu privrednog rasta Srbije na 2,8 odsto u odnosu na predviđanja od tri odsto iz januara, dok je u oktobru prošle godine procenjivao da će srpska privreda u 2026. godini porasti 3,6 odsto. U izveštaju Svetski ekonomski izgledi (WEO) MMF tada izneo očekivanje da će inflacija u Srbiji u proseku biti 5,2 odsto ove godine, a da će godinu završi sa sedam odsto, znatno iznad cilja NBS. 

 

 

Inflacija umerena s tim što bi krajem godine mogla da pređe prag NBS

U saopštenju, objavljenom u sredu, tim MMF snizio prognoze inflacije u odnosu na projekcije iz aprila. 

"Zahvaljujući slabijim od očekivanih pritiscima cena hrane po osnovu faznog ukidanja kontrole marži i cena, očekuje se da će prosečna inflacija biti niža nego u izveštaju WEO iz aprila, na nivou od 3,5 odsto  u 2026. i 4,5 i odsto u 2027. godini", navodi se u saopštenju.

Dodaje se da je inflacija u Srbiji ostala umerena, čemu su doprineli privremeno smanjenje akciza na gorivo i dosadašnji neznatan uticaj postepenog ukidanja kontrola marži i cena hrane i osnovnih potrepština. 

Prognozira se, međutim, da bi inflacija trebalo da privremeno premaši gornju granicu ciljanog opsega NBS krajem 2026. godine, pošto će se na nju preliti više cene energije, postepenog vraćanja marži koje su distributeri hrane izgubili dok su kontrole bile na snazi, kao i povišena inflacija usluga nakon nedavnih povećanja zarada.

U 2027. godini, široka potrošnja u vezi sa izložbom EXPO doprineće cenovnim pritiscima, ali se očekuje da će se inflacija vratiti u ciljani opseg NBS-a do sredine godine, ističe se u saopštenju.

 

MMF poziva na vaćanje akciza na gorivo u punom iznosu

MMF ocenjuje da je smanjenje akciza na gorivo u martu i aprilu amortizovalo udar cena nafte, ali da bi to smanjenje trebalo ukinuti u bliskoj budućnosti kako bi se izbeglo produženo subvencionisanje energije i očuvala fiskalna održivost.

MMF ukazuje da je neizvesnost usled sukoba na Bliskom istoku veoma visoka i da to može uticati na prognoze.

"Dalja eskalacija sukoba na Bliskom istoku i posledični dodatni poremećaji na tržištu energije, što predstavlja potencijalan nepovoljan scenario, podrazumevaju znatne rizike da bi rast mogao da bude niži, a inflacija viša od projektovanih nivoa. Ponovno intenziviranje političkih tenzija u zemlji ili kašnjenja u rešavanju pitanja Naftne industrije Srbije mogli bi se dodatno negativno odraziti na ekonomiju", piše u saopštenju.

Kao snažan zaštitni mehanizam Srbije MMF izdvaja umereni javni dug, visoke devizne rezerve i stabilan bankarski sistem. "Zadržavanje razboritih i predvidljivih makroekonomskih politika i dalje je od suštinskog značaja za očuvanje kredibiliteta i ublažavanje rizika", navodi se u saopštenju.

Kako se ističe, monetarna politika treba da ostane oprezna i možda će morati da se pooštri ukoliko se viši troškovi energije pretoče u šire poraste cena, na primer, kroz porast zarada ili viša dugoročna inflatorna očekivanja.

"U nepovoljnom scenariju znatnog i upornog povećanja cena nafte, Srbija bi primenila dodatne privremene i ciljane mere kako bi podržala nesmetano makroekonomsko prilagođavanje i zaštitila ugrožena domaćinstva. Vlasti bi nastojale da ove troškove uklope u gornju granicu fiskalnog deficita od tri procenta BDP-a kroz dalju reprioritizaciju kapitalne potrošnje", dodaje MMF.

Srbija radi na realizaciji fiskalnih i strukturnih reformi, navodi se u saopštenju i dodaje da su vlasti objavile prvu aktuarsku analizu penzionog sistema i pripremaju svoj prvi izveštaj o poreskim rashodima, paralelno sa implementacijom ključnih preporuka iz prošlogodišnje Evaluacije fiskalne transparentnosti koju je sproveo MMF.

Fond poziva na nastavka reformi

Fond podržava Poresku upravu RS u rešavanju pitanja nedovoljnog broja zaposlenih, unapređenju digitalizacije i jačanju poštovanja propisa u vezi sa PDV-om. Fond takođe pruža tehničku pomoć u oblasti unapređenja upravljanja javnim investicijama, što bi trebalo da omogući da sistematska analiza troškova i koristi svih novih projekata javnih investicija bude osnova za transparentan i delotvoran izbor projekata. "Brzo izmirenje unutrašnjih docnji i mere za sprečavanje novih docnji u Putevima Srbije od ključnog su značaja", navodi se u saopštenju.

U energetskom sektoru, nedavna poboljšanja upravljanja treba očuvati, navodi MMF i ocenjuje da je neophodan brži napredak u reformi državnih preduzeća u cilju povećanja efikasnosti, naročito dok se Srbija priprema za velika ulaganja u energetiku. Prilagođavanje cena za domaćinstva inflaciji, u skladu s međunarodnom praksom, podržala bi finansijsku održivost energetskih državnih preduzeća.

Jačanje discipline plaćanja dužnika prema energetskim preduzećima pitanje je socijalne pravičnosti i od presudnog je značaja u uslovima skuplje energije. Novi domaći porez na ugljenik pomoći će Srbiji da se prilagodi EU mehanizmu CBAM i podržati prelazak na efikasniju proizvodnju i upotrebu energije, ocenjuje MMF.

"U uslovima napetog tržišta rada, budući rast će sve više zavisiti od rasta produktivnosti, što zahteva brži napredak u poboljšanju poslovnog okruženja. Prioriteti obuhvataju jačanje delotvornosti pravosuđa u privrednim predmetima, održavanje fleksibilnosti tržišta rada i pojednostavljenje poslovne regulative, izdavanja dozvola i inspekcijskog nadzora. Reforme u cilju olakšavanja trgovine mogu dodatno podržati integraciju Srbije u evropska tržišta, uz doprinos smanjenju troškova za potrošače u Srbiji", smatra MMF.

 

 

Anketa o radnoj snazi Republičkog zavoda za statistiku (RZS) pokazala je da je ukupan broj zaposlenih prošle godine pao za jedan odsto, dok je stopa nezaposlenosti porasla sa 8,6 u 2024. na 8,7 odsto u 2025. Pad zaposlenosti bio je vođen pomeranjima u oblasti neformalne zaposlenosti, koja je pala za 5,8 odsto, dok je pad formalne zaposlenosti procentualno bio značajno manji - 0,3 odsto.

Tim MMF-a navodi da će nastaviti intenzivne konsultacije sa vlastima Srbije uz praćenje razvoja ekonomskih uslova, kako bi se obezbedio kontinuirani napredak ka ciljevima programa. 

"Završeni su razgovori sa MMF-om, a objavljeni stavovi su nam potvrda da smo na pravom putu, da su mere naše ekonomske politike u kriznim godinama prepoznate kao adekvatne i podsticajne za dalji privredni rast, uprkos svim svetskim aktuelnim dešavanjima. Prihvatamo kritike, ali nam i pohvale mnogo znače u daljem radu", ocenio je ministar finansija Srbije Siniša Mali i istakao značaj Expo za dalji rast.