Zašto građevinarstvo neočekivano pada, dok BDP raste? I šta novosti oko NIS-a znače za rast ekonomije?

Privreda Srbije pokazala je rast veći od očekivanog u prvom kvartalu ove godine. Videćemo kakav će biti naredni period budući da je domaća ekonomija u neizvesnosti oko Naftne industrije Srbije (NIS), za koju je mađarski Mol u sredu od američkog OFAC-a tražio dodatnih 30 dana za završetak pregovora o kupovini ruskog udela. 

 

Realni rast srpskog bruto domaćeg proizvoda u prvom kvartalu ove godine iznosio je 3,2 odsto međugodišnje, što je više od ranijih očekivanja, ali i od zvanične fleš procene iz aprila od tri odsto. Nosioci rasta bili su trgovina na veliko i malo, popravka motornih vozila, saobraćaja i skladištenja i usluge smeštaja i ishrane.

S druge strane, realni pad bruto dodate vrednosti imali su industrija i građevinarstva od čak 5,1 odsto. Za predsednika Saveta guvernera Narodne banke Srbije Ivana Nikolić ovo nije iznenađenje.

 

 

"U 2026. godinu smo ušli upravo sa pozitivnim prognozama, i istina je da smo u prva dva meseca ove godine imali nešto niže rezultate, da bi u martu došlo do oporavka. U aprilu je osetno poboljšan rezultat".

On potvrđuje da rast od 3,2 odsto jeste nešto bolji od procenjenog, ali kako objašnjava, taj rezultat konvergira postavljenim okvirima Narodne banke Srbije i Fiskalnog saveta, što je pozitivno zbog toga što svedočimo raznim spoljnopolitičkim faktorima, ali i ograničenjima u sektoru energetike, odnosno sankcijama NIS-u.

 

 

 

Stagnacija realna u industriji, ali u građevinarstvu iznenađenje

Kad je reč o građevinarstvu kao izvoru privrednog rasta, Nikolić ukazuje na jednu specigičnost. "Tekuće posmatrano - u smislu realizacije projekata - imamo rast, ali u ovom sektoru postoji specifičan fenomen. Došlo je do rasta cena i te veće cene, praktično anuliraju realni rast. Zbog toga, tokom prvog tromesečja ove godine beležimo međugodišnji pad u građevinarstvu, što je na neki način iznenađenje."

"Ono što je bilo potpuno realno za industriju - da bude u stagnaciji - kod građevinarstva je na neki način negativno iznenađenje, ali verujem da će se i ovo promeniti do kraja godine. Tačnije, verujem da će građevinarstvo takođe dati doprinos privrednom rastu", kaže Nikolić.

Bloomberg

Kako kaže, prilikom procena šta bi uticalo na privredni rast Srbije pošlo se od jednog, naizgled, optimističnog scenarija. "Taj scenario je bio baziran na tome da industrija raste i da građevinarstvo tome da veliki doprinost zbog izgradnje međunarodne izložbe Expo 2027 u Beogradu."

Međutim, velika kočnica građevinarstva početkom ove godine bile su cene materijala, koje su poništile odnosno umanjile realni rast, objašnjava Nikolić.

Za građevinarstvo (oblast u kojoj je RZS sada očitao pad bruto dodate vrednosti od pomenutih preko pet odsto) takođe i centralna banka u majskom izveštaju o inflaciji ocenjuje da je imalo blagi negativni doprinos ekonomskoj aktivnosti od 0,1 procentni poen. "Na to prvenstveno upućuju podaci o proizvodnji građevinskog materijala, koja je u prvom tromesečju zabeležila pad od šest odsto međugodišnje, kao i aktivnost u oblasti 'ostalo rudarstvo', koje obuhvata eksploataciju šljunka, peska i kamena (–6,1 odsto mg.). Pored toga, smanjen je i uvoz građevinskog materijala", naveli su u svom poslednjem izveštaju o inflaciji.

Kako NIS utiče na BDP Srbije

Na pitanje koliko se aktuelna situacija što se tiče NIS-a odrazila na stanje srpskog BDP-a, Nikolić za Bloomberg Adria TV ističe da je reč o velikom uticaju. "Prilikom procene faktora koji bi u 2026. uticali na stanje BDP-a, počeli smo od pretpostavke da pitanje NIS-a neće biti lako rešivo. Shodno tome, pretpostavili smo da će industrija energetike ove godine zabeležiti stagnaciju."

"Industrija energetike ima veliki ponder u BDP-u, ali ona je ipak samo jedan od izvora koji utiču na privredu. Osim ovog sektora, među ključnim izvorima rasta je sektor usluga, a tu je i poljoprivreda - koja jako dobro stoji, zbog izrazito povoljnih vremenskih uslova početkom ove godine."

Međutim, kako za Bloomberg Adria TV kaže Velimir Lukić, profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu, NIS svakako igra ogromnu ulogu u privredi države. "Mol ne može da nam pruži ono što nam je Gazprom pružao ranije za NIS, i znamo da rafinerija toliko vuče za ekonomski sistem Srbije."

"Tačnije, najveći pojedinačni uplatilac prihoda u budžet Srbije jeste upravo NIS, kroz niz različitih poreskih davanja. Takođe, znamo da je NIS veliki poslodavac, sa preko 10.000 zaposlenih. Osim toga, jedan je od najvećih izvoznika. Dakle, u svakom pogledu, NIS je za Srbiju sistemski važna kompanija od koje zavisi ne samo energetska stabilnost, već i stabilnost naših javnih finansija i privredni rast u budućnosti."

Kako Lukić ističe u emisiji Zoom In, mnogo toga je na stolu kad je u pitanju NIS. "Ako posmatramo celokupni proces prodaje ruskog udela Naftne industrije Srbije, ovde je reč o strateškoj prodaji. Tu, dakle, ne mogu da dođu neki prosti, manji investitori koji bi hteli da uzmu deo kompanije. Za našu državu samo etablirane naftne kompanije iz energetskog sektora su prihvatljive."

"Srbiji je prostor za izbor kupca toliko sužen, da potencijalna druga licenca za pregovore, koja bi mogla da bude izdata, teško da možemo očekivati da se pojavi, jer se do sada još nije pojavio nijedan ozbiljan kupac. Recimo, rešenje nacionalizacije NIS-a dolazi u obzir, samo u situaciji u kojoj bi strana koja je nametnula sankcije izričito zahtevala da se problem reši, bez daljih prolongiranja."

On je očekivao da će Mol zatražiti od OFAC-a produženje licence. Osim toga pošto NIS ima operativnu licencu za rad do 16.juna, i nju je potrebno produžiti.

U pisanju pomogla Vesna Damjanić

- Ažurirano u tekstu.