Evropska skladišta gasa ulaze u zimu s manje zaliha, tržište čeka veće kolebanje cena

Evropska skladišta gasa ulaze u novu sezonu grejanja najmanje popunjena u poslednjih nekoliko godina, što na prvi pogled budi strah od reprize energetske krize. Ipak, površno poređenje s 2022. godinom vara: nemačka industrija danas troši znatno manje gasa, a struktura snabdevanja se promenila.

Popunjenost podzemnih skladišta gasa u Evropskoj uniji trenutno je oko 71,3 odsto, dok je u Nemačkoj svega 57,7 odsto, pokazuju podaci GIE (Gas Infrastructure Europe) na dan 29. septembra 2026. Nemačka pritom drži oko 142 teravat-sati (TWh) gasa u skladištima, pa je nejna niska popunjenost važna i za evropski prosek jer ima najveći skladišni kapacitet u EU.

Skladištenje gasa, a posebno podzemno skladištenje gasa, ključno je za sigurnost snabdevanja jer obezbeđuje dodatne zalihe u slučaju velike potražnje ili poremećaja u snabdevanju. Prema podacima Evropske komisije skladišta po pravilu obezbeđuju 25 do 30 odsto gasa potrošenog u EU tokom zime.

EU je 2025. dopunila pravila za punjenje skladišta gasa, iako cilj od 90 odsto ostaje, države ga mogu dostići bilo kada između 1. oktobra i 1. decembra, uz dodatnu fleksibilnost od 10 procentnih poena, a u nepovoljnim tržišnim okolnostima Komisija može omogućiti još pet procentnih poena odstupanja. Ideja je da se spreči da obaveza punjenja primora trgovce da kupuju gas po izrazito nepovoljnim cenama i tako dodatno podignu tržišnu cenu.

Izostanak podsticaja

Evropski gasni sistem ostaje strukturno snažan, s kapacitetom regasifikacije tečnog prirodnog plina (LNG) od oko 1.600 TWh (približno 145 milijardi kubnih metara) i kapacitetom skladištenja gasa od oko 1.131 TWh (približno 104 milijarde kubnih metara) po zimskoj sezoni.

Ključni razlog niske popunjenosti jeste činjenica da ove godine nije bilo normalnog ekonomskog podsticaja za punjenje tokom leta. U normalnoj godini trgovac kupuje jeftiniji gas tokom proleća i leta, plaća trošak skladištenja i prodaje ga skuplje tokom zime.

Nizak nivo popunjenosti nemačkih skladišta u 2026. primarno odražava nepovoljnu ekonomiku skladištenja i sporiji tempo uvoza i utiskivanja plina. Nemačka je još za 2025. smanjila nacionalne zahteve tako da kombinacija ciljeva pojedinih skladišta zahteva oko 70 odsto ukupne popunjenosti. Bundesnetzagentur pritom naglašava da su se nakon 2022. promenili uvozni pravci i tokovi gasa i da trgovci zbog toga mogu drugačije da upravljaju zalihama.

Poremećaji na globalnom LNG tržištu nakon izbijanja sukoba na Bliskom istoku podigli su letnje cene gasa i smanjili tradicionalnu razliku između letnje i zimske cene gasa (eng. summer-winter spread), čime je oslabljen komercijalni podsticaj za rano punjenje skladišta. Istovremeno, Nemačka danas troši strukturno manje gasa nego pre energetske krize, najviše zbog pada potrošnje energetski intenzivne industrije, veće energetske efikasnosti i sve većeg udela obnovljivih izvora u proizvodnji električne energije.

Zato, 57 odsto popunjenosti u Nemačkoj ne treba posmatrati izolovano kao pokazatelj neposrednog manjka gasa, nego u kombinaciji s nivoom potrošnje, LNG i norveškim uvozom, tempom dnevnih injekcija, kao i razlikom između letnje i zimske cene gasa na TTF-u, referentnom evropskom tržištu gasa.

Nemačka danas ima manje popunjena skladišta, ali istovremeno ima i strukturno manju industrijsku potražnju za gasom nego pre energetske krize. Zato poređenje samo procenata popunjenosti 2026. sa 2021. ili 2022. može biti varljiva. Domaćinstva i poslovni korisnici čine 40 odsto ukupne potrošnje prirodnog gasa u Nemačkoj, a industrijski korisnici 60 odsto. Smanjena potreba za gasom odražava se na ukupnu potrošnju gasa u Nemačkoj, koja je u prema poslednjim dostupnim podacima u 2025. godini bila je gotovo 13,5 odsto manja od proseka za razdoblje od 2018. do 2021. godine.

Uticaj viših cena na proizvodnju

Više cene energije jače pogađaju energetski intenzivne industrije nego druge sektore privrede. To utiče i na proizvodnju. Prema Saveznom statističkom zavodu Nemačke (Destatis), sezonski i kalendarski prilagođena proizvodnja u energetski intenzivnim industrijama Nemačke pala je za 15,2 odsto između februara 2022, meseca kada je Rusija pokrenula agresiju protiv Ukrajine i marta 2026. Ovaj pad je bio znatno veći od ukupnog pada proizvodnje u sektorima prerađivačke industrije i rudarstva, koja je smanjena za 9,5 odsto.

Energetski intenzivna proizvodnja u Nemačkoj značajno je pala, čime se odvojila od trendova proizvodnje u drugim industrijama. Istovremeno, proizvođačke cene energenata naglo su porasle tokom tog perioda.

Prirodni gas čini gotovo trećinu industrijske potrošnje energije u Nemačkoj. Industrija prvenstveno koristi prirodni gas za proizvodnju procesne toplote, a donekle i za sopstvenu proizvodnju električne energije. Prirodni gas se takođe koristi kao sirovina u industriji.

Na nivou Evrope obnovljivi izvori istiskuju proizvodnju električne energije iz gasa. Međunarodna agencija za energetiku (International Energy Agency, IEA) očekuje da za celu 2026. pad evropske potražnje za gasom bude veći od dva odsto, upravo zbog kombinacije visokih cena gasa i snažnog rasta proizvodnje električne energije iz obnovljivih izvora. Obnovljivi izvori smanjuju godišnju potrošnju gasa, ali gasne elektrane ostaju važne za fleksibilnu proizvodnju u periodima najveće potrošnje kada nema dovoljno vetra i sunca. Upravo zato GIE upozorava da skladišta ostaju ključna za sigurnost elektroenergetskog sistema čak i uz pad ukupne potrošnje gasa.

Evropske cene gasa ostaju povišene blizu 75 €/MWh (TTF), što je više od dva puta više od nivoa pre sukoba. Očekuje se nastavak pritiska na rast cene prirodnog gasa usled nastavka neizvesnosti oko sukoba između SAD i Irana i saobraćaja u Hormuskom moreuzu. Dalje pooštravanje tokom zime moglo bi da podstakne rast cene gasa ka 100 €/MWh u tom najgorem slučaju.

Prognoza 

Očekujem da će zalihe do 1. novembra biti na nivou iz 2021. godine, odnosno oko 77 odsto, ili gotovo 16 procentnih poena ispod proseka 2022-2025, dok globalna ravnoteža LNG-a ostaje i dalje izvornestabilnosti, s ograničenim katarskim izvozom koji će smanjiti ponudu u 2026. uprkos rastu na drugim mestima.

Iako evropski gasni sistem ostaje robustan, kombinacija nižih zaliha, smanjene fleksibilnosti globalne LNG ponude i trajnih geopolitičkih rizika povećava osetljivost tržišta na poremećaje tokom zime 2026./2027. Zato će tržište gasa u predstojećim mesecima verovatno obeležiti povećana volatilnost cena, pri čemu će vremenski uslovi i razvoj geopolitičke situacije imati veći uticaj nego sama popunjenost skladišta.