Francuska tone sve dublje u probleme dok investitori povlače novac

Od uvođenja evra, investitori su uglavnom računali na to da će Francuska uspeti da prevaziđe svoje političke i ekonomske probleme i ostati relativno sigurno tržište za ulaganje. Međutim, to gledište se sada promenilo.

Globalna rasprodaja državnih obveznica dodatno je pritisla francusko tržište, gde su cene pale brže i više nego što se očekivalo. Istovremeno raste zabrinutost zbog toga što vlada ne uspeva da ispuni ciljeve za smanjenje budžetskog deficita, političkog zastoja i predsedničkih izbora naredne godine, koji bi mogli da promene politički kurs zemlje. Francuska je planirala da deficit ove godine spusti na pet odsto BDP-a, ali se on umesto toga povećava.

Prinos na francuske desetogodišnje državne obveznice od juna je porastao za više od jednog procentnog poena, što je najlošiji kvartalni rezultat od uvođenja evra. Razlika u prinosu koju investitori traže za držanje francuskih obveznica u odnosu na uporedive nemačke obveznice naglo je povećana i na putu je da zabeleži najveći nedeljni rast do sada.

Akcije takođe zaostaju za drugim tržištima, dok je istraživanje Bank of America među evropskim menadžerima fondova pokazalo da je Francuska najmanje poželjno tržište u narednih 12 meseci.

Sve to dodatno otežava položaj francuske vlade. Ona je u četvrtak predstavila budžet sa neuobičajeno ambicioznim merama štednje kako bi deficit smanjila do cilja koji ove godine nije uspela da ostvari. Plan će teško proći u podeljenom parlamentu, koji je već više puta izglasavao nepoverenje vladi, čime je uzdrmao investitore.

"Percepcija rizika kada je reč o francuskom dugu se pogoršava se", rekla je ove nedelje Marie Jacot, izvršna direktorka Edmond de Rothschild Asset Management France, za Bloomberg TV. "Tržište počinje da kažnjava Francusku zbog nivoa njenog duga, što ranije nije nužno bio slučaj."

Bloomberg

Nije izvesno u kom će političkom pravcu Francuska dalje ići. U maju će birači, razočarani onim što su tokom jedne decenije uradile centrističke vlasti Emmanuela Macrona, birati novog predsednika.

Prema novijim istraživanjima javnog mnjenja, u drugom krugu bi mogli da se nađu kandidatkinja krajnje desnice Marine Le Pen i kandidat krajnje levice Jean-Luc Mélenchon.

Ako Pariz ne uspe da stabilizuje javne finansije, posledice bi mogle da se prošire i van granica Francuske.

Druge zemlje mogle bi da budu pogođene prelivanjem turbulencija sa tržišta obveznica, slabljenjem fiskalne discipline i manjkom snažnog institucionalnog vođstva u regionu koji se već suočava sa brojnim izazovima. Hedž-fondovi u međuvremenu sve više računaju na slabljenje evra.

Unutrašnji problemi dodatno se prepliću sa spoljnim pritiscima, poput rasta cena energenata i očekivanja da će centralne banke ponovo povisiti kamatne stope, što pojačava zabrinutost među građanima Francuske.

Javni dug je znatno napredovao na listi problema koji najviše brinu građane, dok su vesti o tržištu obveznica sve češće na naslovnim stranama. Vladini zvaničnici upozoravaju da izdaci za kamate na dug sada premašuju ono što zemlja troši na odbranu ili obrazovanje.

Protesti studenata zbog lošeg stanja školskih zgrada i prevelikog broja učenika poslednjih dana prerasli su i u sukobe sa policijom.

Bloomberg

Francuska se suočava sa ozbiljnim fiskalnim pritiscima. Udeo javnog duga u BDP-u približava se 120 odsto, što je gotovo dvostruko više nego u Nemačkoj, a pojedini investitori situaciju porede sa Grčkom, koja je bila u središtu dužničke krize koja je početkom prošle decenije gotovo podelila evrozonu.

Desetine investitora i tržišnih stratega koje je Bloomberg intervjuisao sve više smatraju da za Francusku neće biti lako pronaći rešenje. Iako se očekivalo da će godišnja rasprava o budžetu ove jeseni uzdrmati tržišta, sve lošije stanje javnih finansija dodatno ih je uznemirilo.

Prinos na francuske desetogodišnje obveznice od 4,9 odsto blizu je najvišeg nivoa od 2002. godine. Razlika u odnosu na prinos na nemačke obveznice više se nego udvostručila od maja i sada iznosi 146 baznih poena.

"Da bi se smanjila razlika između Francuske i njenih glavnih evropskih partnera, ključni su kredibilitet i poverenje", rekao je u četvrtak ministar finansija Roland Lescure. "Mi to možemo da postignemo."

Vraćanje poverenja zahteva uverljivu posvećenost smanjenju fiskalnog deficita, dok će dugoročno rešenje zavisiti od političke situacije nakon izbora 2027. godine i sposobnosti nove vlasti da se uhvati u koštac sa fiskalnim problemima zemlje., kažu analitičari Bloomberg Economicsa Jean Dalbard i Simona Delle Chiaie. 

Nema lakog izlaza

Čak i ako centristički kandidat uspe da pobedi na predsedničkim izborima 2027. godine, verovatno bi se suočio sa sličnim problemom kao kandidati sa krajnje levice i desnice, odnosno teško bi obezbedio većinu u parlamentu potrebnu za  rešavanje problema javnog duga.

Prema rečima Florence Barjou, direktorke za investicije u Credit Agricole Assurances u Parizu, slab privredni rast i politička nestabilnost nisu novost za Francusku,  ali su sada dostigli razmere zbog kojih se njeno tržište državnih obveznica sve češće izdvaja kao najproblematičnije u evrozoni.

Barjou je rekla da Francuska i dalje predstavlja ključno investiciono tržište, ali da ova osiguravajuća kompanija diverzifikuje ulaganja kako bi ograničila rizike povezane sa neizvesnošću. Kompanija je u prvoj polovini godine držala oko 61 milijardu evra francuskog državnog duga.

Bloomberg

Skylar Montgomery Koning, strateg Bloomberg Intelligence, smatra da Francuski fiskalni problemi neće uskoro nestati. "Francuske državne obveznice (OAT) ostaju problematična tačka na tržištu državnog duga, a pažnja se sve više usmerava na negativne posledice po valutu. Čak i pre nego što je Francuska počela da predstavlja rizik za šire finansijsko tržište, dodatno zaoštravanje monetarne politike Evropske centralne banke sve više je išlo na štetu evra. Više kamatne stope povećavale su pritisak na privredni rast i smanjivale prostor za njihovo kasnije snižavanje, dok sada dodatni teret predstavlja i rast troškova finansiranja državnog duga, kaže ona.

Sve to deluje kao nepovoljna završnica za Macrona i njegovu poslovno orijentisanu politiku, čiji je cilj bio oživljavanje privrede i privlačenje stranih investicija.

Posledice su šire od Francuske, jer zbog veličine i značaja francuske privrede njeni problemi predstavljaju i evropski problem. To se dešava u trenutku kada se Nemačka suočava sa sopstvenim političkim pritiscima, dok se Evropska unija u celini bori sa energetikom ranjivošću i ratom na svojim granicama.

"To nije dobro za Evropu“, rekla je Michala Marcussen, glavna ekonomistkinja Societe Generale. "Rizik je da će se prostor za napredak evropske agende suziti a Francuska je od kjučnog značaja u tome."

Ipak, moguće je da će biti izbegnuti najteži sukobi oko budžeta kakvi su se mogli videti u prethodne dve godine. Svesna razmera krize, Marine Le Pen nagovestila je da bi mogla da odustane od pokušaja rušenja vlade, što bi predstavljalo odstupanje od dosadašnjeg pristupa njene stranke.

Usvajanje budžeta odgovara i Le Pen, jer bi joj, u slučaju izborne pobede, bilo lakše da brzo sprovede zakonske promene nego da se suočava sa vanrednom situacijom.

Liderka Nacionalnog okupljanja najavila je da bi, ako bude izabrana, predložila referendum o uvođenju fiskalnog pravila kojim bi se ograničio deficit. Alternativne predloge za javne finansije trebalo bi da predstavi kasnije ovog meseca, zajedno sa planom za smanjenje deficita. Za sada se, međutim, ne zna mnogo o njenom planu za smanjenje rashoda za 125 milijardi evra, dok ona istovremeno ostaje pri skupim obećanjima, uključujući smanjenje poreza na gorivo.

"Problem tinja već neko vreme i u poslednje vreme se i dalje produbljuje", rekao je Peter Goves, direktor istraživanja državnog duga razvijenih tržišta u MFS Investment Management. "Ne znam gde je tačka preokreta, ali pretpostavljam da će sledeći predsednik morati da se pozabavi tim problemom."