Poslednje odmeravanje snaga oko budžeta tokom mandata franucskog predsednika Emmanuela Macrona već se najavljuje kao francuski fiskalni okršaj sa najvećim ulozima u ovoj deceniji.
Iako javna rasprava u Parizu u punom jeku počinje tek na jesen, nakon dugih letnjih odmora, premijer i ministar finansija su ove nedelje na najvećem godišnjem ekonomskom forumu u zemlji skrenuli pažnju na gorući problem: hitno obuzdavanje vrtoglavog rasta javnog duga.
Bloomberg
Ovakvi apeli jasno pokazuju kako vrlo rasparčan politički sistem, čija su trvenja oko budžeta od 2024. godine već dovela do ostavke dva premijera, može da izazove novi talas haosa krajem ove godine i to uoči predsedničkih izbora koji se održavaju za svega deset meseci.
Opširnije
Svađa francuskih i nemačkih desničara u usponu
Tvrda desnica u Nemačkoj i Francuskoj beleži rekordnu popularnost, ali u nastojanju da povećaju svoje šanse da dođu na vlast, lideri francuskog Nacionalnog okupljanja i Alternative za Nemačku su se sukobili oko naizgled neočekivanog pitanja – saradnje sa nemačkim kancelarom Friedrichom Merzom i njegovim demohrišćanskim blokom.
22.05.2026
Francuska privreda stagnira usled rata u Iranu
Privreda Francuske nije zabeležila rast u prvom kvartalu, pokazujući ranjivost na pretnje stagflacije koje dolaze zbog rata u Iranu.
30.04.2026
Ekstremno desničarski protest u Francuskoj zbog smrti aktiviste završen mirno
Šetnja u Lionu koju su organizovale ekstremno desničarske grupe u znak sećanja na čoveka pretučenog do smrti u tuči protekla je bez nasilja u subotu.
21.02.2026
Investitori gube poverenje u Francusku pred kraj Macronovog mandata
Poverenje američkih investitora u Francusku naglo slabi u završnoj fazi decenije vlasti predsednika Emmanuela Macrona, pokazuje godišnje istraživanje American Chamber of Commercea i Bain & Companyja.
18.02.2026
Ova kombinacija političkih i fiskalnih rizika posebno je izražena ovog puta, jer bi neuspeh u postizanju dogovora sa poslanicima pre glasanja mogao da odloži usvajanje budžeta do kraja 2027. godine, čime bi svakoj novoj vladi bile potpuno vezane ruke. S obzirom na to koliko je teško doći do kompromisa, kao i na prethodna odlaganja usvajanja finansijskih zakona, takav scenario se ne može isključiti.
"Potrebno nam je da poslanici budu na našoj strani, da vodimo smislene razgovore i da budemo sposobni da napredujemo ka razumnom ishodu koji se neće svima dopasti", izjavio je ministar finansija Roland Lescure za Bloomberg TV u petak. "Učinićemo sve što je u našoj moći da dostignemo deficit od pet odsto, ili da mu budemo što je moguće bliže".
Uoči tog nastupa na godišnjoj konferenciji "Rencontres Economiques" u Eks-an-Provansu, premijer Sebastien Lecornu je takođe upozorio da bi deficit mogao da poraste na 6,5 odsto BDP-a ako Francuska ne usvoji novi budžet i bude primorana da se oslanja na produžavanje postojećeg zakona.
"Upozoravam na ozbiljnost situacije", rekao je on.
Muke Francuske sa obuzdavanjem javnog duga već su navele investitore na tržištu obveznica da uračunaju veći rizik, nakon što su parlamentarni izbori koje je Macron raspisao pre dve godine doveli do ozbiljne pat-pozicije u Nacionalnoj skupštini.
Bloomberg
Nakon perioda nervoze na tržištu u 2026. koja se odnosila na francuski, japanski i britanski dug, sada postoji opasnost da investitori i tržišta prebace pažnju na Francusku kao glavni izvor zabrinutosti.
Prinos na francuske desetogodišnje obveznice u odnosu na nemačke, koji se smatra važnim pokazateljem fiskalnog rizika u Francuskoj, porastao je na oko 80 baznih poena, što je najviša vrednost u periodu od gotovo devet meseci.
"Problem je sa zakonom o finansijama za 2027. godinu, jer će to biti takozvani prelazni budžet pre nove vlade", rekao je glavni ekonomista Allianza Ludovic Subran. "Tržišta će to pažljivo pratiti."
Čak je i ovogodišnji plan o minimalnom smanjenju deficita na pet odsto BDP-a sa 5,1 odsto u 2025. doveden u pitanje, jer se ekonomija približava recesiji.
Bloomberg
Kada se 2027. godine završi Macronov mandat i decenija koju je proveio na vlasti, ukupni dug Francuske biće veći za preko 1.250 milijardi evra (1,4 biliona dolara). Do ovog skoka došlo je nakon što su njegove vlade nemilice trošile na suzbijanje kriza - od protesta "Žutih prsluka" i pandemije kovida, do inflatornog udara 2022. godine – da bi potom jedva uspele da ukinu te mere fiskalne podrške.
Zvaničnici, s druge strane, uporno naglašavaju da tržište trenutno ne pravi probleme. Lescure je izjavio da emisija obveznica ide veoma dobro, dok je guverner Banke Francuske Emmanuel Moulin, u odvojenom intervjuu u petak, istakao da su rasponi prinosa "veoma stabilni, te da nemamo nikakvih poteškoća kada je reč o aukcijama našeg duga".
Ovakve povoljne okolnosti biće stavljane na test u narednim mesecima. Vlada će već sledeće nedelje sazvati ranije odloženi "odbor za uzbunu" o javnim finansijama i verovatno predstaviti nove mere štednje kako bi pokušala da održi zacrtani pravac predviđen budžetskim planom za 2026. godinu.
Ključni trenutak nastupiće u septembru, kada bi izvršna vlast trebalo da predstavi nacrt budžetskog zakona. U Francuskoj su i 2024. i 2025. godine premijeri smenjeni zbog svojih budžetskih planova.
Senku na predstojeću raspravu baca i političko nadmetanje uoči prvog kruga predsedničkih izbora 18. aprila. Istraživanja pokazuju da bi kandidati krajnje desnice Marine Le Pen ili Jordan Bardella mogli da imaju ubedljivu prednost.
Međutim, nijedno od njih dvoje nije iznelo detaljan plan o tome kako bi rešilo problem francuskog javnog duga, delom i zato što u narednim danima očekaju odluku o žalbi Le Pen koju je podnela zbog zabrane kandidovanja. To će odrediti ko će se od njih dvoje uopšte kandidovati za Nacionalno okupljanje.
Odlazeća administracija takođe nije zacrtala jasan plan kako će zemlja ispuniti obećanje da do 2029. godine spusti deficit unutar okvira Evropske unije od tri odsto BDP. Državna revizorska institucija je upozorila da se ovaj propust mora hitno ispraviti kako bi se povratilo poljuljano poverenje.
Dok investitori budno prate situaciju, lideri iz poslovnog sveta u potpunoj neizvesnosti iščekuju rasplet ovog političkog okršaja.
"Najveći rizik leži u javnim finansijama", izjavio je izvršni direktor Euronexta Stephane Boujnah za Bloomberg TV. Fiskalna konsolidacija će se destiti, ističe on. "Pitanje je samo da li će se to izvesti na uobičajen i kontrolisan način, ili potpuno stihijski i neorganizovano."
- U pisanju pomogli Francine Lacqua, Anna Edwards, Tom Mackenzie, Caroline Connan i James Hirai
.webp){kind=icon}
