Istorijski nizak Dunav otkriva slabosti srpske energetike i logistike

Reka koja pokreće deo srpske energetike i predstavlja jedan od glavnih puteva za dopremanje goriva, sada je postala usko grlo. Dunav je na najnižem nivou u poslednjih stotinak godina, zbog čega Srbija beleži jedan od najtežih perioda za proizvodnju struje na toj reci, dok nizak vodostaj otežava i uvoz naftnih derivata i ugrožava navodnjavanje u Vojvodini.

Vanredna situacija proglašena je u više mesta, dok je Vojvodina izdvojila 270 miliona dinara za hitne intervencije na sistemu Dunav-Tisa-Dunav.

"Formalno gledano, suše nema i nadležne institucije Republike Srbije nisu proglasile vanrednu situaciju zbog suše. Proglašena je vanredna situacija u Somboru, Kuli i Vrbasu zbog niskog vodostaja Dunava", kaže Mirko Popović, programski direktor Centra za socijalni razvoj i inovacije (CORE). "Iako Republički hidrometeorološki zavod (RHMZ) prati i objavljuje informacije o meteorološkim i hidrološkim prilikama, ne postoji pravni režim proglašenja suše, niti zakonski definisani pragovi kada suša proizvodi određene pravne posledice."

Proizvodnja struje smanjena

Elektroprivreda Srbije (EPS) saopštila je da bi ovo mogla da bude jedna od tri najlošije godine u istoriji kada je u pitanju proizvodnja struje na Dunavu - iako, kako su dodali, snabdevanje električnom energijom zasad ostaje stabilno.

Preduzeće je krajem jula napomenulo da suša i niski dotoci na Dunavu veoma nepovoljno utiču na rad u hidroelektranama (HE) "Đerdap 1" i "Đerdap 2". Ove godine zabeležene su najlošije mesečne proizvodnje za maj i jun od početka rada najveće hidroelektrane u zemlji.

"Proizvodnja u 'Đerdapu 1' pala je na oko 20 odsto kapaciteta zbog nedostatka vode, dok je nizak vodostaj otežao i rad sistema za hlađenje termoelektrana u Kostolcu", podseća Popović. Tokom poslednjih dana jula, HE "Đerdap 1" je dnevno u elektroenergetski sistem isporučivala nešto više od 5.000 megavat-sati (MWh), što je inače trećina prosečne dnevne proizvodnje, navode u EPS-u i dodaju da je zahvaljujući revitalizaciji reverzibilne HE "Bajina Bašta" bilo moguće nadoknaditi slabiju proizvodnju.

Mogućnosti da se nešto preduzme kada vodostaj dostigne kritično nizak nivo "vrlo su ograničene", ocenjuje Popović. "Teško da postoje neke efikasne mere koje mogu direktno ili u kratkom roku da otklone ili ublaže negativne efekte suše i niskih vodostaja", kaže. "To nisu pojave na koje se može uticati ad hok i kratkoročnim merama."

Srbija nije jedina pogođena niskim vodostajem Dunava - nizak nivo reke poremetio je proizvodnju električne energije i transport širom centralne i jugoistočne Evrope. Mađarska i Rumunija suočene su sa ozbiljnim izazovima u radu elektrana, među kojima su i nuklearke.

Šta se dešava sa gorivom

Osim što opterećuje energetski sistem, nizak vodostaj Dunava otežava dopremanje goriva u Srbiju. U julu je uvezena tek četvrtina planiranih količina naftnih derivata, pa su zalihe naftnih kompanija znatno smanjene, a Ministarstvo energetike Srbije je odobrilo naftnim firmama, koje su za to podnele zahtev, korišćenje operativnih rezervi evrodizela.

Depositphotos

​Naftni derivati stižu u Srbiju uglavnom preko Konstance, luke na Crnom moru. Zbog niskog vodostaja Dunava barže mogu da prevezu samo 30-40 odsto ukupnog kapaciteta, pa je Srbija zbog toga pribegla transportu kamionima i železnici, ali to nije dovoljno da bi se uvezle planirane količine, rekla je nedavno ministarka rudarstva i energetike Dubravka Đedović Handanović.

"U ovakvim vanrednim okolnostima je rad rafinerije presudan, jer će loša hidrologija potrajati i sve naftne kompanije u Srbiji snabdevaju se prevashodno iz domaće rafinerije", izjavila je Đedović Handanović, govoreći o rafineriji Naftne industrije Srbije (NIS) u Pančevu. "Produžetak operativne licence NIS-u do 28. avgusta omogućio NIS-u nastavak proizvodnje naftnih derivata, što je trenutno od najveće važnosti za stabilno snabdevanje srpskog tržišta."

Podsetimo, prodaja paketa akcija NIS-a mađarskom MOL Groupu načelno je dogovorena, ali još nije realizovana, pa srpsko naftno preduzeće ostaje pod američkim sankcijama zbog većinskog ruskog udela u vlasništvu.

Gorivo u Srbiji blago je poskupelo u julu, dok je cena nafte na svetskom tržištu takođe rasla - fjučersi brenta skočili su za oko 25 odsto prošlog meseca, prema podacima koje je prikupio Bloomberg. Pomeranja na berzama usledila su nakon obnavljanja sukoba na Bliskom istoku početkom jula, meseca koji inače tradicionalno obeležava povećana tražnja za gorivom zbog letnjih putovanja i poljoprivrednih radova.

U Ministarstvu rudarstva i energetike očekuju da će tržište Srbije biti dovoljno snabdeveno barem do kraja avgusta.

"Od NIS-a imamo najave da će u drugoj polovini meseca, kada tek mogu da stignu već naručene isporuke sirove nafte, moći da povećaju preradu sa sadašnjih oko 9.500 tona sirove nafte dnevno na oko 13.000 tona dnevno. Kao jednu od mera, omogućićemo NIS-u da oko 23.000 tona svojih operativnih rezervi stave na raspolaganje drugim naftnim kompanijama koje trenutno imaju veću tražnju iz domaće rafinerije, što će omogućiti da se zadovolji ogromna potražnja koju očekujemo u avgustu od oko 200.000 tona naftnih derivata", rekla je ministarka energetike početkom avgusta.

Prema njenim rečima, u avgustu se planira uvoz od oko 39.000 tona dizela, jednako kao i u julu, međutim oko 20.000 tona je planirano vodnim putem. Prethodno je već pušteno oko 19.000 tona evrodizela iz operativnih rezervi naftnih kompanija, što je doprinelo da tražnja u julu bude zadovoljena, a istovremeno sačuvali smo državne rezerve za još izazovnije periode.

"Transport se organizuje vagonima i cisternama, što podrazumeva manje količine koje se mogu dopremiti, ali i veće troškove uvoza naftnih kompanija, u uslovima ograničenih cena. Ipak, bez obzira na sve probleme i izazove sa kojima se suočavamo, zaštitićemo građane od naglog rasta cena, a naše rezerve su dovoljne u slučaju potrebe da i njih koristimo da bismo obezbedili snabdevenost domaćeg tržišta", navela je Đedović Handanović posle sastanka sa predstavnicima naftnih kompanija tokom prve nedelje avgusta.

Osim toga, produžena je zabrana izvoza nafte i naftnih derivata, uključujući evro dizel. Važiće do kraja avgusta.

"Državi je cilj da sve pumpe budu redovno snabdevene, male i velike, kupci NIS-a, kao i druge naftne kompanije koje posluje u Srbiji, da kao i do sada svi imaju dovoljno goriva, da NIS maksimalno proizvodi i zadovolji potražnju koja je u avgustu rekordna i procenjujemo je na oko 200.000 tona dizela, koji se najviše troši", poručila je resorna ministarka u zasebnoj izjavi, nakon što se sastala sa generalnim direktorom NIS-a Kirilom Tjurdenjevim.

Rafinerija u Pančevu trenutno prerađuje oko 11.000 tona dnevno, saopšteno je iz NIS-a. Planiraju da u avgustu prerade ukupno 330.000 tona, što je, kako dodaju, "maksimum koji mogu da postignu" s obzirom na to da trenutna licenca američke administracije važi do 28. avgusta. Cilj je da prerada poraste na 13.000 tona dnevno, što bi omogućilo optimalno snabdevanje tržišta u uslovima oslabljenog uvoza.

Trenutna situacija se mogla očekivati

Srbija ne može da upravlja količinom vode koja Dunavom stiže u Srbiju, posebno zato što je reč o međunarodnoj reci i regionalnom klimatskom problemu. Međutim, ono što može jeste da "infrastrukturu, poljoprivredu i druge sektore unapred pripremi za periode u kojima je vode manje", podseća Popović.

Bloomberg

Ističe da scenario sa kojim je Srbija trenutno suočena usled klimatskih promena nije neočekivan, budući da su prethodne projekcije stručnjaka predvidele rast prosečne temperature, što posledično dovodi do pada prosečnih godišnjih protoka reka.

"Srbija je nalaze prihvatila i uključila u zvanične izveštaje dostavljene Sekretarijatu Okvirne konvencije Ujedinjenih nacija o klimatskim promenama", kaže stručnjak. "Međutim, to nije rezultiralo utvrđivanjem mera za ublažavanje efekata suša", rekao je Popović.

Kako zaključuje, "potrebne su mere koje bi se kontinuirano primenjivale, kako bi Srbija povećala otpornost sistema za navodnjavanje, energetike, vodosnabdevanja i privrede".