Kako ekstremne vrućine pogađaju evropsku ekonomiju

Evropu je ovog leta već pogodilo pet toplotnih talasa. Dugotrajno vrelo i suvo vreme podstiče smrtonosne požare, remeti snabdevanje energijom, uništava useve i dodatno prazni akumulaciona jezera i reke. Prema analizi Triodos Banke, posledice bi ove godine mogle da izbrišu gotovo ceo očekivani rast bruto domaćeg proizvoda Evropske unije od 1,1 odsto.

Temperature su obarale rekorde, a u nekim oblastima prelazile 45 stepeni Celzijusa. Od početka godine, od posledica velikih vrućina širom Evrope stradalo je više od 25.000 ljudi. Visoke temperature dodatno su pogoršale i sušu izazvanu neuobičajeno malom količinom padavina u mnogim delovima kontinenta.

Ovo je pet načina na koje vrelo leto uzima danak evropskoj ekonomiji.

Nizak vodostaj reka ugrožava plovidu

Rajna je jedna od ključnih trgovačkih arterija Evrope, koja povezuje Roterdam u Holandiji, najveću evropsku luku, sa industrijskim središtem Nemačke. Duž njenih obala nalaze se postrojenja velikih kompanija, među kojima su hemijski gigant BASF, proizvođač automobila Daimler, naftna kompanija Shell i proizvođač čelika Thyssenkrupp.

Vodostaj Rajne kod Kauba, važnog uskog grla u Nemačkoj, južno od Kelna, 14. avgusta pao je na samo sedam centimetara, što je najniži nivo od početka merenja 1880. godine. Treba, međutim, imati na umu da tih sedam centimetara ne predstavlja stvarnu dubinu reke. Reč je o nivou koji brodari i vlasnici plovila koriste da bi izračunali koliko tereta brod može bezbedno da preveze, a da se ne ošteti ili da se ne nasuče.

Bloomberg

Pojedine fabrike bile su prinuđene da smanje proizvodnju jer železnica i drumski saobraćaj ne mogu u potpunosti da nadomeste potrebe za transportom. Istovremeno, cene prevoza tereta su porasle. Troškovi transporta dizela od Roterdama do Karlsruea, uzvodno od Kauba, dostigli su najviši nivo otkako je Bloomberg počeo da prikuplja te podatke 2009. godine.

Iako vodostaj Rajne tokom leta obično opada, reka uglavnom ima najniži vodostaj kasnije tokom sezone. Ukoliko vodostaj ostane kritično nizak do sredine septembra, to bi moglo da umanji rast nemačkog BDP-a u trećem tromesečju za oko 0,35 procentnih poena, procenjuje Commerzbank.

Vrućine i suša ugrožavaju useve

Vrelo i suvo vreme ugrožava prinose i stočni fond, ugrožava snabdevanje hranom i dodatno opterećuje poljoprivrednike, koji se već suočavaju sa višim cenama đubriva i goriva zbog rata u Iranu. Toplotni talas u junu verovatno je evropskim proizvođačima žitarica doneo gubitke od oko dve milijarde evra, procene su britanskog istraživačkog centra Energy and Climate Intelligence Unit.

Evropa se suočava s jednim od najvećih međugodišnjih padova proizvodnje žitarica u poslednjih nekoliko decenija. Francuska, najveći poljoprivredni proizvođač u EU, ove godine bi mogla da zabeleži najlošiju žetvu kukuruza od 1980. godine. Osim što je smanjena površina pod kukuruzom, očekuje se i da će prinosi zbog vrućina i suše biti gotovo 20 odsto manji nego prošle godine.

Zbog problema sa kojima se suočava evropska proizvodnja žitarica cene već rastu, dok se rizici po globalno snabdevanje povećavaju. Suša ugrožava useve u SAD i Australiji, a ponovna pojava klimatskog fenomena El Ninjo mogla bi dodatno da pogorša uslove za poljoprivredu širom sveta. Istovremeno, intenziviranje sukoba Rusije i Ukrajine unosi novu neizvesnost u izvoz žitarica preko Crnog mora, dok rekordno nizak vodostaj Dunava otežava snabdevanje alternativnim pravcima za izvoz ukrajinskih proizvoda.

Bloomberg

Suša prazni akumulacije i koči proizvodnju struje u hidroelektranama

Rezerve vode u evropskim hidroelektranama već su bile manje zbog oskudnih snežnih padavina tokom zime, a vrelo i suvo leto dodatno je pogoršalo situaciju. Od juna do sredine avgusta širom Evrope palo je za više od trećine manje kiše u odnosu na proseke za prethodnih deset godina, podaci su BloombergNEF-a.

Na jugu Norveške, iz koje Velika Britanija i ostatak Evrope uvoze hidroenergiju putem kablova u moru, nivo vode u akumulacijama pao je na najniži nivo u više od decenije. I u Alpima su rezerve vode u Francuskoj, Italiji i Švajcarskoj znatno ispod uobičajenih vrednosti za ovo doba godine.

Bloomberg

Hidroelektrane su učestvovale sa oko šest odsto u ukupnoj proizvodnji električne energije u Evropi 2025. godine, pokazuju podaci Embera. Reč je o relativno jeftinom izvoru energije čija se proizvodnja može brzo povećavati ili smanjivati u skladu s potrošnjom. Zbog toga hidroelektrane imaju važnu ulogu u ublažavanju oscilacija u proizvodnji energije iz vetra i sunca, koja zavisi od vremenskih uslova.

Međutim, zbog nedostatka vode za pokretanje turbina, proizvođači hidroenergije bili su prinuđeni da smanje proizvodnju. Hidroelektrane na rekama u Italiji u julu su proizvele najmanje električne energije za taj mesec u najmanje poslednjih deset godina, pokazuju podaci ENTSO-E.

Ukoliko ne dođe do značajnijeg povećanja padavina, manja proizvodnja hidroenergije mogla bi tokom zime da utiče na rast cene struje, jer će za podmirivanje potražnje biti potrebno više skuplje energije iz gasa. Cene gasa već su porasle zbog poremećaja u isporukama tečnog prirodnog gasa kroz Ormuski moreuz izazvanih ratom u Iranu.

Nuklearne elektrane smanjuju proizvodnju zbog problema sa hlađenjem

Vrelo i suvo vreme uticalo je i na proizvodnju nuklearne energije, jer su reke na pojedinim mestima postale previše tople ili plitke za zahvatanje vode potrebne za hlađenje reaktora. Pored toga, ekološki propisi ograničavaju ispuštanje zagrejane vode nazad u reke kako bi se zaštitio biljni i životinjski svet.

Francuska je u junu i julu zabeležila rekordne gubitke u proizvodnji nuklearne energije povezane s visokim temperaturama, podaci su kompanije ICIS. Ipak, ukupna proizvodnja nuklearnih elektrana u zemlji ostala je približno na nivou prethodnih godina. To je važno jer francuske nuklearne elektrane predstavljaju okosnicu elektroenergetskog sistema zapadne Evrope i često izvoze struju susednim zemljama.

Nuklearne elektrane na francuskoj obali suočavaju se i sa još jednim problemom povezanim s visokim temperaturama -najezdom meduza. Njihov broj raste kada se more zagreje, a mogu dospeti u sisteme za hlađenje dok elektrane zahvataju morsku vodu. Veliki broj meduza u avgustu je primorao francusku kompaniju EDF da privremeno isključi reaktore u elektrani Gravelines na severu zemlje, čime je oko pet odsto francuskih nuklearnih kapaciteta bilo van pogona.

Bloomberg

U Rumuniji je krajem jula isključen jedan od dva reaktora jedine nuklearne elektrane u toj zemlji. Vojska je pokušala da podigne nivo Dunava za nekoliko centimetara tako što je minirala stenu u jednom rukavcu reke i preusmerila vodu u glavni tok. Međutim, ni to nije bilo dovoljno da se spreči gašenje drugog reaktora u avgustu. Nuklearna elektrana Černavoda obično pokriva oko 20 odsto potreba Rumunije za električnom energijom.

U Mađarskoj su krajem jula i početkom avgusta van pogona bila tri od četiri reaktora nuklearne elektrane Pakš. Reč je o jedinoj nuklearnoj elektrani u zemlji, koja pri punom kapacitetu obezbeđuje oko 40 odsto struje u Mađarskoj. Vlasti grade posebnu strukturu u koritu reke i pripremaju se da potape barže kako bi sprečile da vodostaj Dunava padne toliko da elektrana mora da potpuno obustavi rad.

Bloomberg

Šumski požari haraju Evropom

Dugotrajne vrućine i suša stvorile su idealne uslove za širenje šumskih požara širom Evrope. Vatra je primorala stotine hiljada ljudi da napuste svoje domove, dok su vatrogasne službe suočene sa sve težim uslovima za gašenje. Od početka godine u Evropskoj uniji izgorelo je više od 5.500 kvadratnih kilometara zemljišta, što je površinakoja je više od tri puta veća od Londona.

Bloomberg

Veliki deo štete od požara obično nije pokriven osiguranjem. Dok su suše i poplave obuhvaćene francuskim državnim programom naknade štete od prirodnih katastrofa, požari nisu. U Španiji je prošle godine bila pod osiguranjem tek petina ekonomske štete izazvane požarima koja je ukupno na procenjena na oko pet milijardi evra izazvanih požarima, rekao je Tyson Vickery, direktor i globalni rukovodilac za plasman osiguranja u Evropi u brokerskoj kući Marsh.

Međutim, Swiss Re i druge osiguravajuće i reosiguravajuće kompanije očekuju da će ovogodišnji požari uticati na to da se poveća potražnja za osiguranjem širom Evrope. Kontinent se zagreva brže od bilo kog drugog, dok klimatske promene toplotne talase čine dužim, učestalijim i intenzivnijim. Osiguravači se zato pripremaju za novo razdoblje većih rizika od prirodnih katastrofa, uz više premije i veće osigurane štete.