Letnje vrućine u Evropi odnele 50.000 života i umanjile BDP za 17 milijardi evra

Letnje ekstremne vrućine u evropskim gradovima odnele su kako se procenjuje 50.000 života, što je najveći broj zabeležen do sada, i umanjile bruto domaći proizvod (BDP) Evropske unije za oko 0,17 odsto u periodu od aprila do septembra, odnosno za gotovo 17 milijardi evra (18,9 milijardi dolara).

Ovi nalazi, iz dve odvojene studije, pokazuju koliko je Evropa ranjiva na rast temperatura u godini koja bi mogla da bude jedna od najtoplijih u savremenoj istoriji.

Procenu broja preminulih objavila je u petak grupa naučnika predvođena istraživačima sa Imperijalnog koledža u Londonu (Imperial College London). Prema toj studiji, gotovo dve trećine smrtnih slučajeva povezanih s visokim letnjim temperaturama ne bi se dogodilo da nije bilo klimatskih promena. U međuvremenu, u studiji Bloomberg Economicsa data je procena da je uticaj vrućina na evropski BDP bio dva i po puta veći od prosečnog gubitka u istom periodu tokom prethodne decenije.

Ukupan broj smrtnih slučajeva, izazvan nizom rekordnih toplotnih talasa, znatno je premašio broj žrtava u prethodnim godinama sa najvišom smrtnošću. Prema istraživanju koje bi sledeće nedelje trebalo da bude objavljeno u časopisu Nature Health, u evropskim gradovima je 2022. godine zabeleženo oko 29.000 smrtnih slučajeva povezanih s vrućinama, a 2003. oko 28.000.

Bloomberg

"Imali smo niz toplotnih talasa koji bi bili opasni čak i bez dodatnog zagrevanja izazvanog ljudskim delovanjem, ali su zbog tog dodatnog porasta temperature postali izuzetno opasni", rekla je u intervjuu Clair Barnes, istraživačica ekstremnih vremenskih prilika i klimatskih promena na Imperijalnom koledžu u Londonu i glavna autorka studije.

Evropske zemlje suočavale su se s ekstremnim temperaturama tokom celog leta. Toplotni talasi počeli su u maju i trajali do septembra, a u mnogim zemljama temperaturni rekordi obarani su uz velike razlike u odnosu na prethodne. Prosečne temperature u zapadnoj Evropi bile su gotovo tri stepena Celzijusa više od letnjeg proseka za period od 1991. do 2020. godine, dok su pojedinim danima odstupanja dostizala i 12 stepeni.

Širom kontinenta trpela je i ključna infrastruktura. U požarima su uništene kuće, bolnice su se pregrevale, saobraćaj je bio u prekidu, a rashladni sistemi u frižiderima i klima-uređajima su otkazivali.

Francuski BDP bio je u drugom tromesečju za 0,2 odsto manji zbog ekstremnih vrućina, naveo je autor izveštaja Bloomberg Economicsa Ulrich Eberle. Ekstremne vrućine smanjile su nemački BDP za 0,1 odsto, dok je u Španiji zabeležen pad BDP-a od 0,05 odsto.

Bloomberg

Studija koju su sproveli Imperijalni koledž u Londonu i Londonska škola za higijenu i tropsku medicinu (London School of Hygiene & Tropical Medicine) obuhvatila je 854 grada u 30 zemalja Evropske unije, Velike Britanije, Švajcarske i Norveške, u kojima živi oko 40 odsto ukupnog stanovništva tih zemalja.

U studiji je utvrđeno da se broj smrtnih slučajeva povezanih s vrućinama koji se pripisuju klimatskim promenama vremenom povećavao, jer su emisije iz fosilnih goriva dovele do rasta temperatura. Gotovo dve trećine prekomernih smrtnih slučajeva tokom leta može se pripisati klimatskim promenama, u odnosu na oko 40 odsto 2003. godine.

Procena broja umrlih usled vrućina predstavlja izazov jer ljudi retko umiru direktno od izlaganja visokim temperaturama. Umesto toga, vrućina dodatno opterećuje organizam i pogoršava postojeća zdravstvena stanja, naročito ona koja pogađaju srce ili respiratorni sistem. Precizno merenje telesne temperature takođe može biti teško van bolničkih uslova. Ako osoba premine sama kod kuće, nije uvek jasno da li su i u kojoj meri vrućine doprinele smrti. Zbog toga se smrtni slučajevi povezani s visokim temperaturama ne evidentiraju uvek kao takvi.

Bloomberg

"Često viđamo starije pacijente koji postaju konfuzni, doživljavaju moždane udare ili imaju srčane tegobe, pri čemu je vrućina možda značajno doprinela njihovoj smrti", rekao je u sredu na konferenciji za novinare Andrew Hartle, lekar specijalista intenzivne nege u zdravstvenoj ustanovi Imperial College Healthcare NHS Trust. "Obdukcija ne može da pokaže da li je nekome bilo previše vruće."

Studija Imperijalnog koledža u Londonu kombinuje podatke o temperaturama s rezultatima ranijih istraživanja koja procenjuju uticaj različitih nivoa vrućine na smrtnost, kako bi se izračunao broj smrtnih slučajeva povezanih s visokim temperaturama. Autori navode da su se ovakve procene u prošlosti poklapale sa zvaničnim statistikama, od kojih mnoge zdravstvene vlasti još nisu objavile za celu letnju sezonu 2026. godine.

"Jasno je da moramo da pružimo podršku najugroženijima, uključujući starije osobe, bolesne i ljude slabijeg imovinskog stanja, kao i da preduzmemo mere kako bismo sprečili kolaps infrastrukture koja štiti ugrožene tokom velikih vrućina", rekao je Toby Perkins, predsednik Odbora za nadzor životne sredine britanskog parlamenta.

Očekuje se da će naredna godina biti još toplija od 2026. Globalno zagrevanje će gotovo sigurno premašiti 1,5 stepeni Celzijusa u odnosu na predindustrijski nivo, a svet sada mora da se usredsredi na ograničavanje tog prekoračenja, saopštile su u sredu Ujedinjene nacije.