Neke kompanije zbog vrućina gube milijarde, drugima su prihodi eksplodirali

Ekstremne vrućine više nisu povremena letnja pojava, nego trajan činilac koji sve više utiče na poslovanje kompanija. U Severnoj Americi snažni toplotni talasi danas se javljaju dvostruko češće nego sredinom prošlog veka, a u Evropi i Latinskoj Americi taj trend se još više ubrzava.

Rekordno visoke letnje temperature sve češće opterećuju infrastrukturu i povećavaju ekonomsku štetu. Međutim, ne trpe svi jedanke posledice. Dok ekstremne vrućine nekim industrijama otežavaju poslovanje, drugima otvaraju nove prilike za rast.

Zbog toga investitori na Wall Streetu sve više nastoje da prepoznaju koje će kompanije biti među dobitnicima, a koje među gubitnicima klimatskih promena. To, međutim, nije jednostavan zadatak.

"To je pitanje vredno bilion dolara", kaže Gernot Wagner, klimatski ekonomista sa Univerziteta Kolumpija. Dodaje da "nauka na mnogo načina tek sustiže stvarnost", pa investitorima treba vremena da spoznaje iz klimatskih modela pretoče u konkretne procene vrednosti kompanija.

Ipak, svaki novi toplotni talas donosi jasniju sliku o tome kako više temperature utiču na poslovne rezultate kompanija. Ovo su neke od industrija u kojima su se već pokazali najveći rizici, ali i nove poslovne prilike.

Toplotni talasi povećavaju potražnju za mrežnom opremom

Kad ekstremne vrućine povećaju potrošnju klima-uređaja, elektroenergetska mreža dolazi pod velik pritisak. Oprema se brže troši, a kvarovi postaju češći. Problem je posebno izražen u Severnoj Americi i Evropi, gde je velik deo mreže izgrađen pre nekoliko decenija, kada su klimatski uslovi bili znatno blaži.

Zbog toga energetske kompanije ubrzavaju ulaganja u modernizaciju mreže. U Njujorku, gde bi se broj dana s temperaturama iznad 35 stepeni Celzijusa do 2030. mogao da poveća četiri puta, lokalni distributer Con Edison pre leta izdvojio je 3,9 milijardi dolara za zamenu zastarele infrastrukture.

To otvara velike prilike proizvođačima transformatora, kablova i velikih baterijskih sistema za skladištenje energije, kao i firmama koje se bave projektovanjem i održavanjem elektroenergetske mreže, poput MasTeca, kaže Andrew John Stevenson, analitičar Bloomberg Intelligencea.

Prema njegovim rečima, rast ulaganja odnosi se i na planirane modernizacije i na hitne intervencije nakon vremenskih nepogoda. Ekstremne vrućine često previše opterećuju distribucionu mrežu, zbog čega raste potražnja za specijalizovanim uslugama svaki put kada dođe do prekida ili kvarova.

Elektroenergetske mreže među prvima osećaju posledice sve češćih toplotnih talasa | Bloomberg

Na primer, kada je snažan toplotni talas 2006. godine izazvao brojne kvarove na transformatorima diljem Kalifornije i ostavio bez struje više od milion ljudi, lokalni distributer Pacific Gas and Electric morao je odmah da zameni neispravnu opremu. Prema regulatornim podnescima, upravo su tada proizvođači opreme za elektroenergetsku mrežu i firme koje su učestvovale u sanaciji kvarova ostvarili milionske prihode.

Iako svaki toplotni talas ne izaziva prekide u snabdevanju električnom energijom, proizvođači opreme i kompanije koje je ugrađuju imaju dobre izglede da ostvare dodatni rast kako ekstremni vremenski uslovi budu sve češći, a potreba za hitnim popravkama raste, kaže Stevenson.

Napredni sistemi hlađenja postaju veliki posao

Ubrzana izgradnja data centara za razvoj veštačke inteligencije pretvorila je hlađenje računarske opreme u jedan od najvećih operativnih izazova. Sve više temperature vazduha pritom dovode klasične sisteme grejanja, ventilacije i klimatizacije (HVAC) do njihovih granica.

Tokom nezapamćenog toplotnog talasa u Londonu 2022. godine sistemi hlađenja u data centrima Googlea i Oraclea nisu uspeli da održe potrebnu temperaturu pa su operateri morali hitno da ugase deo servera kako bi sprečili ozbiljna oštećenja opreme.

S druge strane, takvi događaji otvaraju nove poslovne prilike kompanijama koje razvijaju napredne sisteme tečnog hlađenja i specijalizovana HVAC rešenja.

"Potražnja povezana s veštaćkom inteligencijom sve se više udaljava od tradicionalnog hlađenja vazduhom", kaže Garvin Jabusch, glavni investicioni direktor Green Alpha Advisorsa. Dodaje da istovremeno raste i potražnja za softverom koji upravlja hlađenjem data centara i optimizuje njegovu efikasnost.

Carrier Global, čiji proizvodi uključuju sisteme za direktno hlađenje računarskih čipova, u aprilu je obavestio ulagače da je snažan priliv narudžbina u prvom tromesečju omogućio kompaniji da već tada osigura prodaju data centrima na nivou cele godine.

Sličan trend beleže i Trane Technologies i Johnson Controls, koje veliki deo nedavnog rasta prihoda pripisuju sve većim ulaganjima data centara u napredna rešenja za hlađenje.

Vrućine povećavaju troškove prevoznika

Data centri nisu jedini koji prilagođavaju sisteme hlađenja. Sve više prevozničkih kompanija ugrađuje klima-uređaje u kamione, iako oni u prošlosti često nisu bili standardna oprema.

Jedan od primera je UPS. Nakon pretnje velikim štrajkom 2023. godine logistički div postigao je dogovor sa sindikatima da će ubuduće kupovati isključivo dostavna vozila s klima-uređajima, a hiljade postojećih kamiona koji saobraćaju najtoplijim delovima SAD naknadno će opremiti klimatizacijom.

Istovremeno regulatori pooštravaju pravila zaštite radnika od vrućina. Indijsko Ministarstvo drumskog saobraćaja i autoputeva nedavno je propisalo da svi novi kamioni srednje i teške kategorije moraju imati klimatizovane kabine. To predstavlja veliku promenu za tržište na kome manje od pet odsto voznog parka ima klima-uređaje.

Iako takve mere povećavaju bezbednost vozača, prevozničkim kompanijama donose i veće troškove. Ne radi se samo o ulaganjima u nova vozila ili adaptaciji postojećih. Klima-uređaji troše znatne količine goriva čak i kada kamioni miruju. Procene pokazuju da teški kamion tokom jednog sata stajanja potroši oko 0,8 galona ili oko tri litara dizela samo za hlađenje kabine.

Sve toplija leta prisiljavaju logističke kompanije na nova ulaganja u bezbednost i udobnost vozača | Depositphotos

Više temperature povećavaju troškove gradnje

Ne mogu sve industrije da zaštite radnike od toplotnih talasa klima-uređajima. Zemlje poput Kine i Španije već imaju propise koji zaustavljaju radove na otvorenom kada temperature postanu opasno visoke. U SAD takva obaveza ne postoji, ali građevinski radnici tokom velikih vrućina ipak češće uzimaju pauze, kaže Andrew John Stevenson.

Kraće radno vreme i pad produktivnosti tokom visokih temperatura američkom građevinskom sektoru su između 2001. i 2023. godine naneli gubitke od oko 38 milijardi dolara, pokazuje istraživanje Univerziteta Duke objavljeno prošle godine.

Prema procenama Bloomberg Intelligencea, kada temperatura poraste s oko 32 na gotovo 38 stepeni Celzijusa, troškovi rada građevinskih kompanija u proseku rastu za 5,7 odsto.

"To je ustvari vrlo konzervativna procena", kaže Stevenson, autor istraživanja. "Ako tokom dana ne možete da radite 20 ili 30 odsto vremena, ne čekaju samo radnici. Stoje i mašine, oprema i sav kapital uložen u gradilište", objašnjava on. Dodaje da u uslovima sve češćih ekstremnih vrućina takvi gubici postaju značajan i trajan trošak za građevinske firme.