Dok gradovi gore, klima-uređaji rade punim kapacitetom. Rešavamo li problem ili ga produbljujemo?

Tri toplotna talasa u samo šest nedelja i najtopliji jun u istoriji merenja. Sa tim se suočila zapadna Evropa na početku ovog leta. Toplotni talas koji je zahvatio kontinent nakon 20. juna doneo je temperature koje su bile i do 2,5 stepena Celzijusa više nego pre oko 30 godina, odnosno verovatno oko 3,5 stepena više nego pre 50 godina, pokazuje analiza organizacije ClimaMeter.

Tokom juna oko 327 miliona ljudi bilo je izloženo toplotnim talasima, koji su uticali na privrednu aktivnost vrednu 15,6 biliona dolara. Čak 264 miliona ljudi, odnosno 81 odsto svih koji su bili pogođeni toplotnim talasom, suočilo se sa ekstremnim vremenskim uslovima, dok su visoke temperature pogodile privrednu aktivnost vrednu 13,4 biliona dolara, odnosno 86 odsto ukupne ekonomske aktivnosti obuhvaćene analizom.

"Toplotni talas koji je pogodio zapadnu Evropu u junu 2026. godine posledica je kombinacije klimatskih promena izazvanih ljudskim delovanjem, koje su podigle osnovni nivo temperatura, i prirodne klimatske promenljivosti, koja je dovela do formiranja dugotrajne 'toplotne kupole' (heat dome). Kako se sve dogodilo neposredno nakon letnje dugodnevice, kada je Sunčevo zračenje najintenzivnije, rezultat su bile izuzetno visoke temperature širom zapadne Evrope", navodi se u analizi.

 

Naučnici upozoravaju da će ovakve pojave biti sve učestalije i intenzivnije, kao i da će ljudima biti sve teže da im se prilagode.

"U narednim decenijama nećemo se suočavati samo sa snažnijim toplotnim talasima, već i sa talasima koji će prethodne temperaturne rekorde nadmašivati za znatno veće razlike. Broj ljudi izloženih ekstremnim vrućinama na globalnom nivou više ne raste linearno, već eksponencijalno, kao posledica klimatskih promena izazvanih ljudskim delovanjem", navode analitičari organizacije ClimaMeter.

U Srbiji svaka sezona donosi nove rekorde

U Srbiji broj domaćinstava koja koriste klima-uređaje stalno raste. Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, 2006. godine klimu je imalo svega 7,8 odsto domaćinstava. Do 2019. taj broj je porastao na 37,8 odsto, a prema poslednjim podacima iz Statističkog godišnjaka za 2022. godinu, klima-uređaj je imalo čak 56,8 odsto domaćinstava u urbanim sredinama i 26,4 odsto u ruralnim krajevima.

Među robom koja se tradicionalno najviše prodaje u junu i julu nalaze se i klima-uređaji. Tokom 2024. prodaja klima-uređaja u odnosu na 2023. porasla je od 70 do 1.205 odsto u zavisnosti od prodavca, a u poređenju sa zimskim mesecima, za isti period, od 10 do 23 puta. Tokom letnjih meseci, najveći maloprodavci, poput Gigatrona, prodavali su prosečno 400 klima-uređaja dnevno.

Samo petina evropskih domaćinstava ima klima-uređaj

Tokom toplotnog talasa u Francuskoj stotine kupaca čekale su u redovima ispred supermarketa Lidl kako bi kupile uređaje za rashlađivanje. Redovi su se formirali nakon što je trgovački lanac najavio prodaju 200.000 ventilatora i prenosnih klima-uređaja. Ispred jedne prodavnice u Parizu oko 200 ljudi čekalo je dva sata, dok su u Nanteru, zapadno od francuske prestonice, ulazna vrata supermarketa oštećena dok su se ljudi gurali da uđu. Na drugim snimcima vide se kupci koji se svađaju i guraju, dok su ispred prodavnica bili raspoređeni i policajci.

Prema zvaničnim podacima, klima-uređaj ima 55 odsto domaćinstava u Hrvatskoj, čime se ta zemlja nalazi na drugom mestu u Evropi. Ispred nje je samo Italija, gde klimatizaciju ima 56 odsto domaćinstava. U Španiji klima-uređaj poseduje oko 45 odsto domaćinstava, dok ga u Francuskoj ima tek svako četvrto domaćinstvo. U Nemačkoj je klimatizovan svaki peti dom, a u Belgiji tek svaki deseti. U Sloveniji je udeo sličan evropskom proseku od 20 odsto, ali su nakon poslednjeg toplotnog talasa prodavnice ostale bez velikog dela zaliha klima-uređaja.

 Pixsell

Prema rečima Zdravka Saveskog, naučnog saradnika Instituta za društvene i humanističke nauke u Skoplju i ekološkog aktiviste, klima-uređaji mogu se smatrati jednim od energetski efikasnih rešenja za grejanje, ali to nije slučaj kada je reč o hlađenju.

"Klima-uređaji nisu energetski efikasno rešenje za hlađenje, što zna svako domaćinstvo kada dobije račun za struju. Posledice nekontrolisanog korišćenja klima-uređaja, odnosno njihovog dugotrajnog rada i podešavanja na veoma niske temperature, nisu samo ekonomske već i ekološke. Klima-uređaj koji snižava temperaturu u zatvorenom prostoru istovremeno povećava temperaturu napolju. Kada se klima-uređaji masovno koriste, to utiče na temperaturu i mikroklimu u stambenim blokovima, posebno u gušće izgrađenim naseljima, na ulicama i, kumulativno, u čitavim gradovima", rekao je Saveski za Bloomberg Adriju.

Potrebna su nova arhitektonska pravila

Većina stambenih zgrada u Nemačkoj i severnoj Evropi projektovana je tako da zadržava toplotu, koja je neophodna tokom dugih zimskih meseci. Upravo takav način gradnje danas dodatno pogoršava problem pregrevanja.

"Nova zgrada može da bude projektovana tako da zahteva manje hlađenja i da koristi alternativna rešenja umesto klasičnih sistema klimatizacije", rekao je Žan-Sebastijen Brok (Jean-Sébastien Broc) iz Instituta za evropsku energetsku i klimatsku politiku tokom toplotnog talasa u julu prošle godine.

Takva rešenja podrazumevaju arhitektonski dizajn koji omogućava prirodno strujanje vazduha kroz prostorije, kao i upotrebu materijala koji manje zadržavaju toplotu. Pored toga, primenjuju se efikasniji sistemi zaštite od sunca, poput roletni, tendi i krovnih nadstrešnica.

Ipak, nova arhitektonska rešenja neće biti dovoljna u uslovima sve učestalijih ekstremnih vremenskih pojava.

"Može se očekivati da će i u zemljama sa hladnijom klimom od balkanske rasti potražnja za klima-uređajima i njihova upotreba. Tome dodatno doprinosi raširena individualistička ideologija, koja negira lični doprinos opštem dobru i podstiče ljude da klima-uređaje vide kao osnovno rešenje za hlađenje", kaže Saveski.

Klimatizacija postala i političko pitanje

Dodatni problem, na primer u Parizu, predstavljaju zgrade iz 19. veka koje su zaštitni znak gradske vizure. Građani po pravilu ne mogu da dobiju dozvolu za postavljanje spoljašnjih jedinica klima-uređaja, jer propisi o zaštiti kulturnog nasleđa štite ujednačen izgled gradskih fasada i krovova.

Kako se približavaju predsednički izbori naredne godine, tako se u Francuskoj sve više rasplamsava i rasprava o klimatizaciji. Krajnje desničarska stranka Nacionalno okupljanje (Rassemblement National) Marine Le Pen najglasniji je zagovornik šire upotrebe klima-uređaja. Zalaže se za nacionalni "plan klimatizacije", kojim bi sve škole i bolnice bile opremljene sistemima za hlađenje, kao i za državom garantovane beskamatne kredite u vrednosti od 23 milijarde dolara, kako bi se pomogla ugradnja klimatizacije u 30 do 40 miliona domaćinstava.

Stavovi levice su podeljeni. Zeleni, koji su tradicionalno bili najveći skeptici prema klimatizaciji, postepeno menjaju retoriku. Liderka stranke Marine Tondelier priznala je da je hlađenje sada neophodno barem u pojedinim školama i bolnicama.

S druge strane, lider krajnje levice i stranke Nepokorena Francuska, Jean-Luc Mélenchon, upozorio je na masovno uvođenje klimatizacije, ocenivši da bi njeno postavljanje svuda "značilo izazvati još veću štetu".

Ipak, za sve veći broj Francuza, bez obzira na to koliko se pojedinačno trude da doprinesu borbi protiv klimatskih promena, suočavanje sa njihovim posledicama više nije pitanje izbora, već nužnost.

Saveski smatra da će, kako se klimatska kriza bude produbljivala, svaku ekološku regulativu biti sve teže sprovoditi.

"Sve dok se ne dovede u pitanje mentalitet 'moj novac, trošim ga kako želim' i individualističko zanemarivanje sopstvenog doprinosa opštem dobru, nijedna vlast neće rizikovati sukob sa biračima sprovodeći mere koje štite njihove dugoročne interese umesto da zadovoljavaju kratkoročne. Činjenica da se veliki broj ljudi naziva ekolozima, a pritom ne problematizuje neodgovornu upotrebu klima-uređaja niti ograničava sopstvenu potrošnju, pokazuje da smo, uprkos klimatskoj krizi, i dalje daleko od otvaranja tabu-teme neograničenog korišćenja klima-uređaja za hlađenje", rekao je.

Začarani krug - 10 odsto potrošnje električne energije odlazi na hlađenje

Najnoviji podaci evropskog statističkog zavoda Eurostat pokazuju da je, iako je potrošnja energije za grejanje zgrada u 2024. godini blago smanjena, potrošnja energije za hlađenje porasla za 15,3 odsto u odnosu na prethodnu godinu.

Na globalnom nivou, hlađenje čini oko 10 odsto ukupne godišnje potrošnje električne energije. Međutim, kako se veliki deo te električne energije i dalje proizvodi iz fosilnih goriva, koja doprinose zagađenju i zagrevanju planete, to dodatno pogoršava problem. Istovremeno, različita istraživanja pokazuju da masovna upotreba klima-uređaja može da poveća spoljašnju temperaturu za nekoliko stepeni i tako stvori začarani krug.

Prema podacima organizacije Energy Saving Trust, prosečan prenosni klima-uređaj koji radi osam sati dnevno tokom leta može da proizvede oko 4,87 kilograma emisija ugljen-dioksida (CO₂). To je približno jednako količini emisija nastalih vožnjom automobila na udaljenosti od oko 30 kilometara.

U Francuskoj se, međutim, taj argument sudara sa činjenicom da oko 95 odsto električne energije dolazi iz izvora sa niskim emisijama ugljenika, pre svega iz nuklearnih elektrana. Zbog toga korišćenje klimatizacije u Francuskoj ima znatno manji ugljenični otisak nego u zemljama poput Poljske ili Nemačke, gde fosilna goriva i dalje čine znatno veći deo proizvodnje električne energije.