Letnje vrućine ne popuštaju, a ni rast prodaje klima-uređaja – svaka sezona donosi nove rekorde

Dok se Evropa i dalje poprilično oslanja na tradicionalne metode rashlađivanja, klima-uređaji u Srbiji postaju sve češći, prelazeći put od luksuza do neophodnosti u borbi protiv letnjih vrućina.

U Srbiji broj domaćinstava koja koriste klima-uređaje stalno raste. Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, 2006. godine klimu je imalo svega 7,8 odsto domaćinstava. Do 2019. taj broj je porastao na 37,8 odsto, a prema poslednjim podacima iz Statističkog godišnjaka za 2022. godinu, klima-uređaj je imalo čak 56,8 odsto domaćinstava u urbanim sredinama i 26,4 odsto u ruralnim krajevima.

Depositphotos

U Evropi je taj procenat znatno manji, tek oko 20 odsto. U Velikoj Britaniji klima-uređaje ima svega pet odsto domaćinstava, a u Nemačkoj tek tri odsto. Ipak, trendovi se menjaju, naročito u zemljama sa vrelim letima, poput Turske, gde je korišćenje klima-uređaja u domovima dostiglo 32 odsto, a na radnim mestima više od 50 odsto, prema podacima lista "Hurijet". S druge strane, u Sjedinjenim Američkim Državama čak 90 odsto domaćinstava ima neki oblik klimatizacije.

"Nemamo tradiciju klimatizacije u Evropi jer to nije bila velika potreba do relativno nedavno", kaže Brian Motherway, šef Kancelarije za energetsku efikasnost i inkluzivne tranzicije pri Međunarodnoj agenciji za energiju (IEA), a prenosi Tanjug.

Zbog toga se klima-uređaj tradicionalno smatra luksuzom, jer instalacija i rad mogu biti skupi, dok su troškovi energije viši u mnogim evropskim zemljama gde su prihodi generalno niži nego u SAD, pa troškovi rada klima-uređaja ostaju nedostupni za mnoge Evropljane.

Bloomberg Mercury

Ipak, leta postaju sve ekstremnija, klima se menja - a s njom i navike građana. Nema sumnje, potreba za rashlađivanjem nastaviće da raste.

Izveštaj Međunarodne agencije za energiju pokazao je da će broj klima-uređaja u EU verovatno porasti na 275 miliona do 2050. godine, što je više nego dvostruko u odnosu na 2019.

"Potražnja za klima-uređajima je više nego utrostručila potražnju u domaćinstvima u poslednjih pet godina", rekao je Yetunde Abdul, direktor Saveta za zelenu gradnju Ujedinjenog Kraljevstva.

U prilog tome idu i brojke iz Srbije. Među robom koja se tradicionalno najviše prodaje u junu i julu nalaze se i klima-uređaji. Tokom 2024. prodaja klima-uređaja u odnosu na 2023. porasla je od 70 do 1.205 odsto u zavisnosti od prodavca, a u poređenju sa zimskim mesecima, za isti period, od 10 do 23 puta. Tokom letnjih meseci prošle godine, najveći maloprodavci, poput Gigatrona, prodavali su prosečno 400 klima-uređaja dnevno.

Trend se nastavlja i ove godine. Tokom juna 2025, preko marketplace platforme ananas.rs prodato je čak 3.000 klima-uređaja, a, kako kažu iz ove kompanije, s porastom temperature očekuje se i dodatna potražnja:

"Tome u prilog ide i podatak da je u toku prvih sedam dana jula prodato čak 1.000 klima-uređaja. Ako poredimo letnju sezonu s ostatkom godine, možemo da kažemo da je procentualni porast prodaje klima-uređaja preko ananas.rs oko 150 odsto", navode iz kompanije.

Depositphotos

Klime se, navode iz ananas.rs, najmanje prodaju u prva tri meseca – januaru, februaru i martu.

Činjenica je da su klima-uređaji danas u finansijskom smislu dostupni većini građana, ali je raspon u cenama veliki. Vrednost pre svega zavisi od vrste klime, proizvođača, snage hlađenja, energetske efikasnosti, nivoa buke spoljašnje i unutrašnje jedinice...

Pored cene, koja je mnogima prvi kriterijum, izbor klima-uređaja zavisi i od tipa i veličine prostora, ali i toga do kojih temperatura može da greje tokom zime.

"Prosečna cena najprodavanijeg klima-uređaja je nešto viša od 30.000 dinara. Tokom ove godine, naši potrošači su se najčešće odlučivali za kupovinu FOX Inverter klime, bele boje, s ugrađenom Wi-Fi opcijom", kažu iz ananas.rs, i dodaju:

"Najskuplje prodat klima-uređaj tokom 2025. godine na ananas.rs je Daikin Sensira Inverter klima, za koju je kupac u martu izdvojio 156.299 dinara."

Međutim, nakon kupovine slede novi troškovi – montaža, čija cena zavisi od kapaciteta uređaja. Za instalaciju klime kapaciteta 12.000 BTU, cena montaže se kreće od 10.000 do 12.000 dinara, dok za modele sa 24.000 BTU može ići do 22.000 dinara.

"Prosečne cene instalacije po dužnom metru dodatno utiču na ukupne troškove montaže. Instalacija po metru za manje kapacitete iznosi oko 2.400–2.500 dinara, a za veće od 3.000 do 3.600 dinara", navode iz jednog beogradskog klima-servisa.

Cena ugradnje, navode, može varirati i u zavisnosti od uslova ugradnje, kao što su visina, pristupačnost i dodatni radovi.

Leti, međutim, nije lako ni pronaći majstora. Termini se često zakazuju i nekoliko nedelja unapred.

"Da nema ljudi koji zakazuju i otkazuju na deset mesta, ne bi se čekalo toliko. Konstantno imamo pomeranja, pa se od nedelju dana čekanja stigne i do tri nedelje. Uvek može da se nađe slobodan termin, ali nema pravila", objašnjavaju.

Što se tiče cena, kako navode, na povećanje je uticao rast cene bakra, ali i licenciranje radnika.

Podsećamo, 2016. godine stupila je na snagu regulativa koja se odnosi na sticanje sertifikata za rad s klima-uređajima. To znači da svi koji ugrađuju i servisiraju klima-uređaje imaju zakonsku obavezu da poseduju licencu koju izdaje Ministarstvo zaštite životne sredine. Za dobijanje licence neophodno je priložiti i potvrdu o završenoj obuci, za koju je potrebno izdvojiti  između 14.000 i 18.000 dinara, u zavisnosti od pružaoca usluge.

"Cena servisa je od 4.500 do 6.000 dinara. Naravno, ima pojedinaca koji koriste situaciju, pa podignu cenu i do 10.000 za servis", navode.