ElevenEs iz Subotice razvija prve evropske litijum-jonske baterije

Iz jednog pogodna u Subotici raste projekat koji ambiciozno menja predstavu o tome šta se u Srbiji može proizvoditi. Kompanija ElevenEs ovde razvija litijum-jonske ćelije po LFP (litijum-gvožđe-fosfat) tehnologiji i planira prvu veliku fabriku baterija u zemlji – u trenutku kada Zapad ubrzano traži načine da smanji zavisnost od Kine.

Ono što je počelo kao istraživački projekat u lokalnoj laboratoriji danas postaje ozbiljan industrijski poduhvat sa ambicijom da Srbiju pozicionira na evropskoj mapi baterijske industrije. U proteklih nekoliko godine, tim iz Subotice prošao je ceo put – od prvih eksperimentalnih ćelija veličine baterije za mobilni telefon do gotovih LFP modela koji se testiraju kod kupaca. U trenutku kada se čitav kontinent utrkuje u izgradnji gigafabrika, ElevenEs pokušava da dokaže da i iz male privrede može doći proizvod svetskog dometa.

Planovi kompanije su podjednako ambiciozni kao i tehnologija na kojoj radi. U januaru bi trebalo da počne izgradnja megafabrike, prve u regionu, koja će masovno proizvoditi LFP ćelije – one iste koje se danas smatraju standardom energetske tranzicije zbog bezbednosti, dugog veka trajanja i nižih troškova u poređenju sa drugim tehnologijama. Puna proizvodnja planirana je za kraj 2027. godine, a iz ElevenEsa poručuju da bi tada njihovi proizvodi mogli da postanu sastavni deo vozila i sistema za skladištenje energije širom Evrope.

Ako se planovi ostvare, ova investicija mogla bi da promeni strukturu domaće industrije. Pored novih radnih mesta i transfera znanja, projekat bi mogao da podstakne razvoj lokalnog lanca snabdevanja i omogući da se deo vrednosnog lanca, koji je danas gotovo u potpunosti u Aziji, preseli u Srbiju. U razgovoru za Bloomberg Adriju, osnivač i izvršni direktor ElevenEsa Nemanja Mikać govori o dosadašnjim rezultatima, planovima za izgradnju megafabrike i izazovima koje donosi pozicioniranje u evropskoj trci za baterije.

- Na sajtu Vaše kompanije stoji ilustrativni prikaz Vašeg plana razvoja, pa hajde da prođemo kroz njega i vidimo dokle se stiglo. Kako je ElevenEs nastao, sa kakvim ambicijama ste pokrenuli R&D centar 2021. godine i dokle su Vas te ambicije dosad dovele? U kojoj fazi je izgradnja megafabrike?

Ideja za ElevenEs nastala je još 2019. godine, kada smo počeli da istražujemo nove projekte, kupili prve električne automobile i detaljnije se bavili time kako funkcionišu baterije i kako se proizvode. Tokom 2020. godine, sa ograničenjima oko putovanja zbog pandemije, dosta smo proučavali tehnologiju ovde u Subotici i shvatili da je proizvodnja baterija u velikoj meri slična onome što radi izvorna fabrika.

Bloomberg Adria

Zato smo odlučili da napravimo laboratoriju, formiramo mali tim i pokušamo da proizvedemo prve baterije – da proverimo ima li to potencijala i smisla. Tržište je tada bilo u začetku – praktično je samo Tesla bila popularna, uz nekoliko kineskih kompanija, ali je rast već bio primetan.

Tokom 2020. smo razvijali laboratoriju, formirali inicijalni tim i radili studije izvodljivosti – finansijske, tehnološke... Godine 2021. uselili smo se u laboratoriju i tada faktički počeli razvoj baterija u malom obimu – veličine baterija za telefon ili pametni sat – ali sa hemijom koju i danas koristimo, LFP (litijum-gvožđe-fosfat). U tom trenutku bili smo jedini van Kine koji su se odlučili za tu hemiju, ostali nisu prepoznali da će to biti jedna od dominantnih tehnologija današnjice.

U naredne dve godine razvili smo više od 2.500 uzoraka, kroz koje smo došli do današnjih receptura, dizajna ćelije i konstrukcije. Godine 2022. započeli smo projekat pilot-proizvodnje, a 2023. uselili se u sadašnji prostor i počeli s pilot-proizvodnjom. Već dve i po godine radimo pilot-seriju – današnji proizvodi izgledaju gotovo identično, otprilike 95 odsto, kao što će biti u serijskoj proizvodnji i trenutno se testiraju kod kupaca širom sveta.

Skoro dve godine paralelno razvijamo sledeću fazu – prvu komercijalnu fabriku za masovnu proizvodnju LFP baterija. Gradnja te megafabrike treba da počne u januaru, trajaće oko godinu dana, a zatim sledi šest meseci za podešavanje i puštanje opreme u rad. Inicijalna proizvodnja planirana je za leto 2027, dok bi puna, masovna proizvodnja trebalo da počne krajem te godine.

 

- Kakve je rezultate donela dosadašnja pilot proizvodnja, šta kažu klijenti? Da li već imate potpisane ugovore sa kupcima kada krene serijska proizvodnja?

Najveća pohvala koju dobijamo od kupaca jeste da su naše baterije "u rangu sa Kinezima", koji su trenutno svetski lideri u ovoj tehnologiji. Više od 90 odsto LFP baterija danas se proizvodi u Kini, pa su naši rezultati time značajniji, naročito ako se ima u vidu da smo ipak manja firma i nemamo tipičan korporativni R&D (engl. research and development - istraživanje i razvoj) sistem. 

Testovi su generalno iznad očekivanja – performanse su u skladu sa zahtevima kupaca iz automobilske, železničke, građevinske i energetske industrije, kao i iz sektora sistema za skladištenje energije u solarnim i vetroelektranama.

Na osnovu povratnih informacija odlučili smo da nova fabrika proizvodi dve vrste baterija: jedne za stacionarne sisteme skladištenja energije, a druge za elektromobilnost. Trenutno su potpisani memorandumi o razumevanju i pisma o namerama sa brojnim partnerima, a konačni ugovori uslediće nakon validacije masovne proizvodnje.

Bloomberg Adria

Očekujemo da će među kupcima biti i strateški investitori, jer žele da zajedno razvijemo proizvode koji će se razlikovati od konkurencije i ponuditi dodatnu vrednost. Sem njih, drugi kupci u oblasti elektro-mobilnosti su uglavnom velike firme, a u oblasti skladištenja energije su razni projekti obnovljivih izvora energije (OIE) kojih ima hiljade po Evropi i tu su, uslovno rečeno, manji kupci. U tom segmentu skladištenja energije već razgovaramo sa više od 50 potencijalnih kupaca širom Evrope, koji čekaju početak rada megafabrike da bi naručili prve količine. Od kraja 2027. i početka 2028. očekujemo učešće na desetinama projekata OIE širom kontinenta.

- Odakle uvozite sirovine, kako izgleda taj lanac snabdevanja?

Trenutno većinu sirovina nabavljamo iz Kine, koja ima najkvalitetnije sirovine, povoljne troškove i razvijenu bazu dobavljača. Paralelno radimo na lokalizaciji lanca snabdevanja: deo firmi ovde ćemo pokušati da prekvalifikujemo, a deo ćemo morati da dovedemo iz Kine - da li u Srbiju ili neki drugi deo Evrope, videćemo, ja se nadam da će neke od njih biti i u Srbiji. Neke kineske firme već planiraju otvaranje pogona u Evropi, uključujući Mađarsku i druge zemlje.

 

Onda ćemo sklapati partnerstva i sa firmama lokalno, pored toga što već radimo sa njima u Kini. Oni nas već svi znaju, šalju nam materijal za pilot proizvodnju, tako da već aktivno radimo sa njima i za nekih desetak godina očekujemo da ćemo imati lokalni lanac snabdevanja. U tom slučaju, naravno, oni ne bi snabdevali samo nas, nego širi region, jer trenutno ovu tehnologiju radimo mi i Kinezi.

- Šta Vaša investicija znači za razvoj baterijske industrije u Srbiji i regionu? Koliko domaće kompanije i radnici učestvuju u lancu vrednosti?

Masovna proizvodnja tek treba da pokaže koji su sve segmenti potrebni za lokalni lanac snabdevanja, ali već sada vidimo da mnoge domaće firme imaju potencijal da deo svoje proizvodnje prilagode ovoj industriji.

U širem smislu, smatram da svaka sredina mora da ima jaku industrijsku bazu – bilo da je reč o tradicionalnoj proizvodnji, IT sektoru ili nekoj drugoj oblasti, a pogotovo ako je to izvoz i pogotovo ako je to veliko i značajno i na sve to još retko prisutno. Pogledajte primer Debrecina u Mađarskoj: pre desetak godina bio je grad slične veličine kao Subotica za koji je malo ko čuo, a danas ima aerodrom, međunarodne škole i više desetina milijardi evra investicija zahvaljujući dolasku ogromnih fabrika baterija, tamo su došli BMW, CATL... Naravno, onda se i budžet puni iz toga, onda ima novca za kulturna zbivanja, za više ciljeve grada, to sve ide jedno s drugim, ali da bi tako nešto počelo mora da počne od fundamentalne industrije. To je usko povezano i Srbija ima još mnogo toga da nauči i uradi u tom smislu, a mislim da je ovo jedna jedinstvena prilika da se to sprovede.

 

Ako sve što planiramo ostvarimo u Srbiji, samo naša investicija ovde mogla bi da donese pet milijardi evra prihoda, dok bi lanac snabdevanja dodao još dve i po do tri milijarde. Sa kupcima iz auto-industrije, ukupni efekat mogao bi da dostigne i do 15-20 milijardi evra – što bi činilo pet do deset odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP) Srbije. To bi značilo ekonomsku, tehnološku i društvenu transformaciju regiona. Ovo je visoka tehnologija koja zahteva preobuku radne snage, ali istovremeno stvara poslove u samom svetskom vrhu. Srbija i region bi time ušli u novu industrijsku eru.

Potencijalni uticaj je definitivno ogroman, ali je pitanje koliki deo tog lanca snabdevanja ćemo obavljati u Srbiji, a koliko u ostatku kontinenta. Evropa je prepoznala šansu i podržava sve fabrike baterija u Evropskoj uniji (EU), baš zato što znaju da, ne samo da je budućnost u ovome, nego je i jako veliki lanac snabdevanja iza toga, a i na kraju krajeva auto-industrija će zavisiti od baterija već za nekoliko godina, jer je to glavna i najskuplja komponenta u automobilu.

- Ranije je najavljeno da su posle megafabrike, u planu tri gigafabrike: u Srbiji, EU i Sjedinjenim Američkim Državama (SAD). Međutim, poljski mediji su nedavno objavili da planirate da izgradite objekat u Poljskoj, što bi, prema njihovim navodima, bio projekat vredan preko 500 miliona evra. Da li je definitivno pao izbor na tu zemlju?

Dakle, sada se pripremamo za izgradnju megafabrike, to jest fabrike od 1.000 megavat-časova, koja će maltene biti prva serijska proizvodnja LFP baterija u ovom delu Evrope. To je investicija od nešto malo manje od 100 miliona evra, koja će se realizovati u narednih 18 meseci, kao što smo rekli.

Nakon toga idemo u drugu fazu - izgradnju prve gigafabrike, takozvane Giga I. To je investicija od 700 miliona evra, za koju trenutno razmatramo nekoliko zemalja: Srbiju, Poljsku, Mađarsku i Španiju. Poljska se u ovom momentu izdvaja po povoljnim uslovima za visokotehnološke kompanije, uključujući podršku države, lokalnih investitora i univerziteta. Drugim rečima, ambicija i prepoznavanje ove industrije je na jako visokom nivou, dok to, recimo, lokalno nije na tom nivou, mada mi to pokušavamo da promovišemo jer ovo što smo sada napravili u Srbiji jednostavno bi bila šteta da se ne nastavi. Međutim, to ne zavisi samo od našeg patriotizma, nego od geopolitičkih i ekonomskih prilika. Nismo odustali od Srbije, ali svakako u daljim fazama razvoja biće razgovora sa svim stranama, a mi kao kompanija moramo da odlučimo gde je najbolje za kompaniju. Gde će biti Giga I biće poznato sredinom 2027, da bismo počeli realizaciju krajem te godine.

Sem u Evropi, krajem ove decenije očekujemo i lokalizaciju u Americi, pošto ćemo imati neke strateške partnere iz Amerike čiji su zahtevi da se vremenom jedna od gigafabrika osposobi i u Americi, ali o njenoj realizaciji će se verovatno konkretnije znati za oko dve godine.

- Šta ElevenEs trenutno razlikuje od drugih proizvođača baterija u Evropi, prvenstveno u pogledu Vaše LFP tehnologije?

Zanimljivo je da u Evropi trenutno praktično nemamo konkurenciju u LFP segmentu – jedini konkurenti su kineske firme. Evropski proizvođači su se više fokusirali na takozvane premijum tehnologije sa većim dometom, ali i većim troškovima, manjom trajnošću i korišćenjem metala poput nikla i kobalta.

U Evropi sada imamo neke poteškoće po pitanju baterija jer su generalno evropske kompanije možda malo olako shvatile proizvodnju, ne posmatrajući to u potpunosti kao nešto novo, što podrazumeva velike fabrike i velike troškove ako proizvodnja ne radi dobro, ako je škart veliki. To je koštalo neke firme postajanja, ali ima drugih firmi koje i dalje postoje i koje rade dobre stvari i očekujemo da u Evropi postojati zdrava konkurencija za nekih pet godina. Očekujemo da će se i druge firme vremenom prebaciti u segment LFP-a, jer je on daleko veći i održiviji.

Bloomberg Adria

LFP je postao dominantan upravo zbog niže cene, sigurnosti i dugog veka trajanja. U Kini već zauzima više od 70 odsto tržišta, a svetski udeo je prešao 50 odsto, dok je kad smo mi počeli bio ispod 10 odsto - mi smo tu tehnologiju prepoznali na vreme. Mislim da će ova tehnologija držati 60-65 odsto tržišta, a ostatak će biti druge tehnologije koje se opet baziraju na litijum-jonu. Većina će ih biti litijum-jon, mislim da će čak u oblasti skladištenja energije na svetskom nivou 99 odsto sistema biti litijum-jon, možda će nešto malo biti natrijuma i drugih hemija u specifičnim aplikacijama. Verovatno je i da će se cela auto-industrija promeniti u načinu kako danas to vidimo - ide se sve više u elektrifikaciju i u autonomnu vožnju, pri čemu ne vidim zašto autonomni auto ne bi bio elektro, jer vi kad dođete negde on može da ode da se napuni, pa se vrati i dođe po vas. Vidljiviju transformaciju u pogledu e-mobilnosti očekujemo već do 2035, čak i kod nas u Srbiji: mislim da će svaki treći, četvrti, peti automobil biti neka verzija elektro-automobila, da li u potpunosti elektro ili neka kombinacija. Mislim da će već za par godina Srbija dostići nekih 10 odsto penetracije tržišta. Šire gledano, svaki drugi novi automobil kupljen u EU bi do 2035. mogao da bude električni. Vi sad kad odete u Šendžen na ulici je svaki drugi ili svaki treći elektro i to već izgleda potpuno normalno. 

- S tim u vezi, kako ocenjujete poziciju Evrope u svetskoj trci za baterijsku industriju u odnosu na Kinu i SAD? Gde vidite najveći prostor za tehnološki napredak u baterijama u narednih pet godina – u smislu energije, cene, reciklaže, sigurnosti?

Evropa i Amerika danas imaju potpuno različite pristupe. Evropa je otvorena – kineske kompanije su dobrodošle, tržište se razvija uz njihovo prisustvo, ali rizik je što znanje ostaje zatvoreno u kineskim sistemima. SAD su otišle u suprotnom pravcu – potpuno su zatvorile pristup kineskim firmama, što je dovelo do problema sa snabdevanjem i viših cena. Izbor je stoga ograničen u Americi, ali mislim da će se to promeniti, jer će tržište zahtevati da se lokalna proizvodnja tamo osposobi u narednih par godina.

Cene baterija su poslednju deceniju padale eksponencijalno – sa oko 1.000 evra po kilovat-času otprilike 2012. godine, što nikako nije moglo biti isplativo, na manje od 100 evra danas. Očekujemo dalji pad, ali ne više tim tempom, jer već dolazimo do nekih materijalnih udela koji su veliki. Pre je udeo materijala bio manji jer je tehnologija bila zahtevna i mnogo je bilo škarta, a danas ulazimo u neki polusirovinski svet, za pet godina će to otprilike biti "steady state commodity" svet, gde ćemo da imamo stabilnu proizvodnju, sirovine i cene, koje su jeftinije nego kod motora sa unutrašnjim sagorevanjem. Trošak korišćenja elektro-automobila već je sada niži, jer su punjenje i održavanje jeftiniji, tako da čak i da je sam automobil sada malo skuplji to se vremenom isplati i za pet godina kupci imaju uštede na sopstvenom automobilu. U Norveškoj je već 70-80 odsto automobila na putevima električno.

Bloomberg Adria

U pogledu tehnologije, sledeći koraci su poboljšanje gustine energije, produženje veka trajanja i dodatno povećanje bezbednosti. Kina već ima novi standard gde automobil mora dva sata da izdrži nakon udesa bez da dođe do požara u kabini. Napredak u performansama će biti linearan, ali stabilan – svake godine po nekoliko procenata.

- Koliki je iznos dosad prikupljenih investicija, ukoliko je to podatak koji može biti javno podeljen? Da li je EIT InnoEnergy zasad jedini/glavni investitor i imaju li vlasnički udeo u ElevenEsu? Da li razmišljate o novim rundama finansiranja?

Reč je o privatnoj kompaniji, pa ne možemo deliti sve detalje, ali investicija za trenutnu fazu iznosi, kao što smo rekli, nešto manje od 100 miliona evra. Pre toga u razvoj je već uloženo više desetina miliona. Uz to, iz one rečenice o 700 miliona evra za Poljsku možete da zaključite kolika će biti runda za to i taj novac ćemo da prikupljamo u naredne dve godine.

Jednu grupu investitora čine strateški partneri – kompanije kojima te baterije trebaju u svojim aplikacijama, a te aplikacije se dele na tri dela: elektromobilnost (automobili), industrijske mašine (kamioni, autobusi, vozila za građevinarstvo, rudarstvo, železnička i brodarska industrija...) i sistemi za skladištenje energije (stacionarni kontejneri gde se ili velike fabrike ili neki ogromni parkovi snabdevaju, odnosno balansiraju energiju i služe se tim skladištenjem). Sem toga, tu su finansijske institucije, fondovi i razvojne banke.

Bloomberg Adria

- Gde vidite ElevenEs za pet do deset godina?

Za pet do 10 godina bih voleo da kad se postavi pitanje "Po čemu prepoznajete Srbiju?", ljudi ne kažu samo po "plazmi", malinama, Novaku Đokoviću i košarkaškom timu, već da se izdvojimo i po nekom visokotehnološkom proizvodu - da Srbija bude poznata i po proizvodnji baterija i svega što je vezano za njih. Možda je to ambiciozan cilj, ali ne i toliko nerealan, a to bi naravno postavilo ovaj region na mapu visokotehnološkog razvoja.

Nas kao kompaniju vidimo kao etabliran brend u ovoj industriji, kao firmu koja posluje kroz nekoliko fabrika, u nekoliko država. Stremimo ka tome da postanemo lideri u ovom delu Evrope - a možda i zapadnom delu sveta - u LFP tehnologiji i u nekoj novoj verziji tehnologije koja bude razvijena u narednih 10 godina.