Šta kineska dominacija u obnovljivim izvorima energije znači za razvoj veštačke inteligencije u SAD

Početkom oktobra je Kina je uvela niz novih ograničenja na izvoz baterija i prema mišljenju analitičara širom sveta, ovaj potez mogao bi ozbiljno da pogodi američke kompanije. Odluka Xi Jinpinga da uvede "najstrože kontrole izvoza do sada" za retke zemne elemente i magnete (koji su zapravo potrebni za tehnologije u odbrambenom, automobilskom i energetskom sektoru) zabrinjavajuća je budući da Kina kontroliše 90 odsto prerade retkih zemnih elemenata. Ne samo to, već je i odgovorna za oko 70 odsto svetske eksploatacije ruda od ključnog značaja.

Peking je, inače, i ranije koristio retke metale kao sredstvo pritiska u trgovinskom ratu sa Vašingtonom. Kina sada dominira industrijom baterija, i pronašla je novu polugu uticaja u pregovorima, baš u trenutku kada SAD sve više zavise od skladištenja energije za napajanje data centara i očuvanje stabilnosti mreže.

Ograničenja, koja će početi da važe 8. novembra, pokrivaju ključne segmente lanca snabdevanja baterijama. To uključuje velike litijum-jonske baterije za skladištenje energije, materijale za katode i anode, kao i opremu za njihovu proizvodnju, sve oblasti u kojima Kina trenutno drži tehnološku prednost.

 

 

Kina je ranije koristila retke zemne metale kao geopolitički alat, a sada, po svemu sudeći, sličan je potez kad je reč o baterijama. Međutim, kako Rob Barnett, viši ekonomista za energetiku u Bloomberg Intelligenceu objašnjava za Bloomberg Adriju, nema sumnje da Kina dominira u lancu snabdevanja baterijama, i da ove mere verovatno otežavaju razvoj projekata koji se odnose na baterije u SAD i na Zapadu, ali njegov savet je da tome ne treba pridavati previše značaja.

"Treba imati na umu da mnogi koji instaliraju baterije, kompanije koje razvijaju AI, posluju kao AI data centri - predstavljaju kompanije koje su vrlo motivisane da ulažu u AI i nisu posebno osetljive na cene."

Međutim, ne radi se samo o baterijama, već o činjenici da Kina predstavlja važnog igrača kada je u pitanju većina aspekata lanca snabdevanja čistom energijom.

Bloomberg

"Dakle, Kina je dominantna u baterijama, ali je takođe dominantna u lancu snabdevanja solarnom energijom. Sve je važnija u lancu snabdevanja opremom za vetroelektrane. Stoga, ako gledate bilo koji proizvod, Kina je verovatno uključena u neki aspekt lanca snabdevanja. I bez obzira na svu retoriku, na putu smo da vidimo rekordnu godinu za instalaciju solarnih panela globalno uz nastavak snažnih performansi SAD i Evrope."

Iako carine prave turbulencije i unose neizvestnost, ipakd deluje da tržište to ignoriše. "Osnovni pokazatelji zapravo izgledaju prilično dobro ako samo gledate ukupnu instalaciju opreme". 

Bloomberg

U SAD pet odsto ukupne energije ide na AI

 Barnett objšnjava i da je energetska priča AI zaista goruća tema u Americi. "Data centri trenutno troše malo preko pet odsto od ukupne proizvedene energije u SAD. Do 2030. godine očekujemo duplo veći rast, čak i u konzervativnom scenariju. Potražnja za energijom u SAD ili u Evropi stagnirala je ili je opadala u najvećem delu tokom poslednjih nekoliko decenija. Odjednom imamo novi AI deo koji zaista pokreće neki uzlazni zamah za potražnju." 

 

 

Kako je Bloomberg Adria već pisala, prema izveštaju Međunarodne agencije za energiju (IEA), globalna potrošnja električne energije u data centrima mogla bi da se do 2030. više nego udvostruči i dostigne 945 teravat-sati. To je gotovo jednako današnjoj godišnjoj potrošnji Japana. Gotovo polovinu tog rasta čini veštačka inteligencija, najpre zbog energetski zahtevnog treniranja modela i rada čipova koji su optimizovani za AI.

Upotreba veštačke inteligencije naglo raste, a sa njom i energetski apetit industrije, navodi se iz IEA. U SAD bi AI do 2030. mogao da troši više energije nego proizvodnja aluminijuma, cementa i čelika zajedno.

Trgovinske tenzije utiču na margine ali ne zaustavaljaju projekte

Barnett objašnjava i da trgovinske tenzije i carine u ovom segmentu više vidi kao pritisak na marže, a ne kao nešto što zapravo zaustavlja projekte.

"Kada trošite na milijarde dolara na grafičke procesore (engl. Graphics Processing Unit – GPU) i čipove za vaš data centar, to što ćete platiti malo više za baterije ili za nešto drugo što vam je potrebno u pogledu energije, zapravo je prilično trivijalno. U tom smislu, kupci će učiniti sve što je u njihovoj moći, čak će platiti i malo više da osiguraju električnu energiju koja je potrebna njihovim data centrima, uključujući i baterije, solarne panele ili druge materijale koji se nekako mogu dovesti u vezu sa nabavkom iz Kine."

S obzirom na to da se treniranje AI modela oslanja na GPUs i napredne čipove, otvara se pitanje i kako bi nove trgovinske carine mogle uticati na ovaj segment tržišta. Kako Barnett objašnjava, posebno kod GPU-ova postoji mnogo ograničenja izvoza koja su povezana sa pitanjima nacionalne bezbednosti. Na primer, veliki broj čipova dobio je dozvolu da uđe u region Bliskog istoka, od strane Trumpove administracije.

"Deo te logike je da su to prijateljske zemlje i da zapravo tamo imaju višak energije koji bi možda mogao pomoći da se neki od ovih data centara brže pokrenu. Mislim da je ovo globalna priča i verujem da je verovatno jedna od stvari na koje obraćamo pažnju, kao što verovatno i rade ljudi na tržištu generalno, a to je da se vrti velika priča oko Nvidije, ali mnoge druge kompanije istražuju druge puteve za čipove i možda ćemo da vidimo neke druge kompanije, možda čak i domaće kompanije iz Kine koje će nuditi čipove."

Bloomberg

Podsetimo, kompanija Nvidia Corp. u septembru je pristala da uloži do 100 milijardi dolara u OpenAI kako bi pomogla vodećem AI startapu da finansira izgradnju data centara toliko velikih da bi mogli da napajaju jedan veći grad. Zauzvrat, OpenAI se obavezao da će te centre popuniti milionima Nvidijinih čipova. Dogovor je odmah naišao na kritike zbog svoje "cirkularne" prirode.

Uticaj carina na kompanije

S obzirom na to da mnoge kompanije polako, ali sigurno zaziru od predstojećih stopostotnih carina koje Amerika uvodi prema Kini, kako Rob Barnett objašnjava u emisiji "Sedam", ako sagledamo tržišta akcija i način na koji posluju neke od kompanija koje su usmerene na AI, čini se da sve ide punom parom i da se investitori zapravo ne obaziru previše, niti deluju zabrinuto zbog mogućih posledica carina.

"Ako ima carina, bez obzira na to koliko su visoke, kompanije će ih jednostavno platiti jer im je važnije da dobiju energiju od toga koliko ona košta, i to vidimo u podacima. Mnogi hajperskejleri zapravo plaćaju više od tržišne cene za deo električne energije koju nabavljaju."

Depositphotos

Stoga, kako kaže, ako treba ubrzati izgradnju novih izvora energije u SAD ili Evropi, to je zaista teško. "Zaista, jedine dve tehnologije koje mogu prilično brzo napredovati jesu solarna energija i baterije. I postoje neka trgovinska pitanja, ali opet, mislim da ona nekako ostaju po strani jer su te kompanije toliko motivisane i jednostavno će dati novac", kaže on.

"Ako ima carina, bez obzira na to koliko su visoke, jednostavno će ih platiti jer im je važnije da dobiju energiju od toga koliko ona košta, i to vidimo u podacima. Mnogi hiperskaleri zapravo plaćaju više od tržišne cene za deo električne energije koju nabavljaju."

Šta kažu investitori

Kada je u pitanju vrednovanje kompanije u SAD za skladištenje energije i servisiranje velikih AI klijenata, analitičar objašnjava da ukoliko pogledate CleanTech sektor koji obuhvata solar, vetar i slične tehnologije u domenu energetike, tim kompanijama se trgovalo po vrlo visokim multiplikatorima.

"Zapravo njima se trgovalo kao growth akcijama. Međutim, u poslednjih nekoliko godina smo videli promene. Ako pogledate kompaniju poput First Solar, koja je vodeći proizvođač solarnih modula u SAD, njom se trenutno trguje EV/ EBITDA od oko osam px. To znači da trenutno postoje brzorastuće kompanije koje su vezane za AI priču. Kako će to biti u budućnosti, niko ne može da predvidi. Ipak, energetski deo ove priče, po našem mišljenju, još nije u potpunosti uračunat u konsenzus očekivanja. Kada imate potražnju za električnom energijom koja tako brzo raste, to predstavlja ogromnu promenu u odnosu na ono što smo u poslednjih nekoliko decenija viđali u SAD ili Evropi. Dakle, imate komunalne kompanije koje beleže brz rast, kao i dobavljače solarne opreme i dobavljače baterija. I ako pogledate konsenzus za većinu tih imena, možda postoji očekivanje za veoma brz rast ove godine, možda i sledeće godine, a zatim za veliko usporavanje."

AI i data centri potencijalno mogu da pomognu da se zadrži taj zamah kako se približavamo 2030. godini, kaže Barnett. "Mislimo da će ovo i dalje biti prilično uzbudljiv prostor iz ugla fundamentalnih pokazatelja tokom narednih pet ili više godina".